Studenti koriste dronove da pomognu poljoprivredi

Foto: Mašinski fakultet
  • 27.05.2019

  • 11:31

  • Nova ekonomija

  • 0

Studenti kursa Poljoprivredne mašine i oprema izviđali su useve pšenice i ječma na oglednoj parceli u ataru sela Crepaja, koristeći profesionalni bespilotni sistem za analizu stanja useva u realnom vremenu, navodi se na sajtu Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Sistem se sastoji od letelice Parrot Bluegrass opremljene multispektralnom kamerom Seqouia i odgovarajućom video kamerom i deo je opreme APS LAB – Laboratorije za preciznu poljoprivredu pri Katedri za Poljoprivredno mašinstvo.

Studenti su bili u prilici, ne samo da upravljaju letelicom, nego i da formiraju autonomne misije letelice tokom kojih se obavlja spektrometrijsko snimanje polja sa usevima.

PROČITAJTE JOŠ:

Na osnovu dobijenih slika i njihovim procesuiranjem odgovarajućim računarskim alatima formiraju se, najpre digitalni ortofoto, a zatim i mape različitih vegetacionih indeksa kojima se sugeriše lokacijska specifičnost parcele i useva. 

Sledeći korak je zoniranje proizvodne parcele, a na kraju se formira tzv. preskripciona mapa kojom se propisuje vrednost promenjive norme za svaku novonastalu zonu parcele pojedinačno.

Izviđanje useva pomoću bespilotne letelice opremljene adekvatnim kamerama primenjuje se u okviru precizne poljoprivrede kao jedna od metoda daljinske detekcije i analize poljoprivrednih proizvodnih parcela i useva na njima. 

Tokom izviđanja polja, usevi se snimaju multispektralnom kamerom, a cilj je otkrivanje i mapiranje kondicije i stresa biljaka, odnosno, lokacijski specifičnog sadržaja azota u zelenim delovima biljaka.

Azot je veoma pokretljiv i nestabilan makroelement u zemljištu, ali je i najneophodniji nutritiv za pravilan razvoj ratarskih useva. 

Pravilnim mapiranjem azota širom parcele dobija se dobra osnova za istovremeno ili naknadno tretiranje useva promenjivom normom đubriva ili pesticida. 

Krajnji cilj je da se izbegne uniformna distribucija navedenih poljoprivredih inputa te da se omogućenom optimalnom raspodelom izjednači prinos širom parcele i poveća profitabilnost proizvodnje.

(Izvor: Katedra za poljoprivredno mašinstvo)

pošaljite komentar

Nema komentara