Zoran Drakulić: Ovoj vlasti ‘odlično ide’ samo rasprodaja domaćih resursa

Privrednik Zoran Drakulić izjavio je danas da je Srbija jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja zato što se njen privredni razvoj nije zasnivao na domaćim resursima i domaćim privrednicima.

Drakulić je u intervjuu agenciji Beta kazao da je privredni razvoj stavljen u ruke inostranih kompanija koje „besomučno izvlače profite iz Srbije i nezasluženo dobijaju velike subvencije“.

„Ovo se prevashodno odnosi na NIS, RTB Bor, izgradnju infrastrukture, industrijske komplekse, izgradnju puteva i dobrim delom na stanogradnju poput ‘Beograda na vodi'“, rekao je on.

Dodao je da ne čudi što se Srbija nalazi u grupi najsiromašnijih evropskih zemalja zajedno s Moldavijom, Severnom Makedonijom, Albanijom i Bosnom i Hercegovinom, jer od 2000. godine stopa rasta Bruto društvenog proizvoda (BDP) nije prelazila pet odsto.

„To je rezultat pogrešne ekonomske politike“, ocenio je predsednik holding kompanije „Point group“.

Naglasio je da se privredni rast u Srbiji bazira na velikom zaduživanju, naduvanim cenama infrastrukturnih projekata, kao i nenormalnom skoku cena prehrambenih proizvoda i energenata.

Ocenjujući životni standard stanovnika Srbije i sve veće socijalne razlike, Drakulić je kazao da je životni standard građana u proseku na veoma niskom nivou uz stalno opadanje kupovne moći.

„Imamo najniže plaćene prosvetare, medicinsko osoblje, uslužne radnike… Svake godine gledamo borbu sindikata, poslodavaca i države oko degradirajućeg minimalnog dohotka. S druge strane nezadrživo raste privilegovan sloj građana Srbije bliskih vlasti od kojih je, normalno, veliki broj rezultat rastuće korupcije i crnog novca iz nelegalnih poslova u Srbiji i regionu“, istakao je.

Na pitanje da li je i koliko realno porastao standard građana u poslednjih desetak godina, Drakulić je kazao da za većinu građana nema boljitka.

„Ali se zato ekonomski rodila privilegovana elita bliska vlasti. Mali je broj onih malih privrednika, finansijskih i IT stručnjaka i drugih koji su osetili dobrobit poslovanja u Srbiji u poslednjih 15 godina“, rekao je.

Na opasku da je Srbija već godinama zemlja s jednom od najvećih inflacija u Evropi, Drakulić je kazao da se novac nekontrolisano i bez osnova politički razbacuje.

„Inflacija je s jedne strane rezultat ogromne emisije novca u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji za vreme kovida i naknadne ekonomske krize, što znači da je inflacija delom uvezena. S druge strane i kod nas je nekontrolisano i bez osnova politički razbacivan novac. Takođe, kod nas je to i rezultat nedovoljne konkurencije i mnogih monopola. Ovih dana smo obavešteni o dogovorima vezano za cene proizvoda u velikim trgovačkim lancima. Moj kolega, proizvođač iz mlekarske imdustrije, kaže da su marže na neke njegove proizvode išle i preko 100 odsto. To je jedan od razloga zbog čega je kod nas hrana skuplja nego u najrazvijenijim zemljama Evrope“, rekao je Drakulić i naveo da trgovački lanci, zajedno s bankama, ostvaruju rekordne profite.

Na pitanje koliko je realna nedavna ocena predsednika Srbije Aleksandra Vučića da nam „odlično ide“ kada je u pitanju privredni rast, Drakulić je kazao da je teško i opasno komentarisati izjave predsednika.

„Privredni rast nam ‘odlično ide’ jer je rezultat velikog zaduživanja i naduvanih cena i infrastrukturnih projekata, kao i visoke inflacije i nenormalnog skoka cena prehrambenih proizvoda i cena energenata. ‘Odlično nam ide’ i zbog ogromnog priliva crnog kapitala i cirkularne korupcije što je dovelo do nenormalnog skoka i prometa nekretnina u Srbiji“, ocenio je.

Upitan šta Srbiji u ovom trenutku zaista „odlično ide“, Drakulić je naveo rasprodaju domaćih resursa i kolonizaciju države.

„S druge strane, uništavanje domaćih i stranih privrednika uz konstantan pad investicija u tom sektoru. ‘Odlično nam ide’ uništavanje poljoprivrede i energetike uz katastrofalnu energetsku politiku, kao i bogaćenje privilegovanog broja privrednika i dela političke elite bliskih vlasti“, naglasio je.

Na pitanje koliko je Srbija danas udaljena od evropskog privrednog razvoja i životnog standarda, Drakulić je rekao da su evropski razvoj i standardi za Srbiju nedostižni.

