Ministar finansija Siniša Mali nije se ni rodio kad je 1970. osnovana Komercijalna banka, ali zanimljivo je da baš ovaj ministar najavljuje raspisivanje tendera u maju ili junu za prodaju treće po veličini banke u Srbiji u kojoj je država vlasnik 41,7 odsto kapitala. Ministar je istakao i da nema razloga da država ostane suvlasnik te banke, oko čega nema punu podršku stručne javnosti.
Nova ekonomija je napravila pregled ko je za prodaju, a ko se ne slaže sa idejom da država proda banku koja ima 200 filijala i ekspozitura. I koja, prema podacima Narodne banke Srbije, po nivou bilansne aktive zauzima 11 odsto na domaćem tržištu.
KO PODRŽAVA PRODAJU?
Vlada Srbije
„Ideja nam je da država izlazi iz onih delatnosti gde nema potrebe da bude. I da se koncentrišemo na pravljenje okruženja, koje će biti podsticajno za razvoj privatnog, a i državnog sektora“, rekao je za RTS ministar finansija Siniša Mali.
MMF
Nakon jednonedeljne posete MMF-a Srbiji šef Misije Džejm Ruf rekao je da je „tim MMF-a podržao planove vlasti da se odlučno krene u privatizaciju Komercijalne banke i HIP Petrohemije“.
Profesor Ekonomskog Milojko Arsić
Odustajanje od privatizacije Srbiju bi mnogo koštalo. Pokazalo se da Srbija loše upravlja i preduzećima i bankama i da se banke često koriste za finansiranje privilegovanih biznismena, što dovodi do nenaplativih kredita i propasti banaka. To smo mogli da vidimo na nekoliko primera gašenja banaka tokom prethodnih godina, što nas je ukupno koštalo milijardu evra. Zato je u zemlji gde postoji korupcija banke bolje privatizovati, rekao je Arsić za Blic.
KO JE PROTIV PRODAJE?
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić
Prodajom Komercijalne banke Srbija bi došla u situaciju da više od 85 odsto bankarske industrije u zemlji bude u rukama stranih vlasnika. To znači da će u slučaju naredne finansijske krize, Srbija biti veoma ranjiva, ocenio je profesor u intervjuu za Svet osiguranja.
„Mislim da podizanje tenzije oko te prodaje nije na mestu, iz dva razloga: s jedne strane jer je republički budžet u suficitu, dakle zemlja nije u iznudici i ne mora i dalje da otuđuje porodičnu srebrninu, a drugo, mi stalno slušamo zamenu teza, već decenijama, da je država neefikasna u upravljanju bankama. U kapitalu bankarske industrije državne banke učestvuju sa svega 13,5 posto“, izjavio je Đukić u intervjuu za Svet osiguranja.
Đukić kaže i da treba uzeti u obzir više od 200 ekspozitura koje ima Komercijalna banka, od severa do juga zemlje, kao i da je reč o banci koja ima najveću štednju građana, a da mi nismo zemlja u kojoj će internet bankarstvo uskoro dominirati jer građani nisu dovoljno edukovani u tom smislu i dalje traže usluge na šalteru banke.
„Ako državnu banku, moćnu sa aspekta kapitala i mreže filijala, vode profesionalci koji su dobro plaćeni (kao u privatnim bankama) i imaju reputaciju i integritet, tu nema greške, jer oni ne trguju svojim integritetom i reputacijom”.
