Akademska zajednica razgovarala o obrazovanju u Srbiji 2030. godine

Više od 20 predstavnika akademske zajednice i javnog života iz različitih oblasti učestvovalo je danas u debati „Obrazovanje kao ključni resurs budućnosti“  koja je održana u Domu Vukove zadužbine u Beogradu u organizaciji grupe nezavisnih medija (Nova ekonomija, Vreme, Danas, Beta, Fonet i Južne vesti).

Ovo je prva debata u okviru društvenog dijaloga „Srbija 2030 – koji je naš put“ u kojem je ova grupa medija želela da otvori teme strateški važne za dalji pravac razvoja Srbije.

Jan Lundin, ambasador Švedske u Srbiji koja je i podržala debate, kazao je da Švedska 20 godina podržava reforme u Srbiji i da  danas podržava put Srbije ka EU. 

Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) ocenio je da je jedan od strahova univerziteta da li će preživeti globalizaciju.

„Postoji strepnja da nova pretnja dolazi od toga da nema potrebe za univerzitetom“, kazao je predsednik SANU koji je otvorio debatu.

On je istakao da SANU već dva puta pokreće pitanje osnivanje ministarstva za visoko obrazovanje i nauku, jer smatra da je  pitanje fokusiranja na društvo znanja marginalizovano.

Kako je rekao, pitanje je kako Srbija sa odliva mozgova da se okrene ka cirkulaciji mozgova. 

Prema njegovim rečima, odliv najobrazovanijeg kadra u odnosu na 1971. godinu povećan je 11 puta.

„Zašto Srbija ne bi pokušala da dobije vodeću regionalnu ulogu u nekim oblastima nauke“, predložio je Kostić da Srbija postane naučni hab u regionu. 

Govoreći o kvalitetu znanja učenika, on je kazao da je „solidan broj učenika funkcionalno nepismen dok je u najvišoj kategoriji dva odsto učenika“.

Jedan od uvodničara i profesor na LSE London, Svetozar Rajak, rekao je da je za malu zemlju skromnih ekonomskih potencijala kao što je Srbija, obrazovanje od kardinalne važnosti.

„Za razvojni iskorak je neophodan nacionalni program, a njega nema bez nacionalnog konsenzusa, a toga nema bez nacionalnog identiteta“, kazao je Rajak i dodao da je nacionalni identitet više potkopan u poslednjih 100 godina srpske države nego u 450 godina turske okupacije.

„Sva nerazvijena društva kao što je Srbija postaju rezervoar znanja za razvijene zemlje, izgleda da je Srbija toliko bogata zemlja da može da obrazuje za Nemačku“, rekao je Rajak.

Akademska zajednica je skrojila ovakvo obrazovanje, nisu nam ga skrojili političari, ocenio je Vladica Cvetković, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i dodao da se ništa neće promeniti dok se ne promeni upisna politika na fakultetima da se novac dodeljuje na osnovu broju upisanih studenata.

Kako je rekao, odlazak mladih je problem svih problema, a dva su razloga za to: proizvodnja nisko obrazovanih kadrova i diploma koje se mogu valorizovati samo u partiji, kao i netransparentno zapošljavanje po kriterijumu poslušnosti.

U debati su učestvovala i 24 predstavnika diplomatskog kora, među kojima šest ambasadora, što govori o značaju ove teme za Srbiju.

Ovo je prva od šest debata. Narednih pet debata biće organizovano na teme Srbija između Istoka i Zapada, energetska nezavisnost i energetska zajednica, ekologija, zdravstveni sistem, migracije i starenje stanovništva.

PROČITAJTE JOŠ: ŠTETA OD ODLIVA MOZGOVA VEĆA OD IZVOZA IT