Ne samo informatika, digitalno u svakom predmetu

Nemanja Đorđević, programski direktor inicijative Digitalna Srbija, kaže da je visok procenat digitalno nepismenog stanovništva dovoljan motiv da se radi na daljem unapređenju informatičke pismenosti, posebno kod najmlađih.

„Po poslednjem popisu Zavoda za statistiku preko 40 odsto ljudi u Srbiji je nepismeno u savremenoj tehnologiji. Oni ne znaju da pošalju E-mail, ne znaju da koriste internet i ne znaju da obrađuju tekstove na računaru. To je pravi motiv da postoji informatika u celoj Srbiji za svu decu”, istakao je Đorđević i dodao da je ta sutuacija, bez obzira na neke pozitivne primere, zabrinjavajuća.

Đorđević kaže da Digitalna Srbija radi na regulativi, obrazovanju i jačanju startap ekosistema zato što je ova inicijativa nezadovoljna postojećim stanjem i napominje da Strategija obrazovanja, koja je na snazi do 2020. godine, samo na šest mesta pominje reč „digitalno” i da je sada prava prilika da se onos prema tom segmentu revidira.

On ističe da Digitalna Srbija u ovom trenutku učestvuje na razradi master programa, ali i ideja za program osnovnih studija, kako bi se adekvatno odgovorilo na savreme zahteve. Tom prilikom on je ukazao da se promene u toj sferi odigravaju brzo i da je važno ići u korak sa njima.

„Pre mesec i po dana je novim pravilnikom otvorena mogućnost da se u gimnazijama, u kojima bi trebalo da se pruži opšte obrazovanje, otvore specijalizovana hemijska i biološka odeljenja i to je dodatni izazov za sistem. Mi znamo koliko je IT sistem važan i koliko deca koja prolaze kroz taj sistem jačaju razne kompetencije, a otvaranjem ovakvih specijalizovanih odeljenja pokreće se i pitanje opštosti gimnazije”, istakao je Đorđević.

Nebojša Vasiljević, direktor fondacije „Petlja” istakao je da je infrastruktura jedan od glavnih polazišta na kojima mora da se radi i unapređuje postojeće stanje.

On ističe da u ovom trenutku infrastruktura predstavlja kritično polje u nastavi informatike, posebno kada je reč o opremljenosti kabineta, gde i dalje ima prostora za ulaganje.

„Četiri glavna segmenta infrastrukture su  povezivanje škola intrnetom, zatim lokalne mreže u samim školama, treće je da svaka učionica ima neophodne uređaje poput laptopa i četvrta stvar su sami računarski kabineti“, naveo je Vasiljević.

On dodaje da su prve tri stavke u određenom smislu već aktuelne, te se nada će će i četvrta stavka zaživeti u punoj meri.

Tom prilikom on se osvrnuo i na pitanje obaveznosti informatike i novini koja važi od ove godine.

„Glavna nova stvar ove godine je informatika u šestom razredu. Prošle godine je bila obavezna u petom, a od ove obavezna je i u šestom razredu. Tu se uči tekstualno programiranje i upravo je to najveća novina“, ističe Vasiljević.

Olivera Todorović, pomoćnica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, istakla je važnost obuka za nastavnike koje su od ogromnog značaja za adekvatniji rad u nastavi.

„Oko 1.800 nastavnika je prošlo obuku za programski jezik Pajton. To su nastavnici koji predaju u petom i šestom razredu, pa čak i u petom razredu osnovne škole i prvom razredu gimnazije. Ove godine će biti obuhvaćeni i oni nastavnici koji nisu prošli tu obuku, zatim oni koji predaju u osmom razredu osnonve škole i drugom razredu gimnazije”, kaže Todorović.

Ona je istakla da je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja u saradnji sa Ministarstvom prosvete je još 2017. godine počeo realizaciju obuke za one nastavnike koji nemaju dovoljno digitalnih veština i informatičke pismenosti.

Todorović najavljuje da se ove godine očekuje modifikacija tog programa u cilju ponovne obuke nastavnika.

„Prošle godine Ministarstvo prosvete pokrenulo projekat „2.000 digitalnih učionica”, gde su ne samo opremljene učionice, već su i nastavnici prošli obuku za korišćenje digitalnih udžbenika i materijala, dok se ove godine očekuje 8.500 novih digitalnih učionica”, najavila je Todorović.

Violeta Alfeldi, učiteljica Ogledne osnovne škole Vladislav Ribnikar iz Beograda, kaže da su njeni đaci, iako su u nižim razredima osnovne škole, već sada spremni za rad na računaru i da znaju osnovne operacije pri korišćenju.

„Nas su deca uvela u 21. vek i oni su potpuno operisani od ideje da je svet pre deset godina postojao na drugačiji način”, kaže Alfeldi.

S druge strane, ona je uporedila trenutni sa nekadašnjim sistemom i istakla da se situacija u informatičkom smislu dosta poboljšala zahvaljujući projektu digitalnih učionica.

„Zahvaljujući naporima Ministarstva, školama, ali i roditelja, školski sistem nalazi se u potpuno drugačijoj situaciji nego što je to bilo pre. Najpre je postojao strah i otpor nastavnika kad su nove tehnologije u pitanju, ali sada se i to polako menja”, istakla je Alfeldi.

„Kada govorimo o informatici, kao predmetu od petog razreda, važno je da imamo svest o tome da ta deca koja dođu u peti razred i pre toga prođu jedan vid pripreme za programiranje i ozbiljan rad na računaru za koji su u stvari zaduženi učitelji”, kaže Alfeldi i ističe da je sve  više učitelja koji su toga svesni i koji se uključuju na različite načine u rad informatičarima.

Dobrivoje Marjanović, nastavnik informatike i član Predsedništva Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije ističe da su nastavnici najvažniji resurs i da im je neophodna sistemska podrška.

„Što se tiče resursa koji se koriste u nastavi, mi smatramo da su nastavnici najvažniji resusrs. Oprema dođe i prođe i svima nam uvek fali. Najbinije je osnažiti nastavnike, naročito kroz programe obuke koje su bile prošle godine, a nastaviće se i ove. To je definitivno situacija kroz koju se razmenjuje iskustvo“, kaže Marjanović.

On je dodao da ne možemo očekivati nagle promene, već da će one kontinuiranim radom dolaziti postepeno i da je važno nagraditi one nastavnike koji daju pozitivan primer i koji ulažu ogromne napore u informatičkom obrazovanju.

„Treba izabrati naše najbolje kolege i treba ih nagraditi, dati im satisfakciju da je to što oni rade vrednovano. To ne mora da bude samo novčano nagrađeno, već se može ogledati kroz oslobođenje od nastave. Takvi nastavnici postoje u našem sistemu i svi znamo ko su ti ljudi. Oni treba da budu nosioci ovih promena“, podvlači Marjanović.

Tom prilikom on je istakao važnost obuka nastavnika, posebno onih koji nisu u koraku sa svakodnevnim informatičkim promenama.

„Ranije je otpor nastavnika bio veliki, a sada je sve manji, jer su sve kolege svesne da ukoliko to ne budu odradili u narednih nekoliko godina vreme će ih preteći i neće moći da isprate sva dešavanja. Primeri dobre prakse u našem okruženju su od velike važnosti. Postoje ljudi koji izvrsno rade, a mi za njih ne znamo i zato je važno da im se pruži podrška“, napominje Marjanović.