Savez energetičara: U energetsku infrastrukturu potebno uložiti između 15 i 20 milijardi evra

EPS je nakon ozbiljnih problema početkom ove decenije delimično stabilizovao proizvodnju, ali uz velika ulaganja i troškove. Kao jedan od ključnih izazova ostaje zavisnost od uvoza uglja, zbog čega se mnogo očekuje od otvaranja kopa Radljevo, upozoravaju iz Saveza energetičara Srbije u svom najnovijem izveštaju, predstavljenom juče stručnoj javnosti.

Istovremeno, proizvodni kapaciteti se ne prilagođavaju dovoljno promenama u potrošnji, naročito sve većoj letnjoj potrošnji struje.

Elektroenergetska infrastruktura Srbije suočava se sa različitim problemima, upozoravaju energetičari. Elektromreža Srbije ima prostor za bolje korišćenje postojećih prenosnih kapaciteta, dok je Elektrodistribuciji Srbije potrebna ubrzana modernizacija i digitalizacija, uključujući širu primenu pametnih brojila. Poseban problem EPS-a je i nepovoljan odnos kvalifikovanih i nekvalifikovanih zaposlenih.

Autori izveštaja, profesor ETF-a Nikola Rajaković i dr Ilija Batas Bjelić, ocenjuju da je Srbija zakasnila sa energetskom tranzicijom i da sada, pored troškova same tranzicije, plaća i cenu tog kašnjenja. Upozoravaju da bi izgradnja novih termoelektrana na ugalj dodatno opteretila građane i buduće generacije, dok je period do 2030. ključan za promenu energetskog sistema. Procena je da je do tada u energetsku infrastrukturu Srbije potrebno uložiti između 15 i 20 milijardi evra.

Struktura proizvodnje tokom 2025. ostaje dominantno naslonjena na lignit (blizu 70 odsto), hidro proizvodnja je zavisna od hidroloških prilika (blizu 26 odsto), vetroproizvodnja je dostigla udeo blizu 3,8 odsto (do 2017. vetra praktično nije bilo), dok je proizvodnja iz solarnih elektrana prema izveštajima još uvek simbolična u ukupnom energetskom miksu, ali sa značajnim godišnjim procentualnim rastom, drugu godinu za redom, i očekuje se da to bude nastavljeno i ove godine i vidljivo u sledećem izveštaju Saveza energetičara.

„Ova 2025. godina za EPS je u simboličnom smislu pozitivna jer je u svom sastavu prvi put prikazao jednu fotonaponsku elektranu i jednu vetroelektranu“, dodaju u izveštaju.

Zbog oscilacija hidroloških godina, ali i zbog manje termoproizvodnje, Srbija ciklično prelazi iz uloge izvoznika u ulogu uvoznika struje i uravnotežuje svoj bilans zahvaljujući dobroj povezanosti sa susednim elektroenergetskim sistemima. Iza svih ovih brojki se vidi da hidrologija diktira varijabilnost proizvodnje, a da konvencionalni termokapaciteti zbog starosti i potreba za pojačanim održavanjem unose dodatnu neizvesnost.

Tokom 2025. na mrežu EDS-a su priključene 33 male elektrane ukupne snage 106 megavata (MW). S tim elektranama EDS raspolaže sa ukupno 446 proizvodnih objekata ukupne snage 460 megavata.

Najzastupljenije su fotonaponske elektrane sa oko 195 megavata (novopriključenih 106 MW), male hidroelektrana sa oko 132 MW (nije bilo novih priključenja), biogasne elektrane sa oko 53 MW (novopriključenih 8 MW) i vetroelektrane sa oko 34 MW (nije bilo novih priključenja).

Ostalo su kogenerativne elektrane na gas i ostala goriva.

„U odnosu na 2024. godinu najveći rast je kod priključenja fotonaponskih elektrana od 106 MW što je duplo više od novopriključenih fotonaponskih elektrana tokom 2024 ( 53 MW). Fotonaponskih elektrana je krajem prošle godine ukupno 209 sa ukupnom snagom 195 MW i sa ukupnom proizvedenom energijom od 243 MWh“, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se konstatuje i da se EPS dominantno oslanja na lignit (71,4 odsto) i hidroenergiju (27,3 odsto), dok su ostali obnovljivi izvori gotovo zanemarljivi u njegovom portfoliju. Sistem podsticaja je mnogo raznovrsniji u pogledu obnovljivih izvora, a najveći udeo imaju vetroelektrane (51,1 odsto), a značajan doprinos daju biomasa i biogas (17,1 odsto), kao i spaljivanje otpada (10,2 odsto).

EPS proizveo manje struje nego 2024.

EPS je tokom 2025. proizveo oko 30,5 teravat-sati električne energije, četiri odsto manje nego godinu ranije. Pad je pre svega posledica slabije proizvodnje hidroelektrana, koja je smanjena za oko 19 odsto, dok je proizvodnja u termoelektranama porasla oko tri odsto. Zbog manjka sopstvene proizvodnje EPS je morao više da kupuje električnu energiju, dok je prodaja na tržištu značajno smanjena, navodi se u izveštaju Saveza energetičara.

Problem predstavlja i nastavak zavisnosti termoelektrana od uvoznog uglja. EPS je tokom 2025. uvezao oko 1,8 miliona tona lignita, vrednog približno 181 milion evra, iako je to manje nego 2024. i 2023. godine. Istovremeno, najavljivano gašenje termoelektrana Morava i Kolubara nije realizovano, jer su nastavile da rade.

Udeo obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji Srbije takođe je smanjen. Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora iznosila je oko 10,6 teravat-sati odnosno oko 30 odsto bruto potrošnje, dok je dve godine ranije taj udeo bio 42 odsto.

Ipak, distribuirana proizvodnja raste, posebno iz solarnih elektrana: proizvodnja fotonaponskih elektrana na distributivnom nivou porasla je više od 170 odsto drugu godinu zaredom, dok je broj kupaca-proizvođača takođe značajno povećan.

Podaci ukazuju i na velike oscilacije u potrošnji: maksimalno opterećenje distributivnog sistema u januaru bilo je gotovo tri puta veće od minimalnog, zabeleženog u maju. Autori posebno upozoravaju na pad hidroproizvodnje koji traje dve godine zaredom, kao i na nedovoljno objašnjene podatke o gubicima, prekograničnim tokovima i izvozu garancija porekla.

Firmi Daneta Šijana i partnerima posao vredan 470 miliona dinara od Infrastrukture železnice Srbije