.jpeg){kind=small}
Marinović: Podaci o nabavci medicinske opreme moraju biti javni (VIDEO)
Podaci o nabavci opreme i lekova, kao i o raspoložovim mestima u bolnicama i brojevima zaraženih i preminulih moraju da budu javno dostupni jer su od krucijalne važnosti za zdrastveni sistem u Srbiji, rekao je za Novu ekonomiju poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović. On dodaje da su i građani smireniji kada znaju te informacije. Niko pre pandemije nije očekivao da će biti tolika potražnja za medicinskim podacima, a samim tim ni potreba da se oni bolje zaštite. To nije bio šok samo za Srbiju, već i za ceo svet, objašnjava poverenik Marinović. Turski Acibadem: Ne planiramo kupovinu kovid-bolnice u Batajnici On dodaje da se radi o dve vrste podataka, oni koji se tiču ličnih zdravstvenih podataka građana koji moraju da budu zaštićeni, ali i onih koji treba da budu javni, informacija o tome koliko je zaraženih, preminulih, kolika je popunjenost bolnica, ali i podaci u vezi sa kupovinom opreme. Razumljivo je bilo u ono vreme kada nije bilo dovoljno respiratora na tržištu da su neki podaci tada morali da ostanu tajna jer su ih i druge države štitile, kaže Marinović i dodaje da to je bilo jedna nova situacija za sve. Ipak, ni nakon vanrednog stanja, srpske vlasti nisu objavile podatke o tome koliko su plaćale vakcine, testove, respiratore. Deo podataka o tome kolike su razmere državnih izdataka Nova ekonomija je dobila analizom finansijskih izveštaja i slanjem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Tako smo došli do podataka da je Republički fond za zdravstveno osiguranje na opremu i materijal u toku prve godine pandmije potrošio najmanje 520 miliona evra, o čemu detaljnije možete čitati na linku. Takođe, iz dostupnih podataka Agencije za lekove i medicinska sredstva, kao i i iz odgovora pojedinih zdravtsvenih ustanova, ustanovili smo da je promet PCR testova, koje koriste samo državne ustanove, u 2020. godini bio najmanje 28,6 miliona evra. Najviše su kupovani testovi kineskih proizvođača Sansure i BGI, kao i američkog proizvođača Abbott.
Nakon 130 godina u Jevremovcu procvetala agava, evo i zašto (VIDEO)
Čuda se dešavaju, a priroda ume da iznenadi. U botaničkoj bašti "Jevremovac" u Beogradu neočekivano je procvetala sisal agava. Reč je vrsti koja ima veoma široku primenu u industriji, ali se retko kad dešava da procveta. Svega nekoliko bašti na svetu može da se pohvali ovim "čudom". Visoka biljka žutog cveta, širokih vlažnih listova, zbog nektara kog ispušta, poreklom iz Meksika, procvetala je u Beogradu početkom februara. Iz Botaničke bašte kažu da je mnogo faktora uticalo da se to desi. Foto: Nova ekonomija/Paola Felix Meze "Različiti faktori utiču na cvetanje, koje se retko dešava. Pored temperature, vlažnosti, tu su i unutrašnji faktori biljke koji utiču na cvetanje", kaže Tomica Mišljenović iz botaniče bašte "Jevremovac". Agave se često nazivaju i biljkama stogodišnjicama jer ima treba puno vremena da procvetaju. Ovoj našoj je trebalo nešto više od deset godina. "Sisal agava je značajna jer se od nje dobijaju izuzetno kvalitetna vlakna, otporna na UV zračenja i dejstvo morske vode. Od nje se pletu jaki konopci, prostirke, pa čak i sandale", kaže Mišljenović. Od nje se dobijaju i pića "pulke" i "meskal", ali ne i tekila. Ona se dobija od plave agave odnosno agave tekilane. Nakon cvetanja biljka će se osušiti, ali će se vegetativnim putem razmnožiti.
.jpeg){kind=small}
Bila je na naslovnoj strani „Voga“, zvali su je srpska Frida Kalo (Video)
Rođena je 1909. godine u Požarevcu, u srpsko-italijanskoj porodici. Otac joj je bio Bruno Barili, italijanski kompozitor, a majka, Danica Pavlović, praunuka najstarije Karađorđeve ćerke Save Karađorđević. Da se ostvari kao slikarka, nije mogla u svojoj rodnoj zemlji. Milena Pavlović Barili sasvim slučajno je početkom 20. veka upisala slikarstvo na minhenskoj akademiji (Akademie der bildenden Künste). Naime, prilikom slanja svojih radova, namerno ili slučajno, nije se potpisala. Kada je primljena i kada se prvi put pojavila, svi su očekivali muškarca. Međutim, videvši da je talentovana, Pavlović-Barili primljena je u klasu profesora Štuka. Na taj način, uspela je sebi da prokrči put i kreće da izlaže po Evropi, a stiže i do Amerike. Zadivljeni njenim talentom, čelni ljudi magazina "Vogue" angažuju je i 1940. godine 1. aprila izlazi broj sa njenim autoportretom. Negde u to vreme, biva angažovana i na oslikavanju postera za parfem "Escape" Meri Danhil. Plakat za parfem "Escape", foto: Nova ekonomija I baš kada je krenula da ubira plodove svog rada, preminula je iznenada, u 37. godini života od srčanog udara u Njujorku. Iza sebe je ostavila mnoga dela koja danas možemo videti u njenom legatu u Požarevcu. Njene lične predmete, tašnu, češalj, cipele možete videti na izložbi "Velikanke srpske kulture", u Domu Jevrema Grujića koja je otvorena do 27. marta 2022. ili u videu ispod:
 (001).jpg){kind=small}
.jpeg){kind=small}
(1)-270x152.jpeg)
-270x152.jpeg)