Bankarski depoziti u Evropi dostigli 13 triliona evra

Depoziti stanovništva i pravnih lica u Evropi dostigli su 13 triliona evra, saopštilo je Udruženje banaka Srbije nakon prisustvovanja na upravo završenom Evropskom bankarskom samitu.

„Rastu i krediti ka građanima i preduzećima iz EU i oni sada iznose 13,8 triliona EUR (2,3% više nego godinu dana ranije). Statistika EU pokazuje da klijenti sve više komuniciraju sa bankama preko digitalnih kanala, a ovaj trend nesumnjivo je prisutan i u bankarskom sektoru Srbije“, saopštilo je udruženje, pozivajući se na podatke Evropske bankarske federacije.

Takođe, broj kreditnih institucija smanjen je za 29% od 2008. godine, navodi se u saopštenju.

Evropski bankarski samit, nedavno održan u Briselu u organizaciji Evropske bankarske federacije, ove godine okupio je preko 300 evropskih bankara i predstavnika regulatornih organa EU. 

Novi poslovni ciklus u novom političkom sastavu institucija EU i u EBF započeo je fokusom na bankarsku superviziju, digitalnu transformaciju, inicijativu EBF za podsticanje razvoja tržišta kapitala (Markets4Europe) i komunikacije. 

U ovom segmentu, EBF nastavlja aktivnosti na polju korporativne društvene odgovornosti (CSR), etičkog ponašanja banaka (Conduct/Ethics), komunikacije sa javnošću, finansijske edukacije (kroz još jednu Evropsku nedelju novca u martu 2020. godine).

 „Na samitu smo imali priliku da čujemo da se finansiranje rasta i ekonomije trenutno smatra najvažnijom misijom bankarskog sektora u društvu“, kaže Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, učesnik 49. Bankarskog samita. 

„Dobili smo potvrdu da u uslovima okruženja koje se menja, nove mogućnosti banke otvaraju najviše u digitalnoj sferi usmerenoj ka klijentu i zahtevima regulative, kao što su Open Data, FinTech i RegTech. Sve veću pažnju privlači i pojam odgovornog bankarstva (Responsible Banking) koji podrazumeva i održivo finansiranje, ali i pojam cirkularne ekonomije u finansijskom svetu. Najvećim izazovima bankarski sektor smatra sprečavanje svih vrsta finansijskih prevara,  finansiranja  terorizma i pranja novca, kao i stepen uticaja regulative na svakodnevno poslovanje.“

Tokom Evropskog bankarskog samita dominirao je konsenzus da je formiranje Bankarske unije, uspostavljene odmah po izbijanju svetske ekonomske krize, vrlo uspešan i kompleksan poduhvat na bazi kojeg se sve eventualne buduće krize mogu održivije podnositi – u svakom slučaju ne na teret poreskih obveznika. 

„Kada je u pitanju zadovoljenje potreba privrede, bankama bi mnogo značili dodatni izvori finansiranja, kao što su alterantivni investicioni fondovi i tržište kapitala“, kaže Slađana Sredojević, specijalni savetnik za međunarodnu saradnju u Udruženju banaka Srbije, koja je takođe prisustvovala Samitu u Briselu. 

„Što se tiče odgovornog bankarstva, potrebno je raditi na podizanju svesti i zaposlenih i klijenata. Da bismo smanjili negativan uticaj na društvenu sredinu, nužan je društveni podstrek, odnosno neka vrsta subvencija. Na osnovu svega što smo čuli na Bankarskom samitu, mišljenja smo da su trendovi u bankarskom sektoru u Evropi slični sa prilikama u bankarskom sektoru Srbije, jer se suočavamo sa istim izazovima i poslovnim mogućnostima. Udruženje banaka Srbije vrlo aktivno učestvuje u tim procesima, stvarajući najbolju evropsku praksu i prenoseći je u domaće bankarsko okruženje.“

PROČITAJTE JOŠ:

OTP banka Srbija prva po faktoring prometu