Filipo Inkarnato, vlasnik firme Steel Plan iz Pančeva

Odgovara mi jeftina radna snaga

01.11.2017. Aleksandar Žič 0
Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih

Bio sam najpre u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj i sva ta mesta nisu bila prava za moj posao. Jednostavno, prve dve nisu bile sigurne države za mene, a ni u Poljskoj mi nije odgovaralo da radim. Odlučio sam se za Srbiju nakon kontakta sa srpskim ambasadorom  u Italiji. Počeli smo da razgovaramo o Srbiji, dao mi je sve potrebne informacije, pošto sam mu objasnio da bih želeo poslovno da pokušam u njegovoj zemlji. I tako sam pre tri godine sleteo prvi put na Aerodrom "Nikola Tesla"

Napolitanac u Beogradu, odnosno Pančevu, biznis je priča o Filipu Inkarnatu (32), vlasniku firme Steelpan d.o.o. koja trenutno u pogonu u Pančevu upošljava 30 radnika i kompletnu proizvodnju plasira na italijansko tržište. Ovo je i korak više od poslovne storije kada se u nju uplete i vezanost Filipa za Srbiju i njegova biznis vizija. U intervjuu nastalom nadomak Hrama Svetog Save gde je našao dom iz koga putuje svakodnevno u svoju fabriku u Pančevu, otkriva nam poslovnost čoveka italijanskog juga koju je poneo sa sobom i drugačiji profil biznismena od onog koji kod nas prečesto dominira kod domaćih prekonoćnih "armanijevaca", "audijevaca" i sličnih...

"Ovaj prvi intervju sam odlučio da dam da bih rekao hvala ovoj zemlji što je otvorila srce za mene i oberučke me dočekala. Mnogo sam poziva imao iz privrednih asocijacija, komora u Italiji da u njima govorim o svojim iskustvima poslovanja u Srbiji, da se obratim italijanskim poslovnim ljudima... Nikada nisam prihvatio, jer sam ovde bio sam i bez ičije pomoći, radeći zajedno sa svojim radnicima, postigao u sopstvenom biznisu dosta. Mogu se smatrati uspešnim i evo prvi put izlazim u javnost", kaže Filipo Inkarnato. 

Otkriva da mu se u Srbiji sve dopada, ne krije da ga je privukla jeftina radna snaga, ali ni to da je poslednji koji napušta proizvodni hangar u pančevačkoj Utvi Zlatokriloj i da lično moli boga da evro zvanično ne stigne kod nas. I to je start jedne biznis trke u kojoj se pokušaj mladog čoveka pretvara u uspeh na napolitanski način u srpskim uslovima.


NE: Da li ste imali podršku italijanske ambasade na početku?

Filipo I: Da, mogao sam da je imam, ali ja volim sam da završavam poslove i sve sam zapravo i odradio u tom maniru koji je deo moje ličnosti. Sam sam doneo odluku da dođem u ovu zemlju, sam sam počeo i razvijao biznis, pravio planove za budućnost u Srbiji.


NE: Kako ste odlučili da baš u Srbiji pokrenete biznis i zašto baš u Pančevu?

Filipo I: Bio sam najpre u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj i sva ta mesta nisu bila prava za moj posao. Jednostavno prve dve nisu bile sigurne države za mene, a ni u Poljskoj mi nije odgovaralo da radim. Odlučio sam se za Srbiju nakon kontakta sa srpskim ambasadorom  u Italiji. Počeli smo da razgovaramo o Srbiji, dao mi je sve potrebne informacije, pošto sam mu objasnio da bih želeo poslovno da pokušam u njegovoj zemlji. I tako sam pre tri godine sleteo avionom prvi put na Aerodrom "Nikola Tesla". Već tokom leta sam osetio neku dobru energiju, ne znam zašto. No, to je bila moja prva impresija na letu za Srbiju. Sećam se da je od prvog trenutka kada sam kročio sve za mene kao ličnost bilo savršeno, ali i za moj posao. Zašto Pančevo? Bez posebnog razloga, sem što je odluka bila da fabriku pozicioniram u krugu od 50 kilometara oko Beograda. Pančevo se perfektno uklopilo u moj biznis plan. Našao sam tu dobar hangar za moje proizvodne aktivnosti.


NE: Da li ste poznavali ambasadora, ili vam je praksa u Italiji da kontaktirate sa diplomatama zemlje gde želite da plasirate kapital?

Filipo I: Ne, nisam ga poznavao. Našao sam na internetu broj telefona ambasade Srbije, nazvao i otišao u Rim da se sastanemo. Tako je sve krenulo, a ovde sam prve korake napravio uz pomoć SIEPA. Pomagala mi je u prva dva-tri meseca, a potom sam bio sam na ovom tržištu.


NE: U čemu Vam je SIEPA pomogla?

Filipo I: Pomagala mi je da nađem hangar i kompanije koje trguju čelikom, za koji je vezan moj biznis proizvodnje cevi za erkondišne namenjene velikim brodovima. Takođe mi je našla konsultanta i advokata, sve što je bilo neophodno da krenem s poslom.


NE: Da li je to bilo pozitivno iskustvo?

Filipo I:  Da, dobro iskustvo, jer je agencija tada igrala važnu ulogu.



Nastavak teksta možete pročitati u 45. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana_Stepanovic

Dobra vest za mlade preduzetnike

Najzad jedna dobra vest u najavi - može da se desi, mada još ne mora da znači, da će država od sledeće godine početnike u biznisu osloboditi poreskih obaveza u prvih godinu dana rada. To je najavio...

29.10.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Osvajanje sveta kreće iz Beograda

Bilo je lako naći ljude, ali je teško zadržati ih. U početku je bilo neobično zbog kulturoloških razlika između juga i severa. Ljudi u Belgiji imaju sličan mentalitet Nemcima. Dosta smo striktni, n...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Čudne slučajnosti i zanimljive sekunde

Ovo je priča o tome kako je država sebi dozvolila da izgubi većinsko vlasništvo nad nekadašnjim svetskim gigantom i još uvek izuzetno jakom kompanijom Energoprojekt. Ali nigde nema odgovora zašto j...

29.10.2017. Radmilo Marković Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Iscrpljivanje profita i gubitak tržišta

Potrebna je energična akcija države, kao i menadžmenta kompanije, koja ne sme da se zaustavi samo na planiranom otpuštanju viškova. U suprotnom, urušavanje Telekoma će se ubrzati, pa ne bi čudilo d...

29.10.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Javne nabavke

Nameštanje tendera bez kazne

U 2015. godini je osuđena jedna osoba, a u 2016. godini njih sedam za zloupotrebe u javnim nabavkama. Istovremeno u 2015. godini četvrtina javnih nabavki nije regularno sprovedena Sa 335 milijardi...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih

Krediti u "švajcarcima" – neosnovano bogaćenje

Građani zaduženi u "švajcarcima" kod domaćih banaka sa inokapitalom veoma su oštećeni i niko im u ovoj državi ne pomaže da ostvare pravo i pravdu, pa čak ni sudovi, koji nikako da "prelome" da nema...

29.10.2017. Jelisaveta Vasilić Detaljnije
<Dr_Dusan_Pavlovic

Država vodi neoliberalnu politiku. Zašto?

Kada u Srbiji čujete rečenicu "Radnici Srbije su poniženi", na koje razloge najčešće pomislite? Dobar deo javnosti težak položaj radnika najčešće vezuje za neoliberalizam, zakone tržišta i instrume...

29.10.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o dualnom obrazovanju

Dikens stigao u Skupštinu

U okviru učenja kroz rad đaci srednjih stručnih škola će zarađivati 91 dinar po satu, ali im poslodavac neće plaćati doprinose, niti će imati kome da se žale na eventualno neodgovarajuće ponašanje ...

29.10.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta

Ljudi na vrhu moraju biti uzor moralnosti

Ako živite s rizikom od pojave prirodnih katastrofa, a ne preduzimate ništa ili veoma malo u cilju zaštite, vi ugrožavate koncept društvenog razvoja i u domenu energetike, infrastrukture i poljopri...

29.10.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih

Odgovara mi jeftina radna snaga

Bio sam najpre u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj i sva ta mesta nisu bila prava za moj posao. Jednostavno, prve dve nisu bile sigurne države za mene, a ni u Poljskoj mi nije odgovaralo da radim. Odlu...

29.10.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Prerada i izvoz voća i povrća

Odlična ideja, ali....

Ako razmišljate o tome da krenete u proizvodnju i preradu voća i povrća, pre svega ne računajte na neku pomoć države, pogotovu na početku. Naročito ako niste registrovali preduzeće. Potom, ako želi...

29.10.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Da li oznaka geografskog porekla pomaže u prodaji proizvoda

Presuđuje ipak kvalitet

Može se štititi slovenački, srpski, leskovački, niški ili beogradski ajvar, samo je pitanje kako će potrošači prihvatiti proizvod bez tradicije. Tako i slovenački ajvar. Možda je bolje štititi proi...

29.10.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Žak Antoan Granžon, osnivač i direktor kompanije Ventee-Prive.com

Nonšalantni preduzetnik

Osnivač internet portala Ventee-Prive.com, pionira takozvane blic prodaje (flash sale) preko interneta, ušao je u preduzetništvo 1985. godine, kada je imao 22 godine i kada kreiranje startapa nije ...

29.10.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor_Jona

Šta vam radi komjuniti menadžer?

Nikome koga zanima magazin imena „Nova ekonomija" ne treba objašnjavati značaj dobro uređenog lanca prodaje i značaj prodavca u tom lancu. Kao što nikome nije potrebno posebno objašnjavati da često...

29.10.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Kristina Johanson, generalna direktorka Metro Cash and Carry Srbija

Tržište se menja munjevitom brzinom

Kada radite u svetskoj kompaniji kakva je Metro, važno je da imate snagu globalnog igrača, ali istovremeno morate da delujete lokalno, jer se upravo tu nalaze naši kupci i svako tržište ima svoje s...

29.10.2017. Intervju Detaljnije
<Zimska sezona donosi nove izazove za kućne budžete

Rasipanje struje za grejanje

Grejanje na struju spada među skuplje načine zagrevanja kuća i stanova, naročito ako je izolacija loša. Ovaj vid grejanja je, međutim, i dalje znatno jeftiniji nego u zapadnim zemljama gde se koris...

29.10.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne finansije i pravna sigurnost u Srbiji”

Nejasne zakone ˮkrpeˮ mišljenjima

Kad privredi nije jasna neka zakonska odredba, mora da traži i da se osloni na mišljenja nadležnog ministarstva. Ova mišljenja, međutim, nisu obavezujuća, ministarstvo za njih ne odgovara, ali ih z...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Nobel Ričardu Taleru za bihejvioralnu ekonomiju

Uspon teorije iracionalnosti

Ovogodišnja Nobelova nagrada iz ekonomije, koja je pripala Ričardu Taleru, zainteresovala je javnost za disciplinu koja je već neko vreme aktuelna u akademskim krugovima: bihejvioralnu ekonomiju. T...

29.10.2017. Aleksandar Ninkov Detaljnije
<Miodrag Zec

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Miodrag Zec

Ovde odavno vlada takozvana teorija šimšira. Čim neko štrči, bude posečen. Ne prihvataju se različitost i sloboda, aktuelan je delikt mišljenja. Možeš zgaziti nekog na putu i ne završiti u zatvoru,...

29.10.2017. Dijana Ivanov Detaljnije
<Šta je zapisano u genima, a na šta čovek može da utiče

Kao što znamo, život je čudo

Naučnici tvrde da stariji roditelji na DNK svoje dece zapisuju i svoje stečene navike, što je potpuno novo polje istraživanja kojim se bavi epigenetika Dete se rađa kao "slika i prilika” svojih ro...

29.10.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Kako iznutra izgleda Ikea u Bubanj potoku

Tamni vilajet i njegovi posetioci

Da ne padnete u nesvest od nedostatka vazduha, iskoristićete pogodnost sedenja na eksponatima. To je idealna prilika da odahnete i pažnju preusmerite sa robe na ljude. Da li vam se to samo čini, il...

29.10.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Otvaranje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

Jedan veoma srećan dan

Pošto svi znamo ko je najzaslužniji za konačno otvaranje Muzeja savremene umetnosti, kao i za sve ostalo, postavlja se pitanje zašto je pokušaj da se unese njegova fotografija shvaćen kao politička...

29.10.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije