Serija Nove ekonomije “Javne nabavke - novac svih nas”

Javne nabavke bez tajnih dogovora

01.09.2017. Marica Vuković 0
Serija Nove ekonomije “Javne nabavke - novac svih nas” Serija Nove ekonomije “Javne nabavke - novac svih nas”

Srbije je sredinom decembra 2016. godine u pregovorima o pristupanju EU otvorila poglavlja 5 o javnim nabavkama i utvrdila obaveze koje do kraja ove godine treba da ispuni kako bi to poglavlje u što kraćem roku bilo zatvoreno. To je oblast u kojoj se troši novac poreskih obveznika, i to oko tri milijarde evra godišnje. Građani, kao krajnji korisnici javnih nabavki, treba da budu zainteresovani da se ova oblast što bolje pravno uredi, ali i da se uspostavi bolja kontrola ugovaranja nabavki i njihovog sprovođenja. Time bi da se "zatvore rupe” kroz koje se odliva dobar deo državnog i lokalnih budžeta u korist pojedinaca i interesnih grupa.

Dobro uređen sistem javnih nabavki treba da garantuje standard "vrednost za novac”, odnosno da će korisnici dobiti najbolju robu i uslugu po konkurentnoj ceni. Po pravilima EU efikasan sistem javnih nabavki, koji je preduslov za privredni rast i razvoj, neophodan je za ostvarivanje ciljeva slobodnog tržišta i obezbeđivanje uslova tržišnog nadmetanja. Efikasan sistem javnih nabavki treba da počiva na pricipima transparentnosti, jednakog tretmana, slobodnog tržišnog nadmetanja i nediskriminacije. Srbija se poslednjih godina približavala tim pravilima, ali ima još dosta toga da se uradi da bi ih dostigla.

Na javne nabavke je u Srbiji u 2016. godini potrošeno 335,3 milijarde dinara, približno osam odsto bruto domaćeg proizvoda, a procene stručnjaka su da bi efikasnijim postupcima i eliminisanjem korupcije uštede mogle biti i do 20 odsto. Od 2003. godine, kada je donet prvi zakon o javnim nabavkama, često su menjana pravila kako bi doprinela većim uštedama i kvalitetnijim nabavkama, ali su ostale "crne tačke” na koje upozorava EU i čije otklanjanje će biti uslov za zatvaranje poglavlja 5.

Akcionim planom za sprovođenje Strategije razvoja javnih nabavki u Srbiji za 2017. godinu predviđeno je da se u trećem kvartalu uradi nacrt novog zakona o javnim nabavkama i da on bude usvojen do kraja godine. Takođe, plan je da se do kraja godine usvoji i novi zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. Ta dva zakona moraće u potpunosti da budu usklađena sa propisma EU. Ovi propisi zabranjuju izuzeća u javnim nabavkama po osnovu međudržavnih i koncesionih sporazuma. U pregovaračkoj poziciji za javne nabavke Srbija se obavezala da će do ulaska u tu zajednicu uskladiti međunarodne sporazume ili ih po potrebi izmeniti, kako ne bi bilo nikakvih povlastica u javnim nabavkama za ponuđače iz zemalja sa kojima su sklopljeni ti sporazumi.

Direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović najavljuje da će novim zakonom o javnim nabavkama naručioci biti motivisani da više koriste kriterijum „ekonomski najpovoljnije ponude". Taj kriterijum je smanjio učešće u vrednosti javnih nabavki, tokom poslednje tri godine, sa 26 odsto na svega 12 odsto, u korist kriterijuma najniže cene koja često na kraju bude najviša. Reč je, kako ukazuje, o negativnom trendu koji se mora preokrenuti promenom prakse javnih nabavki, imajući u vidu da se učešće kriterijuma "ekonomski najpovoljnije ponude” u zemljama EU kreće oko 80 odsto, dok se kriterijum najniže cene koristi u svega 20 odsto slučajeva.  

