Svetski dan pčela: I divlje pčele su važne (VIDEO)

Danas je Svetski dan pčela, a da nisu važne samo one koje nam daju med, kažu stručnjaci. Divljim vrstama preti nestanak ako čovek ne prestane da im uništava hranu. O medonosnim pčelama brine čovek, a nemedonosne odnosno divlje, u prirodi se snalaze same. 

„Pčelama su bitne dve stvari – mesto za gnežđenje i hrana. Da nema pčela, ne bismo imali sve cvetnice koje nas okružuju. Njihova najveća vrednost nije med koji proizvedu, svega nekoliko vrsta daje med, već oprašivanje. Svi kopneni ekosistemi oslanjaju se na biljke“, kaže biolog Jovana Bila Dubaić. 

Beograd nastanjuje čak 250 različitih vrsta pčela, dok u Srbiji živi preko 800 vrsta. Svega nekoliko njih, među kojima je najpoznatija apis mellifera, stvaraju med. Ostale pčele imaju funkciju oprašivanja. 

„Pčelama je lako pomoći i svako od nas to može da uradi, bez obzira da li živi u gradu ili na selu, u kući ili u stanu. Pomažemo ako zasadimo medonosne biljke. Neke od njih su lavanda, žalfija, ehinacea, veronika. Zatim žbunje i puzavice: jorgovan, malina, žutika, kupina, bršljen“, kaže Bila Dubaić.

Gradovi su, verovali ili ne, povoljno mesto za opstanak pčela. Međutim, moramo da im obezbedimo uslove.

„Ako sadimo cvetnice, pomogli smo im. Najpraktičnije je zasaditi neke domaće vrste i ako imate dvorište, prorediti košenje“, objašnjava Jovana Bila Dubaić.

Milja Vuković iz Inicijative divlji Beograd godinama je u misiji očuvanja prirode i ekosistema. Njena ideja je da ljude edukuje i daje informacije kako čuvati biljni i životinjski svet.

„Ako imamo terasu ili baštu, zasadimo nekoliko medonosnih biljaka. Drugo, podržimo prirodu jer ona dosta toga radi, ne kosite samoniklo bilje jer nije sve korov. Pokosite dve trećine dvorišta ili livade, a jednu ostavite kao mesto gde se pčele hrane. Ljudi misle da prirodu treba čuvati samo na planinama, a ne vidimo da su gradovi najbrže rastući, ali i najdestruktivniji ekosistemi“, objašnjava Vuković.

Video pogledajte ispod.