(VIDEO) „Samo da pitam“, koliko se građanima isplati ulaganje u solarne panele?

Danas u Srbiji ima oko 2.200 domaćinstava, takozvanih prozjumera, koji proizvode sopstvenu električnu energiju, a viškove predaju u elektrodistributivni sistem, odakle ih kasnije povlače kad ne mogu sami da naprave onoliko struje koliko im je potrebno. Ove podatke iznela je Ivana Jovčić, izvršna direktorka Centra za unapređenje životne sredine, govoreći u potkastu Nove ekonomije „Samo da pitam“.

Kako kaže, na ova domaćinstva, dolazi i još 750 preduzeća koja su do sada stekla status kupca-proizvođača, kako se zvanično nazivaju prozjumeri.

„Prozjumeri menjaju dosadašnju praksu po kojoj mi samo trošimo elektičnu energiju – od konzumenata sada postajemo i proizvođači energije, a što više trošimo, to će nam investicija biti isplativija i pre će se vratiti uložena sredstva“, ističe Jovčić.

„Energija koju prozjumeri povlače iz sistema nije potpuno besplatna – trenutno je cena malo više od šest dinara bruto, što je ipak isplativije od obične kupovine struje, budući da je bruto cena energije u zelenoj zoni oko 13 dinara, u plavoj preko 16, a u crvenoj čak 36 dinara“, kaže naša sagovornica.

Prozjumeri mogu da povuku svu struju koju su predali u elektrodistributivni sistem tokom godine, od 1. aprila do 31. marta, ali poslednjeg dana marta se sve anulira, pa se i eventualno preostali viškovi poništavaju i više se ne mogu iskoristiti.

Kupci-proizvođači struju generišu preko solarnih panela, a domaćinstva na krovove kuća mogu da postave solarne elektrane maksimalne snage od 10,8 kilovata.

Snaga instalirane solarne elektrane ima direktan uticaj na period povraćaja investicije.

„Kako bismo procenili kolika solarna elektrana nam je potrebna, moramo imati informaciju o našoj godišnjoj potrošnji električne energije, kao i o tome da li smo na jednotarifnom ili dvotarifnom merenju“, navodi Jovčić dodajući da se godišnja potrošnja struje deli sa 1.200 da bi se dobila okvirna veličina solarne elektrane.

Ako prozjumer ima jednotarifno brojilo, kao početnu cifru uzima se ukupna količina energije koju je prosečno trošio prethodnih godina.

Kod dvotarifnih brojila računa se potrošnja u višoj tarifi.

„Na primer, ako znamo da godišnje trošimo 12.000 kilovatčasova električne energije, dolazimo do toga da nam je potrebna solarna elektrana od približno 10 kW – dobijeni iznos ne mora biti potpuno tačan, ali njegova uloga je da nam posluži kao početno razmatranje ulaska u prozjuming“, kaže Jovčić.

Ona dodaje da uvođenje solarne elektrane košta „ne tako malo“.

„Izgradnja jednog kilovata solarne elektrane košta od 1.000 do 2.200 evra, u zavisnosti od veličine elektrane – što je elektrana veća cena je niža, jer izuzev solarnih panela postoje i drugi troškovi (oprema, takse..), čiji su iznosi prilično fiksni“, dodaje Jovčić.

Jedna od čestih grešaka koju ljudi prave je da pogrešno procena veličinu sopstvene potrošnje struje. Stoga, Jovčić savetuje da se prvo proceni u kojoj se zoni potrošač nalazi. Pa tako, ako je neko skoro stalno u zelenoj zoni – njemu se ulaganje u solarne elektrane uopšte neće isplatiti, dok potrošačima koji su često u plavoj ili crvenoj zoni ovo ulaganje može biti veoma isplativo.

„Ljudima koji žive u stanovima se uopšte ne isplati da budu prozjumeri, zato što su uglavnom priključeni na centralno grejanje, pa samim tim energiju plaćaju znatno jeftinije. Takođe, nekom ko je priključen na toplovod (nema bojler), apsolutno se ne isplati ova investicija, budući da već malo troši“, smatra Jovčić.

Tokom diskusije se nametnula tema da li neko mora posedovati neke posebne kvalifikacije kako bi mogao biti prozjumer? Naša sagovornica objašnjava kako nije potrebno nikakvo posebno predznaje, već je bitno da ljudi budu spremni na promenu ponašanja – da troše energiju kada je proizvode, kao i da pre investiranja provere na kom je nivou energetska efikasnost njihove kuće.

Od praktičnih saveta, Jovčić navodi da je najbolje da krov bude okrenut ka jugu, da je optimalna zakošenost 34 stepena, a što se tiče površine krova, za jedan kilovat je potrebno oko 4,5 kvadratna metra.

„Centar za unapređenje životne sredine je napravio portal prozjumer.rs – na kome se nalaze sve detaljne informacije u vezi sa izgradnjom solarnih elektrana, kao i solarni kalkulator koji računa potrebnu veličinu solarne elektrane prema unetim parametrima i koliko bi takva elektrana okvirno mogla da košta“, dodaje Jovčić.

Gledaoci potkasta su bili zainteresovani i za podsticaje koje mogu dobiti za postavljanje solarnih panela. Jovčić je naglasila da postoje subvencije koje obezbeđuje Ministarstvo energetike u saradnji sa lokalnim samoupravama, koje mogu dostići 420.000 dinara.

Postoje i subvencionisani krediti u bankama, kod kojih je moguće dobiti povraćaj od 20 do 25 odsto uloženih sredstava.

Privrednim društvima se ugradnja solarnih panela isplati brže nego građanima, za samo četiri do pet godina. Međutim, pravila za preduzeća se uskoro menjaju, jer će dosadašnji limit od pet megavata za izgradnju solarne elektrane od jula prestati da važi, a novo ograničenje će biti samo 150 kilovata.

Celo gostovanje Ivane Jovčić u našem novom podkastu „Samo da pitam“ pogledajte OVDE.