Direktor Gugla za autorsko pravo Sedrik Manara izjavio je na skupu u Srbiji da primena Direktive EU o autorskom pravu na digitalnom jedinstvenom tržištu ne dovodi do proklamovanog cilja – diverzifikacije sadržaja na internetu.
„Iskustvo je pokazalo da posebno ispaštaju manji izdavači i mediji jer im bez prisustva na Guglu broj poseta sajtovima pada, što vodi i padu prihoda od oglašavanja“, rekao je Manara na stručnom skupu „Internet dijalog“.
Skup je održan u sredu na Pravnom fakultetu u Beogradu u organizaciji Fondacije „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ i Pravnog fakulteta.
Direktiva daje novo pravo medijskim kućama u vezi sa korišćenjem njihovih publikacija onlajn, što implicira da će Gugl morati da plati medijima za korišćenje odlomaka u svojim servisima, kakav je Google News.
Manara je objasnio ovu odredbu na primeru Nemačke, koja takav zakon ima od 2013. godine. On je rekao da je praksa Gugla bila da na svom servisu indeksira samo vesti za koje je postojalo odobrenje sa sajtova čiji kodovi nisu zabranjivali indeksiranje.
Međutim, novi zakon je implicirao traženje nove saglasnosti izdavača sadržaja, što je rezultiralo, usled činjenice da odgovorni za sadržaj nisu odgovorili na Guglove dopise, smanjenjem broja naslova za dve petine.
Manara je konstatovao da zakon, iako mu je to bio proklamovani cilj, nije doprineo diverzifikaciji medija na internetu, naprotiv.
PROČITAJTE JOŠ:
Facebook i Google da odrede predstavnike u Srbiji
LIDERI: Niš prvi grad u Srbiji koji je dobio Google tranzit
On je kazao da je danas regulacija oblasti autorskog prava izuzetno zahtevna, usled činjenice da korisnici sa svakog dela planete putem velikog broja platformi pristupaju istom sadržaju, dok je autorsko pravo predmet lokalnih zakona.
Ključni izazov sa kojim se regulativa intelektualne svojine suočava na internetu je višestrukost – mnoštvo platformi na kojima je dostupna neverovatna količina sadržaja koji praktično svako sa pametnim telefonom može da postavi. Zato je važno znati da se u digitalizovanom svetu autorsko pravo tiče baš svakoga ko neki sadržaj plasira na internetu, rečeno je na konferenciji.
„Danas pojedinac sa pametnim telefonom nije samo onaj koji konzumira, već je i onaj koji stvara sadržaj. Do 99 odsto kreativnog sadržaja dostupnog na internetu ne postavljaju profesionalci, već amateri. Dok oni proizvode okean sadržaja, profesionalni fotografi, pisci, videografi… doprinose kapima tom okeanu“, rekao je Manara.
Tektonske promene na tržištu uzrokovala je univerzalna dostupnost sadržaja, pre svega besplatni sadržaji pod Creative Commons licencom. Posledično, brojne industrije, među kojima se ističe muzička industrija, beleže pad prihoda. Manara rekao je da je sve više autora, i da je „pita“ zapravo veća, samo što sada više njih „uzima svoje parče“.
Na skupu su govorili i dekan Pravnog fakulteta Zoran Mirković, Goran Milanković, član Upravnog odbora RNIDS-a, i predavači Pravnog fakulteta.
DISCLAIMER: Nenamernom greškom, prilikom sređivanja teksta, je u naslovu i u tekstu umesto Direktive o autorskim pravima pisalo GDPR. Greška je ispravljena u 17.45h, 6. juna 2019. godine.