Nije Štrumfeta, ali radi u pečurki na Adi Ciganliji. Vajarka Milica Petrović stvara tanjire, posude i šolje iz kojih se već služe gosti u nekoliko domaćih restorana.
Kad podigne glavu sa točka, iz svog okruglog atelja gleda sa visine na Ade kao u nekom rezervatu prirode.
Zanimalo nas je otkud ona u zgradi “pečurki” na Adi Safari kod Ade Ciganlije?“Na četvrtoj godini fakulteta, konkurisala sam za ovaj prostor i dobila. Adaptacija je trajala, želela sam da napravim pravi atelje. Nekada je ova pečurka bila opservatorija, posle toga pet šop, a decenijama ovde niko nije kročio dok ja nisam dobila prostor”, objašnjava Milica Petrović, vlasnica ateljea “Đir”.
U svom ateljeu stvara razne predmete za svakodnevnu upotrebu, a najpopularniji su tanjiri nepravilnih oblika. Kaže da je često angažuju restorani da im pravi takve tanjire, ali ne slute da tu ima jedan problem.
“Dođu vlasnici restorana i kažu da im treba trista tanjira nepravilnih oblika. Prvo što ih pitam je gde mislite da ih stavite i znate li koliko će vam prostora zauzeti. Ljudi ne razmišljaju da su takvi tanjiri, koliko god da je svaki unikatan, nepraktični za skladištenje ako ih imate na stotine”, objašnjava Milica u videu:
Nije lako, prizanje, da se bavi biznisom u Srbiji. Ne zato što je prezasićeno tržište, jer njeni su tanjiri i posude odavno u mnogim kućama, već što je, kako kaže, ne shvataju dovoljno ozbiljno.“Svi misle da se ja ovde igram, ali ovaj posao je veoma naporan iako samo deluje zabavno. Čak i kada organizujem radionice keramike, iako mi je zabavno i volim da edukujem, iscrpljuje me rad s decom jer radim i u školi kao nastavnica likovnog. Planiram da proširim delatnost i pored edukacije ponudim i veći asortiman”, rekla nam je Milica na kraju druženja na kome smo shvatili da vajanje za točkom opušta bolje od joge čak i ako ste amater.