Pametne mašine mnogima uteruju strah u kosti

Kolega robote, ne uzimaj mi radno mesto!

  • 08.01.2019

  • 13:19

  • Dojče vele (DW)

  • 0

Roboti preuzimaju neke poslove koje rade ljudi

Mašine su sve pametnije i to mnogima uteruje strah u kosti. U naredne dve decenije svakog petog zaposlenog u Nemačkoj moći će da zameni robot ili softver. Ali, da li to znači da radna mesta nestaju ili da se menjaju?

"U svim odeljenjima moramo da se prilagodimo industriji 4.0 i to zahteva fleksibilnost", kaže Kristijane Šefers, šefica međunarodnog odeljenja nemačke kompanije Štibel. 

Oni se bave obnovljivom energijom i imaju preko tri hiljade zaposlenih. 

Šefers pravi dugoročne strategije: 

"Danas već planiramo nova radna mesta u našoj kompaniji za tri godine".

Za tu svrhu se kolege dalje školuju i na vreme se obučava odgovarajuća radna snaga. Rekonstrukcija radnog mesta kroz automatizaciju? 

"Ne u Štibelu", tvrdi Šefers i dodaje: 

"Broj naših zaposlenih se nije menjao, mi čak otvaramo nova radna mesta".

Strah od robota

Kompanija iz Donje Saksonije tako daje dobar primer. Jer umrežavanje mašina i automata koji sami uče ne moraju da ubijaju radna mesta. Naprotiv: u industriji 4.0 zaposlene u proizvodnji će roboti rasteretiti, tako da će moći da se posvete novim izazovima. To je bar optimistična verzija.

Prema rezultatima studije Automatica Trend-Index, sedamdeset odsto zaposlenih u Nemačkoj smatra da tehničke funkcije poput inteligentnog upravljanja uz pomoć glasovne komande predstavljaju olakšanje pri radu. Šezdeset odsto ispitanih veruje da veštačka inteligencija od robota pravi bolje asistente u pogonima za proizvodnju.

Veliki deo zaposlenih ne strahuje da će zbog robota ostati bez posla: 78 odsto ispitanika je uvereno da njihove socijalne sposobnosti ne mogu da zamene roboti sa svojim čipovima.

Taj optimizam ne dele svi. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pretpostavlja da će u Nemačkoj u narednih petnaest do dvadeset godina svakog petog radnika da zameni softver ili robot. Čak 36 odsto zaposlenih treba da računa da će radna svakodnevica značajno da im se promeni.

U Nemačkoj je ta kvota viša nego u Norveškoj, SAD ili Austriji. Razlog je što je nemačka industrija tako strukturirana da procesi automatizacije mogu bolje da se primene. Direktorka istraživanja OECD Glenda Kvintini kaže da ekonomije sa velikim industrijama imaju veći rizik od automatizacije. Prema rezultatima studije, radna mesta su više na udaru u Japanu i Slovačkoj nego u Nemačkoj.

Odlučujuća uloga školovanja

Rešenje konflikta "robot protiv zaposlenih" bi mogla da bude njihova saradnja. 

Falk Zenger, direktor tehnološkog sajma iz Minhena, uveren je da roboti uz pomoć veštačke inteligencije mogu da postanu još stručniji pomagači: 

"Mašine neće samo obavljati zadatke za koje su programirani. Oni bi uskoro mogli da razumeju pitanja kolega-ljudi, da odgovore na njih i da reaguju na gestikulaciju. U sledećoj fazi automatizacije je cilj predvideti radne korake, kako bi se prepreke na vreme uočile i uklonile sa puta".

Zenger smatra da ključnu ulogu imaju školovanje i dalje usavršavanje kako bi zaposleni održali korak sa brzinom radnog sveta 4.0. Većina ispitanih radnika u oblasti tog usavršavanja priželjkuje veći angažman politike, privrede i nauke.

Firma Boš, veliki proizvođač komponenti za automobile, zajedno sa Industrijskom i trgovačkom komorom Štutgarta, pokrenula je kurs koji se zove Stručna snaga za industriju 4.0. Industrijski mehaničar Bulent Čevran je među prvih dvanaest apsolvenata. Kao vođa smene u odeljenju za logistiku ranije je građevinske elemente morao ručno da bira u skladištu. Danas je taj proces automatizovan. Nakon završenog kursa sada je u stanju sam da radi na umrežavanju unutar fabrike.

Za vreme daljeg školovanja koje je obuhvatilo sto časova, upoznao se sa detaljima o stanju tehnike i prenosu podataka. 

"Tehnička rešenja su pri tom samo jedna strana medalje", kaže Štefan Asman, šef poslovne jedinice Bosch Connected Industry: 

"U industriji 4.0 je drugačija situacija za radnike. Oni moraju brzo da reaguju na probleme i da pronađu nova, kreativna rešenja".

Promene i u drugim branšama

Digitalna promena ne menja samo radne uslove u industriji. Inovativna pomoćna sredstva su svež vetar i za zdravstvo i negu pacijenata. 

"Rasterećenje vezano za negu pacijenata donose programi za samostalno učenje i roboti", smatra Mihael Štefan, direktor berlinske softverske kompanije BOS&S u kojoj je zaposleno sto ljudi. 

Njegovi programi za planiranje, dokumentaciju i obračune, negovateljima pomažu u obavljanju posla sa pisanjem koji zahteva mnogo vremena. 

"Negovateljima tako ostaje više vremena za pacijenta", kaže Štefan.

U njegovom odeljenju za razvoj novih tehnologija trenutno se testira Peper – pokretni humanoid sa prijateljskim izrazom lica i ekranom pred stomakom koji osobama obolelim od demencije pokazuje put, deci pušta edukativne snimke i u bolnicama radi kao recepcionar.

"Tehničke mogućnosti neprestano rastu", ističe Štefan. 

Roboti će uskoro moći da preuzmu i fizički teške poslove kao što su podizanje i držanje pacijanata, što će značajno olakšati rad negovatelja.

pošaljite komentar

Nema komentara