Fondacija Centar za demokratiju: Zakon o sezonskim radnicima legalizacija rada na crno

  • 21.06.2018

  • 10:58

  • Beta

  • 0

Ilustracija FOTO: Pixabay

Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u odredjenim delatnostima daleko je od onoga što je zakon i na mala vrata ozakonjuje rad na crno, ocenila je danas istraživačica u Fondaciji Centar za demokratiju Sarita Bradaš. Ona je za agenciju Beta rekla da cilj tog zakona i nije bio da uredi sezonsko angažovanje radnika i da ih na taj način zaštiti, već da država oprozivanjem ubere neki prihod.

Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u odredjenim delatnostima stigao je u Skupštinu i danas bi trebalo da ga poslanici razmatraju, a predvidja da poslodavac usmenim, a ne pisanim ugovorom upozna radnika o uslovima angažovanja na sezonskim poslovima u poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi.

Predvidjeno je i da sezonski radnici, angažovanjem na sezonskim poslovima ne gube status nezaposlenog lica u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i pravo na novčanu nadoknadu.

Prema predloženom zakonu, naknada za rad radnika obračunava se po satu i ne sme biti manja od minimalne cene rada za taj mesec bez poreza i doprinosa, a isplaćuje se na kraju radnog dana.

Poslodavac je obavezan da plati porez na dohodak od 10 odsto, doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26 odsto i dva odsto zbog mogućih povreda na radu.

Sarita Bradaš je rekla da je najslabija strana Predloga zakona to što poslodavac nije dužan da sklopi pisani ugovor, već se usmeno dogovara.

"Kada nema pisanog traga o usmenom 'ugovoru', a poslodavac ga ne poštuje, radnik ništa ne može da dokaže, pa ni da li je mu je plaćeno", rekla je Bradaševa.

Ona je ocenila da radnik ne može da dokaže šta se dogovorio ni u slučaju da dodje inspektor na lice mesta i zatekne ga na radu.

Prema Predlogu zakona, poslodavac i radnik mogu da dogovore i druga radna prava, ali se, ukazuje Bradaševa, ne navodi šta ako ih poslodavac ne ispuni.

Dodaje da radnik nema pravo na zdravstveno osiguranje, osim za povredu na radu.

Ona je rekla i da je posebno apsurdno to što je predvidjeno da poslodavac elektronskim putem do 10 sati svakog jutra prijavljuje radnike Poreskoj upravi.

"Taj predlog zakona kao da je pravljen za zemlju u kojoj svi imaju kompjutere i telefone androide", rekla je Sarita Bradaš.

Loša strana tog predloženog zakona su, kako je ocenila, i neprecizne definicije, pre svega šta znači pojednostavljeno radno angažovanje, kao i ko je poslodavac, jer prema tom predlogu može biti i nosilac porodičnog domaćinstva, ali i član porodice koji i sam ne uživa neka zagarantovana prava.

Bradaševa je rekla da je Hrvatska uredila sezonski rad vaučerima koji imaju snagu pisanog ugovora, a da je Srbija odustala od tog načina uredjivanja sezonskog rada.

pošaljite komentar

Nema komentara