Čuda se dešavaju, a priroda ume da iznenadi. U beogradskoj botaničkoj bašti „Jevremovac“ neočekivano je procvetala sisal agava. Reč je vrsti koja ima veoma široku primenu u industriji, ali se retko kad dešava da procveta. Svega nekoliko bašti na svetu može da se pohvali ovim „čudom prirode“.
Visoka biljka žutog cveta, širokih vlažnih listova, zbog nektara kog ispušta, poreklom iz Meksika, procvetala je u Beogradu početkom februara. Iz Botaničke bašte kažu da je mnogo faktora uticalo da se to desi.
Foto: Nova ekonomija/Paola Felix Meze
„Različiti faktori utiču na cvetanje, koje se retko dešava. Pored temperature, vlažnosti, tu su i unutrašnji faktori biljke koji utiču na cvetanje“, kaže Tomica Mišljenović iz botaniče bašte „Jevremovac“.
Agave se često nazivaju i biljkama stogodišnjicama jer ima treba puno vremena da procvetaju. Ovoj našoj je trebalo nešto više od deset godina.
„Sisal agava je značajna jer se od nje dobijaju izuzetno kvalitetna vlakna, otporna na UV zračenja i dejstvo morske vode. Od nje se pletu jaki konopci, prostirke, pa čak i sandale“, kaže Mišljenović.
Od nje se dobijaju i pića „pulke“ i „meskal„, ali ne i tekila. Ona se dobija od plave agave odnosno agave tekilane.Nakon cvetanja biljka će se osušiti, ali će se vegetativnim putem razmnožiti.