Sa ovakvim javnim sektorom nema smanjenja poreza na zarade

  • 18.05.2019

  • 23:05

  • Nova ekonomija

  • 0

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov izjavio je danas da Vlada Srbije ima prostor za povećanje penzija, plata i rasterećenje poreza na zarade, ali da smanjenje tog nameta zavisi od potreba stabilnosti javnih finansija.

„Vi ne možete sa ovakvim javnim sektorom da imate niže poreze i doprinose na zarade," rekao je Altiparmakov na sastanku sa predstavnicima Srpske asocijacije menadžera (SAM).

On je uporedio Srbiju, gde porezi i doprinosi na plate iznose 62 odsto neto prosečne zarade, sa Bugarskom, gde je ovaj namet 54 odsto.

Altiparmakov je rekao da je to moguće jer je odnos prosečnih plata i penzija u Bugarskoj 40 odsto, dok je u Srbiji 55 procenata.

Mi smo sada uspeli da stabilizujemo penzijski sistem na neki za javne finansije održiv nivo, od 10,5 posto, ali Bugarska je i dalje ispod toga," rekao je Altiparmakov.

On je rekao da se Fiskalni savet zalaže za smanjenje poreza na plate, ali nije mogao da precizira procenat bez prethodnog proračuna. 

Prema njegovim rečima, Vlada Srbije ima „prostor" od nešto manje od milijardu evra u koji treba uračunati povećanje penzija i plata i mere koje utiču na povećanje investicija, a potencijalno i rasterećenje od poreza.

„Sav prostor koji imate za rasterećenje privrede stavite na rasterećenje plata, i poreza i doprinosa na zarade," rekao je Altiparmakov.

PROČITAJTE JOŠ:

Javni dug Srbije na kraju marta 23,40 milijardi dinara

Korupcija i slaba vladavina prava krivci za slabe investicije

Njegov kolega Vladimir Vučković je kazao da su linearno smanjenje opterećenja na zarade i javne investicije jedine dve mere za koje „znamo da su dobre".

„Ali ja ne vidim da se bilo šta promenilo, da se kaže ’u redu, ove dve oblasti su prioritet i samo ćemo to uraditi’", rekao je Vučković. 

On je ocenio da Srbija može završiti 2019. godinu „na nuli" ili sa blagim budžetskim suficitom ako država ostane na sadašnjem kursu ekonomske politike.

Vučković je kazao da postoji niz dobrih makroekonomskih pokazatelja, kao što su niska i stabilna inflacija i pad javnog duga i nezaposlenosti.

Međutim, prema njegovim rečima privredni rast Srbije je „slab" i iznosi oko tri odsto godišnje, a uvoz raste brže od izvoza.

pošaljite komentar

Nema komentara