Proizvodnja lekovitog bilja donosi dobre prihode

Foto: Pexels
  • 21.03.2019

  • 09:00

  • Agroklub

  • 0

Gadžin Han jedna je od nerazvijenih opština koja ima povoljne klimatske uslove pogodne za razvoj poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivredna zadruga Zaplanjski zasad osnovana je 2017. godine, kao prva zadruga u Srbiji za plantažnu proizvodnju lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja, piše Agroklub

Zadruga ima 15 zadrugara i 75 kooperanata koji na svojim porodičnim gazdinstvima proizvode lekovito bilje.

Ideja o udruživanju proistekla je iz prijateljstva Zorana Ilića i Dragana Mijalkovića koji su svoju ideju udruženim snagama pokrenuli i upustili se u plantažnu proizvodnju lekovitog bilja u ekološki čistoj sredini u podnožju Suve planine. Prvo su 2010. godine osnovali udruženje građana Zasad i krenuli sa prvim zasadima nevena i belog sleza.

"Površine koje obrađujemo su oko 20 ha, nadamo se da ove godine dupliramo površine", kaže Zoran Ilić. 

Biljne vrste koje proizvode su beli slez, neven, artičoka, matičnjak, kamilica, peršun, bosiljak i nana. 

"Naša zadruga Zaplanjski zasad prva je zadruga u Srbiji koja je dobila podsticajna sredstva Ministarstva bez porfelja za regionalni razvoj u vrednosti od 5,9 miliona dinara za kupovinu opreme i mehanizacije. Od dobijenog novca kupljeni su traktor "Belarus", prikolica, plug, rotofreza, motokultivator, sejalica za sitna semena, plastenik za proizvodnju rasada, mlin za mlevenje lekovitog bilja i destilator za proizvodnju eteričnog ulja", kaže Zoran.

Proizvodnja lekovitog bilja uz malo truda i dobre volje može da donese solidan dodatni prihod. Jedna porodica u Zaplanju je sa parcele od 10 ari uspela da očisti i isecka kocku belog sleza i ostvari prihod od oko 200.000 dinara.

"Sa parcele od 1 hektara pod artičokom, koja se kosi 3-4 puta godišnje, ostvaruje se prihod oko 2.000 EUR. Neven sa 10 ari daje prihod od oko 500 evra", kaže Zoran.

Artičoka može da poraste i do dva metra 

Artičoka, kako kaže, Zoran je interesantna biljka koju proizvode i čijim kvalitetom mogu da se pohvale. Ponosno ističe da je dobio potvrdu kupca iz Italije da je njihova atičoka odličnog kvaliteta.

"Artičoka Cynara scolimus poreklom sa Mediterana i jugozapadne Azije. Gaji se kao dvogodišnja, ređe višegodišnja mediteranska zeljasta biljka. Na kraju svake vegetacije nadzemni deo artičoke se suši, a naredne godine se razvija novi. Koren vretenast i snažan sa jakim bočnim žilama, prodire duboko u zemlju tako da ona uspeva i na manje plodnom zemljištu, i dobro podnosi sušu. Izuzetno dobro podnosi zimu kada je prisutan zimski pokrivač", objašnjava Zoran. 

Listovi artičoke su krupni, prizemni i mogu postići dužinu i preko metar. Listovi su perasti i duboko usečeni sa sočnom osnovom, sa naličja list je prekriven gustim srebrnasto-belim dlačicama, sa lica su zelene boje na krajevima sa bodljama dugim od 1 do 3 cm.

Artičoka može da poraste i do dva metra, a na vrhu formira glavičastu cvast obraslu mesnatim ljuskama u kojima su cvetovi ljubičaste boje. Seme je sitna ahenija, izdužena mrke boje.

Od artičoke se koristi list kad dostigne dužinu oko 30 cm. 

"Kosimo je tri puta i posle toga pustimo da poraste, iscveta i formira seme", kaže Zoran. 

Glavice artičoke koriste se u kulinarstvu, u proizvodnji alkoholnih pića, ali se koristi i kao dobra pčelinja paša bogata nektarom. Koristi se za pripremanje čaja koji je jako gorkog i oporog ukusa, a povoljno deluje kod poremećaja varenja, snižavanja holesterola i triglicerida u krvi kao i kod poremećene funkcije jetre i žuči.

"Prikupljeno bilje posle berbe odvozi se do sušare, posle sušenja pakuje se i roba je spremna za našeg poznatog kupca. Naša proizvodnja je ugovorena za poznatog kupca i unapred je sve prodato", kaže Zoran. 

pošaljite komentar

Nema komentara