U Srbiji 300 hiljada ljudi pati od melanholije

Predstavnici Svetske zdravstvene organizacije upozorili su da će depresija do 2020. godine biti drugo po učestalosti oboljenje koje izaziva onesposobljenost za rad, a ova vrsta crnih statističkih prognoza važi i za svet ali i za našu zemlju. 

Sudimo li prema najnovijim epidemiološkim podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaki deseti čovek ima melanholičan pogled na svet, a procene govore da će depresija za pet godina postati vodeći uzrok smrti i onesposobljenosti u ženskoj polovini čovečanstva i drugi po redu uzrok smrtnosti u opštoj populaciji – odmah posle kardiovaskularnih bolesti. 

Statistike govore da svaki dvadeseti stanovnik planete ima barem jednu depresivnu životnu epizodu i neumoljivo tvrde da žene tri puta češće pate od melanholičnog pogleda na svet. 

Iako u našoj zemlji ne postoje egzaktne brojke o tome koliko osoba ima simptome depresije, procene govore da oko 300.000 naših sugrađana boluje od ove psihičke boljke. Indirektni dokaz te teze jeste i činjenica da svake godine oko 1.300 osoba u našoj zemlji digne ruku na sebe, a ovaj podatak dobija na značaju ako se ima na umu da su depresija i suicid psihološki „braća blizanci“.  

——————————————————————————————————————————————————————–

———————————————————————————————————————————————————————

I predstavnici Udruženja za za psihoterapiju, savetovanje i koučing Srbije skreću pažnju na činjenicu da se mentalnim zdravljem naših sugrađana često bave nestručni ljudi. 

Naime, zahvaljujući rupama u zakonu nekoliko stotina „lajf koučova” odnosno trenera životnih veština pruža svoje „stručne” usluge i to po paprenim cenama. 

Oni se najčešće registruju pod šifrom pružanja usluga „neformalne edukacije” i u javnosti reklamiraju pod egzotičnim zanimanjima kao što je „energoterapeut” ili „astro terapeut”. 

Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Društva psihologa Srbije dr Ivan Jerković upozorava da su u najvećem broju slučajeva lajf kouči osobe čije bazično obrazovanje ne omogućava da se profesionalno bave savetovanjem ljudi. 

„Za zvanje psihoterapeuta neophodna je diploma fakulteta humanističkih nauka, a zatim dodatna edukacija, a zanimanjem lajf kouča često se bave osobe koje nemaju nikakvo obrazovanje u oblasti psihologije, zbog čega ova dva zvanja ne treba poistovećivati. Pojednostavljeno rečeno, oni su obučeni za psihoterapiju isto onoliko koliko je za upotrebu leka obučen onaj koji pročita uputstvo koje se nalazi u kutiji koju je dobio u apoteci. Problem nastaje kada lajf kouč daje uputstva i savete za život svojim klijentima, utičući pritom na njihove važne životne odluke, kao što su razvod braka, davanje otkaza ili rešavanje porodičnih problema”, objašnjava profesor Jerković i dodaje da se Društvu psihologa Srbije sve češće obraćaju građani sa molbom da provere da „stručnost” trenera životnih veština.