Svetski dan knjige: Print odoleva digitalu
Onlajn naručivanje štampanih knjiga i časopisa i dalje prednjači u odnosu na kupovinu digitalnih izdanja, saopštio je Eurostat povodom Svetskog dana knjige, koji se obeležava svakog 23. aprila. U 2023. g...
Cena struje u Hrvatskoj i Sloveniji će do 2025. postati najviša u Evropskoj uniji zbog predviđenih poskupljenja fosilnih goriva, procenila je britanska konsultantska kuća Independent Commodity Intelligence Services (ICIS).
Obzirom da skoro trećina struje u dve države potiče iz uglja i gasa, povećanje cena goriva će najviše pogoditi upravo te članice EU, a zbog rasta cena će čak i povećati udeo termoelektrana u proizvodnji električne energije.
ICIS procenjuje da će cena struje u Hrvatskoj i Sloveniji ostati stabilne tokom 2020. i 2021. godine, na nivou ispod 50 evra po megvat-času, ali da bi takse EU po toni emisije gasove staklene bašte nakon toga mogla da poskupi za čak 50%.
To bi rezultiralo cenom od oko 70 evra po megavat-času do 2030. godine.
ICIS-ov model pretpostavlja da ćse Slovenija u tom periodu nastaviti da se oslanja na izvore lignita za struju, uprkos smanjenjem granice za emitovanje štetnih gasova koji na snagu stupa 2021. godine.
Predviđa se i da će oba tržišta duplirati udeo struje dobijene iz solarnih elektrana i vetroparkova u sledećih deset godina, odnosno da će te vrste obnovljivih izvora energije činiti 4% proizvodnje u Sloveniji i 15% u Hrvatskoj.
Hidroelektrane su važne u obe zemlje, pa će cena električne energije zavisiti i od hidroloških uslova.
Dodaje da će slovenski izvoz električne energije u Italiju rasti do 2030. godine zbog povećanja prenosnih kapaciteta i zatvaranja italijanskih termoelektrana.
PROČITAJTE JOŠ:
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