„Udaljeni smo svetlosnu godinu i to se s ovakvom ekonomskom politikom i izborom kadrova nikada ne može dostići. Posebno treba imati u vidu da smo postali evropska kolonija i smetlište Evrope“, kazao je.

Upitan da li i pod kojim uslovima prosečna plata 2027. godine može da bude 1.400 evra kako su to obećali premijer Miloš Vučević i ministar finansija Siniša Mali, Drakulić je kazao da je narod sit obećanja oko prosečnih plata i penzija.

„To se može postići samo promenom ekonomske politike i padom apetita političke elite. Ponoviću, moramo da imamo nacionalni program okrenut prema nacionalnim interesima i domaćoj privredi. Moramo hitno da se okrenemo i povratimo svoje resurse kao što su RTB Bor i NIS. Moramo da imamo svoj program energetske samostalnosti i razvoj zelene i obnovljive energije“, istakao je.

On smatra da Srbija sa svojih šest i po miliona stanovnika može brzo da se priključi srednje razvijenim zemljama Evrope.

„Trebalo bi da hitno povećamo ulaganja i subvencije u poljoprivredu. Srbija može da hrani 40 miliona ljudi“, naveo je.

Na pitanje koje su najveće greške aktuelne vlasti u ekonomskoj politici zbog kojih trpe privreda i stanovništvo, Drakulić je kazao da ih ima mnogo od kojih su četri ključne.

„Nepostojanje nacionalne politike ubrzanog i prioritetnog razvoja. Postojanje paralelnih centara vlasti gde se suštinski odluke jedino donose u kabinetu Predsednika. Nesposobni, nekredibilni i uglavnom ucenjeni ministri koji sprovode odluke Vučićevog kabineta. Prioritet skupih, partijskih i ličnih interesa nad interesom naroda i institucija“, naveo je.

Dodao je da je korupcija najveće zlo Srbije, ali, na žalost, ona je, kako je rekao, poluga opstanka vladajuće elite.

Upitan da li i na koji način situacija u obrazovanju utiče na privredni razvoj Srbije, Drakulić je rekao da veliki broj najtalentovanijih mladih ljudi odlazi na doškolovavanje i bespovratni rad u inostranstvo.

„Obrazovanje je ključ razvoja i opstanka jedne zemlje i njene ekonomije. Posebno je zabrinjavajući loš ekonomski status prosvetnih radnika. Ovih dana smo svedoci protesta prosvetnih radnika i to ne samo zbog ekonomskog statusa već i zbog njihove zaštite i sigurnosti“, kazao je.

Na pitanje koliko su realne tvrdnje pojedinih ekonomista da vlast planira da od Srbije napravi rudarsku koloniju, Drakulić je rekao da projekat „Jadar“ ne bi smeo da se realizuje.

„Blizu smo toga da Srbija postane rudarska kolonija. Projekat ‘Jadar’ nikako ne sme da se realizuje prevashodno zbog ekoloških razloga, a s druge strane, pokazali smo da su ekonomski efekti tog projekta pogubni za Srbiju. Što se tiče Bora, svesni smo ekološkog uništenja u tom delu Srbije kao i besomučnog izvlačenja neverovatnih količina bakra iz Srbije. Čemu ta žurba? Zašto se iz Bora pored velike količine katodnog bakra danas izvoze ti koncetrati, a izvozili smo i rudu, i ko to kvalitativno kontroliše?“,rekao je.

Komentarišući gradnju „Beograda na vodi“ i to što je u budžet Srbije iz tog projekta do sada uplaćeno svega 9,7 miliona evra na ime dividendi, Drakulić je rekao da je taj projekat „estetsko ruglo grada s opterećenim kvadratima veoma lošeg kvaliteta“.

„Ono što je s ekonomske strane važno to je pitanje cene kvadrata u tom naselju i ko to i pod kakvom prisilom kupuje? O kakvom se tu novcu radi“, kazao je.

Upitan šta će Srbija, a šta vlast dobiti od izložbe „EXPO 2027“, Drakulić je rekao da u tom projektu ima mnogo nekontrolisanog interesa vladajuće elite.

„Ne znam šta će Beograd i Srbija dobiti kroz EXPO i da li je to vredno investicija. Da li smo rešili pitanje upotrebe tih kapaciteta nakon završetka kratkotrajne šarade? Imamo brojne primere iz sveta gde su ti kapaciteti ostali devastirani. Mislim da je projekat ‘Sava centra’ više doprineo značaju Beograda s mnogo manjim ulaganjem. Nesumnjivo da s obzirom na specijalni zakon u tom projektu ima mnogo nekontrolisanog interesa vladajuće elite“, ocenio je Drakulić.

Odgovor Rio Tinta na tekst „Drakulić, Šoškić, Popović i Mijatović: Od kopanja litijuma samo 2,6 evra godišnje po stanovniku Srbije“