Mere vlade za podsticanje nataliteta bih uporedila sa otvorenim prelomom noge i vezivanjem kuhinjske krpe oko njega. I sad, ne možemo da kažemo da ništa nije urađeno, stavljena je ta kuhinjska krpa, ali da li je to zaista prava stvar? Pa, nisam baš sigurna da jeste, ocenila je na konferenciji Poslovanje po meri porodica Jovana Ružičić iz Centra za mame.
Konferenciju je organizovala Business Info Grupa, izdavač Nove ekonomije, u saradnji sa Unicefom Srbija i uz podršku Ministarstva za kulturu i medije.
Kako je kazala, natalitet, odnosno negativni natalitet, nije problem samo ove Vlade, to je višedecenijski problem u našoj zemlji. „Jedino što je specifično za ovu Vladu je da se oni vrlo ističu, pogotovo u poslednjih nekoliko meseci kako nam se bliži predizborna kampanja, da oni izuzetno rade na tome i da je to njihov glavni fokus itd“, kazala je ona.
Čini mi se da kad god se neko bavi natalitetom, sa strane države, da se uglavnom fokusira na novac, a ja mislim da novac nije rešenje.
Zašto nije rešenje, pogledajte u VIDEU.
<div
Kada pričam o sistemu, o čemu zapravo pričam? Pričam o nekoliko stvari koje bih pomenula. Pričam o poslodavcima. Danas ćemo ovde pričati o dobrim poslodavcima. Ima ih i te kako koji nisu sjajni. Kada bi sistem funkcionisao poslodavcima ne bi palo na pamet da nekome postave pitanje „Da li ste udati? ili Da li imate dečka?, na intervjuu za posao. Žene se nikada ne bi tresle oko toga da li će dobiti otkaz kada ostanu u drugom stanju, odnosno ne bi ni pomišljale da se vrate na manju poziciju od one na kojoj su bile pre porodiljskog.
A sada imamo zakone koji sve to navodno sprečavaju, ali praksa pokazuje nešto sasvim drugačije.
Takođe porodilišta – jako bitna tema o kojoj gotovo niko ne priča. Istraživanja Centra za mame pokazuju da svaka deseta žena u Srbiji ni ne pomišlja da bude mama samo zbog tretmana koji je imala u porodilištu. Kada pričamo o natalitetu, porodilišta su najlakša stvar da se popravi od svega što ću danas spomenuti, a njima se niko ne bavi. Odnos prema ženama u porodilištima treba da se promeni. Kada bi žene iz tih porodilišta izlazile nasmejane, jake, snažne, verujući u svoje mogućnosti, da one mogu, da one znaju, da su sposobne, a ne ubijene u pojam sa traumama za život. Žene se zaistra trude da zaborave ta iskustva koje su imale u porodilištu.
Takođe, sistem garantuje samohranim roditeljima zaštitu, a gotovo da uopšte nema razgovora o tome. Tek u nekoliko navrata se spomenuo alimentacioni fond. Žena, a vrlo često su samohrani roditelji majke, ako žena nije sigurna da će i dalje biti ok i da će joj država pomoći da se izbori, da će njen životni partner ili čovek sa kojim je napravila dete, da će država posredovati u tome da to dete ima pa čak oni bili ili ne bili zajedno, ko će onda da se odvaži da bude majka?
Takođe, tema koja se vrlo često ne vezuje da funkcionisanje države, a meni se čini da je vrlo bitna su mediji. Da li su današnji mediji mediji koji se bave temama od državne i od građanske važnosti ili su samo dodatan PR kanal za vlast? Ovde ne mogu da ne spomenem naše iskustvo, pre nekoliko nedelja sam imala nekoliko zakazanih TV gostovanja gde bi pričala o Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji su svi otkazani u poslednjem trenutku.
Pa onda kada sam se dotakla zakona, i zakoni funkcionišu u sistemu koji je dobar. Zakone donose ljudi koji su stručni za te zakone. Ja sam 4 godine bila u radnoj grupi koja je radila na izmeni Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom- to je broj jedan zakon što se tiče finansija i porodica za našu zemlju. Četiri godine sam ja i još mnogo pametniji ljudi od mene kalkulisali, promišljali i smišljali kako da napravimo zakon koji će da bude dobar, da bude pravedan, koji nikoga neće oštetiti…i šta se onda desilo? Izašla je preporuka iz radne grupe, gotov zakon, i onda je jedna osoba, koja donosi sve odluke u ovoj zemlji rekla puj pike ne važi, nećemo tako, ovako ćemo. Zakon koji se danas primenjuje nije dobar, to je zakon koji diskriminiše trećinu porodica u ovoj zemlji.
Često kada pričamo o natalitetu se ne bavimo jednom izuzetno važnom temom na naše društvo a to je partijsko zapošljavanje. Zašto je to izuzetno bitno i itekako povezano sa natalitetom? Pa vrlo jednostavno – zato što ljudi koji donose odluke u ovoj zemlji nisu najbolji. A ako najbolji ne donose odluke, onda te odluke i nisu najbolje. Takođe, ti ljudi svoje zaposlenje duguju nekome ko ih je tu postavio, a oni ne vide građane kao te.