"Praksa je pokazala da je kriterijum najniže ponuđene cene pogodan za nabavke visokostandardizovanih, jednostavnijih dobara, dok kod nabavki ostalih, kompleksnijih dobara i usluga treba koristiti i druge elemente kriterijuma, pored cene. U suprotnom, rezultat korišćenja najniže ponuđene cene kao jedinog kriterijuma za izbor je da se kupuju predmeti nabavke koji su inicijalno najjeftiniji, s tim da su njihovi troškovi eksploatacije visoki zbog čestog kvarenja, visokog utroška energije i drugih slabosti, tako da je ukupan trošak koji ima naručilac veći nego u slučaju kvalitetnijeg i inicijalno skupljeg proizvoda ili usluge”, navela je Uprava u izveštaju o javnim nabavkama za 2016. godinu.

Pored toga, ubuduće će se više koristiti okvirni sporazumi koji povećavaju ekonomičnost postupaka javnih nabavki jer se njima umesto više postupaka sprovodi samo jedan na osnovu kojeg se zaključuje više ugovora. Radiće se i na usavršavanju službenika koji sprovode javne nabavke, a ima ih oko 3.000, zatim jačanju institucija, pre svega Uprave za javne nabavke, zatim Državne revizorske institucije (DRI), tužilaštva, Agencije za borbu potiv korupcije, Komisije za zaštitu konkurencije.

Po podacima Uprave za javne nabavke, od 2014. godine značajno su povećane efikasnosti i ekonomičnosti postupaka javnih nabavki, mereno prosečnim brojem dana potrebnih da se postupak sprovede. U 2014. godini prosečno trajanje otvorenog postupka javne nabavke, računajući od dana objavljivanja poziva pa do dana zaključenja ugovora, iznosilo je 77 dana, dok je u 2016. godini za to bio potreban 61 dan, što znači za petinu manje vremena. U istom periodu, dužina trajanja postupka javne nabavke male vrednosti skraćena je za četvrtinu, sa 37 na 29 dana. Porasla je i uspešnost sprovođenja postupaka tako što je udeo uspešno okončanih postupaka povećan sa 86 odsto u 2014. na 90 odsto u 2016. godini, dok je učešće obustavljenih postupaka smanjeno sa 13 na 10 odsto.



Nastavak teksta možete pročitati u 43. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Kako se predsednik odlepio od realnosti

Sve ima svoju cenu, notorno je pravilo ekonomije, a pre svega zdravog razuma. Seljaci su taj fenomen opisali znatno ranije od ekonomista – „kako seješ, tako ćeš požnjeti". To praktično, u našem sl...

30.08.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Vinogradarstvo i proizvodnja vina

Zašto Aranđelovac nije “srpska Toskana“

Kako izgleda kada tri generacije, otac, sin i unuka, počnu od početka da gaje vinovu lozu i prave vino – sa čime se bore, čemu se nadaju, šta su im izazovi i da li se ponekad zapitaju „šta nam je o...

30.08.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Jelena Jović

Puno rade, lepo i zarade

„Mislim da smo mi primer da brak može da funkcioniše i kada su supružnici u istom poslu, ako se stvari postave na svoje mesto - ko o čemu odlučuje. Podelili smo se ko o kom segmentu u firmi brine, ...

30.08.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Srbija  ekonomski zaostaje za regionom

Ceh nestručnih kadrova

Proteklih nekoliko godina predstavnici vlasti se utrkuju ko će slikovitije da opiše „ekonomski bum" u Srbiji koji se, po njihovim rečima, dešava počev od 2016. godine. Danima su se u vodećim mediji...

30.08.2017. Doc. dr Goran Radosavljević Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne nabavke - novac svih nas”

Javne nabavke bez tajnih dogovora

Srbije je sredinom decembra 2016. godine u pregovorima o pristupanju EU otvorila poglavlja 5 o javnim nabavkama i utvrdila obaveze koje do kraja ove godine treba da ispuni kako bi to poglavlje u št...

30.08.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Lažni porast zaposlenosti, zarade niže od zvaničnih

Najviše se zapošljavaju deca i starci

Podaci sa tržišta rada u Srbiji nisu dostupni na stranici Eurostata, pa nije moguće poređenje sa drugim zemljama. Na prvi pogled pozitivan pokazatelj povećanja zaposlenosti u stvari znači povećanje...

30.08.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Koliko nas košta Er Srbija

Agencija za privredne registre nedavno je objavila finansijski izveštaj preduzeća Air Serbia (Er Srbija) za 2016. godinu. Izveštaj je Agenciji predat još u februaru, ali je vraćen na doradu, koja j...

30.08.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Budžet EU i „unutrašnji dijalog“ oko Kosova

Va banque igra u Vučićevu karijeru

Neposredno nakon inauguracije predsednik Vučić je pokrenuo  „unutrašnji dijalog" oko položaja Kosova i Metohije, radi postizanja „istorijskog sporazuma" sa Albancima. Novoizabrani predsednik pokren...

30.08.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Večiti strah od migranata

Otpor, negacija, asimilacija

Potreba za dizanjem zidova je duboko vezana za potrebu da se definišemo. Identitet se uvek određuje u odnosu na nekog drugog: mi smo mi zato što nismo neki drugi. Stoga je kontakt sa strancima neop...

30.08.2017. Sanja Beronja Detaljnije
<Kakva je budućnost srpskih zadruga

Borba sa repovima iz prošlosti

Namera Vlade Srbije da osnivanjem 500 zadruga u 500 sela u naredne tri godine ponovo oživi zadrugarstvo i ukrupni parcele od kojih su mnoge napuštene i zaparložene, može da naiđe na ozbiljne prepre...

30.08.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Dru Hjuston, izvršni direktor i osnivač kompanije Dropbox

Bogatstvo na „oblaku“

Dru Hjuston osnovao je Dropbox, „cloud" servis za čuvanje i deljenje podataka, kada je imao 24 godine. Deceniju kasnije ima hiljadu zaposlenih, preko 500 miliona korisnika i milijardu dolara profit...

30.08.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Zašto kod nas nema antikorupcije

Uveren sam da je problem svih problema našeg društva korupcija. Još jedan problem, doduše znatno manji, jeste i činjenica da za ovu pojavu nesrećno koristimo baš reč „korupcija".   Stari Rimljani ...

30.08.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Šta stvarno znači dolazak nemačkog Tenisa u Srbiju

Knez Miloš je svinje prodavao Evropi

Farme svinja su najveći zagađivači i zato ih Nemačka šalje u takozvana „pogranična tržišta" u koja je sada svrstana i Srbija. Tenis godinama trpi brojne optužbe da se loše odnosi prema radnicima, d...

30.08.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Učenici iz Srbije osvojili 15 medalja na svetskim takmičenjima

Mladost i znanje osvajaju svet

Ako se može suditi po uspesima koje su mladi srpski učenici ostvarili na međunarodnim olimpijadama znanja iz fizike, matematike i hemije, Srbija ne treba da brine za svoju budućnost u ovim oblastim...

30.08.2017. Obrazovanje Detaljnije
<EU najavljuje promenu oznaka energetske efikasnosti uređaja

Nove oznake podstiču uštede

Prema najavama iz Evropske unije, dosadašnji standardi energetske efikasnosti električnih uređaja nosiće nove oznake. Planira se izbacivanje dosadašnjih oznaka "+”, a njih će, kako stvari stoje, za...

30.08.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Kako skratiti stečajni postupak i omogućiti naplatu poverilaca

Stečaj za Ginisa, traje 22 godine

Stečajni postupci u Srbiji krajnje su neizvesna kategorija – kad će se pokrenuti, koliko će trajati, kakav im je ishod, koliko će poverioci moći da se namire, a najizvesnije je da preduzeće iz steč...

30.08.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije

Sudija mora biti pošten i hrabar

Ono što je od najveće važnosti, a uopšte nije prisutno u javnosti, to je da i sama država ne ispunjava svoje obaveze i ne ponaša se u skladu sa vladavinom prava. Odatle se zapravo sve generiše. Drž...

30.08.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Marko Šelić Marčelo

Nataša Stojanović i Marko Šelić Marčelo

U današnjoj Srbiji građani se dele na podobne i nepodobne. Narod nema kičmu da ustane, ne sme ni da zucne, kamoli da se zaozbiljno pobuni protiv onoga ko ga evidentno tlači. Mi smo nacija koja živi...

30.08.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Facebook, jedna iritantna pojava

Medij za suštinski usamljene

Iz usamljenosti proizlazi i agresija i ogorčenost i sve ostalo što na Fejsbuku možete naći. I galerija fotografija butkica, lepe i pametne dečice, kuca, maca, "mudraca” što gledaju u daljinu i puše...

30.08.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije