Profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta

Ljudi na vrhu moraju biti uzor moralnosti

01.11.2017. Dijana Ivanov Kadić 0
Profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta Profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta

Ako živite s rizikom od pojave prirodnih katastrofa, a ne preduzimate ništa ili veoma malo u cilju zaštite, vi ugrožavate koncept društvenog razvoja i u domenu energetike, infrastrukture i poljoprivrede. Takođe, svaki ozbiljan strani investitor razmišlja da li je zemlja u koju želi da ulaže rizična s aspekta prirodnih katastrofa. Mnoge od njih odvraća činjenica da je neko područje problematično zbog poplava ili suša. Ukoliko želimo značajno da podignemo nivo odbrane i sigurnosti, nama godišnje treba 90 miliona evra da ulažemo u suštinsku infrastrukturnu zaštitu od poplava


U razvijenim zemljama ljudi odavno ne gledaju samo u nebo. Suša je ove godine u Srbiji desetkovala prinose. Govoreći o sistemima za navodnjavanje, premijerka je rekla da "Srbija sramotno kasni i da je neodgovorno što je do sada samo tri odsto poljoprivrednog zemljišta pokriveno navodnjavanjem". Kako ste vi razumeli premijerkinu izjavu, koga bi trebalo da bude sramota?

Mi živimo na području koje po svojim klimatsko-meteorološkim, geološkim i morfološkim osobinama nosi velike rizike. Dokaz su bujične poplave kao najčešća prirodna katastrofa. Meteorološka merenja u poslednjih desetak godina su pokazala porast srednje godišnje temperature vazduha i sve duže periode sa uzastopnim tropskim danima kada temperatura prevazilazi 30 stepeni, što za posledicu ima česte suše. Iz tog razloga država bi morala da kreira efikasnu strategiju čija bi primena smanjila posledice klimatskih promena. Nikome više ne sme da bude opravdanje da se statični, višednevni cikloni u Srbiji ne mogu očekivati, naročito imajući u vidu poplave u maju 2014. godine. Sve će biti učestalije pojave ekstremno jakih kiša koje proizvode bujične poplave. Posledice suše takođe dobijaju dramatične razmere. Na primer Vojvodina ima samo šest procenata zemljišta pod šumskom vegetacijom, a optimalno je oko 12 odsto. Za početak bi trebalo napraviti koridore šumskih pojaseva koji su važni jer između ostalog smanjuju efekat gasova staklene bašte, štite plodne površine od eolske erozije, modifikuju mikroklimu, pomažu u očuvanju i obnovi biodiverziteta. Takođe, jako je važno da svi rečni tokovi budu zaštićeni od različitih zagađenja, među kojima je i silno đubre koje građani stalno bacaju.


Posledice elementarnih nepogoda se kod nas „leče" podizanjem kredita. Da li bi materijalna šteta bila znatno manja da se ulaže u preventivu?

Svaka kalkulacija oko toga da li novac treba potrošiti na preventivu je suvišna. Godine 2014. Srbija je imala direktnu materijalnu štetu od 1,7 milijardi evra i negativan rast BDP. Dakle, jedan jedini događaj je proizveo ogromne materijalne štete i izazvao smrt više od 50 ljudi. Ukoliko želimo značajno da podignemo nivo odbrane i sigurnosti, nama godišnje treba 90 miliona evra da ulažemo u suštinsku infrastrukturnu zaštitu od poplava. Veliki problem je činjenica da hiljade objekata propada zbog nedostatka novca za održavanje, pogotovo u oblastima brdsko-planinskog regiona, jer su daleko od očiju, van urbanih sredina. Ako živite s rizikom od pojave prirodnih katastrofa, a ne preduzimate ništa ili veoma  malo u cilju zaštite, vi ugrožavate koncept društvenog razvoja i u domenu energetike, infrastrukture i poljoprivrede. Takođe, svaki ozbiljan strani investitor razmišlja da li je zemlja u koju želi da ulaže rizična s aspekta prirodnih katastrofa. Mnoge od njih odvraća činjenica da je neko područje problematično zbog poplava ili suša. Ulaganje u preventivu bi moralo da bude društveni prioritet, jer novca ima ali ga treba trošiti namenski. 


Koliko se novca ubira od korisnika vodnog zemljišta i gde on odlazi?

Mislim da bih mogao da kažem da je zapravo političko pitanje gde odlazi novac namenjen za vodoprivredu odnosno za prevenciju od poplava. Po Zakonu o vodama, država naplati sasvim dovoljno: skoro dvanaest milijardi dinara na teritoriji Republike, od toga šest milijardi u Vojvodini i isto toliko južno od Save i Dunava. U Vojvodini sva naplaćena sredstva ulaze u pokrajinski Fond za vode. S druge strane, „Srbija vode" imaju poslovni plan od svega 1,4 milijarde dinara i tim novcem treba da rešavaju probleme vodoprivrede na skoro 2,5 puta većem prostoru. Dakle, u praksi se novac naplaćuje i nestaje u budžetu, a do vodoprivrede dođe od projektovanih šest do sedam milijardi – svega 1,4 milijarde dinara. Konkretno u Vojvodini se ponašaju odgovorno, a u ostatku države važe neki drugi principi. Jedna zemlja - dva sistema. Odgovor na pitanje gde je novac morao bi da da ministar finansija. 



Nastavak teksta možete pročitati u 45. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana_Stepanovic

Dobra vest za mlade preduzetnike

Najzad jedna dobra vest u najavi - može da se desi, mada još ne mora da znači, da će država od sledeće godine početnike u biznisu osloboditi poreskih obaveza u prvih godinu dana rada. To je najavio...

29.10.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Osvajanje sveta kreće iz Beograda

Bilo je lako naći ljude, ali je teško zadržati ih. U početku je bilo neobično zbog kulturoloških razlika između juga i severa. Ljudi u Belgiji imaju sličan mentalitet Nemcima. Dosta smo striktni, n...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Čudne slučajnosti i zanimljive sekunde

Ovo je priča o tome kako je država sebi dozvolila da izgubi većinsko vlasništvo nad nekadašnjim svetskim gigantom i još uvek izuzetno jakom kompanijom Energoprojekt. Ali nigde nema odgovora zašto j...

29.10.2017. Radmilo Marković Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Iscrpljivanje profita i gubitak tržišta

Potrebna je energična akcija države, kao i menadžmenta kompanije, koja ne sme da se zaustavi samo na planiranom otpuštanju viškova. U suprotnom, urušavanje Telekoma će se ubrzati, pa ne bi čudilo d...

29.10.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Javne nabavke

Nameštanje tendera bez kazne

U 2015. godini je osuđena jedna osoba, a u 2016. godini njih sedam za zloupotrebe u javnim nabavkama. Istovremeno u 2015. godini četvrtina javnih nabavki nije regularno sprovedena Sa 335 milijardi...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih

Krediti u "švajcarcima" – neosnovano bogaćenje

Građani zaduženi u "švajcarcima" kod domaćih banaka sa inokapitalom veoma su oštećeni i niko im u ovoj državi ne pomaže da ostvare pravo i pravdu, pa čak ni sudovi, koji nikako da "prelome" da nema...

29.10.2017. Jelisaveta Vasilić Detaljnije
<Dr_Dusan_Pavlovic

Država vodi neoliberalnu politiku. Zašto?

Kada u Srbiji čujete rečenicu "Radnici Srbije su poniženi", na koje razloge najčešće pomislite? Dobar deo javnosti težak položaj radnika najčešće vezuje za neoliberalizam, zakone tržišta i instrume...

29.10.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o dualnom obrazovanju

Dikens stigao u Skupštinu

U okviru učenja kroz rad đaci srednjih stručnih škola će zarađivati 91 dinar po satu, ali im poslodavac neće plaćati doprinose, niti će imati kome da se žale na eventualno neodgovarajuće ponašanje ...

29.10.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta

Ljudi na vrhu moraju biti uzor moralnosti

Ako živite s rizikom od pojave prirodnih katastrofa, a ne preduzimate ništa ili veoma malo u cilju zaštite, vi ugrožavate koncept društvenog razvoja i u domenu energetike, infrastrukture i poljopri...

29.10.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih

Odgovara mi jeftina radna snaga

Bio sam najpre u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj i sva ta mesta nisu bila prava za moj posao. Jednostavno, prve dve nisu bile sigurne države za mene, a ni u Poljskoj mi nije odgovaralo da radim. Odlu...

29.10.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Prerada i izvoz voća i povrća

Odlična ideja, ali....

Ako razmišljate o tome da krenete u proizvodnju i preradu voća i povrća, pre svega ne računajte na neku pomoć države, pogotovu na početku. Naročito ako niste registrovali preduzeće. Potom, ako želi...

29.10.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Da li oznaka geografskog porekla pomaže u prodaji proizvoda

Presuđuje ipak kvalitet

Može se štititi slovenački, srpski, leskovački, niški ili beogradski ajvar, samo je pitanje kako će potrošači prihvatiti proizvod bez tradicije. Tako i slovenački ajvar. Možda je bolje štititi proi...

29.10.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Žak Antoan Granžon, osnivač i direktor kompanije Ventee-Prive.com

Nonšalantni preduzetnik

Osnivač internet portala Ventee-Prive.com, pionira takozvane blic prodaje (flash sale) preko interneta, ušao je u preduzetništvo 1985. godine, kada je imao 22 godine i kada kreiranje startapa nije ...

29.10.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor_Jona

Šta vam radi komjuniti menadžer?

Nikome koga zanima magazin imena „Nova ekonomija" ne treba objašnjavati značaj dobro uređenog lanca prodaje i značaj prodavca u tom lancu. Kao što nikome nije potrebno posebno objašnjavati da često...

29.10.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Kristina Johanson, generalna direktorka Metro Cash and Carry Srbija

Tržište se menja munjevitom brzinom

Kada radite u svetskoj kompaniji kakva je Metro, važno je da imate snagu globalnog igrača, ali istovremeno morate da delujete lokalno, jer se upravo tu nalaze naši kupci i svako tržište ima svoje s...

29.10.2017. Intervju Detaljnije
<Zimska sezona donosi nove izazove za kućne budžete

Rasipanje struje za grejanje

Grejanje na struju spada među skuplje načine zagrevanja kuća i stanova, naročito ako je izolacija loša. Ovaj vid grejanja je, međutim, i dalje znatno jeftiniji nego u zapadnim zemljama gde se koris...

29.10.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne finansije i pravna sigurnost u Srbiji”

Nejasne zakone ˮkrpeˮ mišljenjima

Kad privredi nije jasna neka zakonska odredba, mora da traži i da se osloni na mišljenja nadležnog ministarstva. Ova mišljenja, međutim, nisu obavezujuća, ministarstvo za njih ne odgovara, ali ih z...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Nobel Ričardu Taleru za bihejvioralnu ekonomiju

Uspon teorije iracionalnosti

Ovogodišnja Nobelova nagrada iz ekonomije, koja je pripala Ričardu Taleru, zainteresovala je javnost za disciplinu koja je već neko vreme aktuelna u akademskim krugovima: bihejvioralnu ekonomiju. T...

29.10.2017. Aleksandar Ninkov Detaljnije
<Miodrag Zec

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Miodrag Zec

Ovde odavno vlada takozvana teorija šimšira. Čim neko štrči, bude posečen. Ne prihvataju se različitost i sloboda, aktuelan je delikt mišljenja. Možeš zgaziti nekog na putu i ne završiti u zatvoru,...

29.10.2017. Dijana Ivanov Detaljnije
<Šta je zapisano u genima, a na šta čovek može da utiče

Kao što znamo, život je čudo

Naučnici tvrde da stariji roditelji na DNK svoje dece zapisuju i svoje stečene navike, što je potpuno novo polje istraživanja kojim se bavi epigenetika Dete se rađa kao "slika i prilika” svojih ro...

29.10.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Kako iznutra izgleda Ikea u Bubanj potoku

Tamni vilajet i njegovi posetioci

Da ne padnete u nesvest od nedostatka vazduha, iskoristićete pogodnost sedenja na eksponatima. To je idealna prilika da odahnete i pažnju preusmerite sa robe na ljude. Da li vam se to samo čini, il...

29.10.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Otvaranje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

Jedan veoma srećan dan

Pošto svi znamo ko je najzaslužniji za konačno otvaranje Muzeja savremene umetnosti, kao i za sve ostalo, postavlja se pitanje zašto je pokušaj da se unese njegova fotografija shvaćen kao politička...

29.10.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije