Sirova nafta u surovim uslovima

Poluuronjiva platforma (semi-submersible) za smeštaj 500 ljudi u stvari je ploveći hotel tj. flotel (floatel/floating hotel), višespratnica na vodi kao čelično ostrvo usred nekog okeana ili mora. Toliko je velika da nemaš utisak da je plovilo, nego zgrada, hangar na usamljenoj planini. Kosmopoliten nije jedan i jedini na planeti, ali je redak brodograđevni poduhvat, ne raste svaki dan u nekom brodogradilištu

„Slušaj, nadam se da si u dobroj kondiciji, moraćeš da se popneš do glavne palube platforme, to ti je kao na dvanaest, trinaesti sprat da ideš, ništa strašno, upozorio me je sajt menadžer, kad sam se u brodogradilištu Jiu Lijan u južnokineskom gradu Šendženu spremala na obilazak platforme koja je samo pola sata pre toga krštena. Danska kuma, slikarka, nazvala ju je Kosmopoliten (Jasper Cosmopolitan), da naglasi njen globalni značaj i potencijal. „Nema problema, a jel’ ima neki kafić usput, da se odmorim uz kapućino“, pokušala sam da se našalim …

Ali, kao što to biva u svakoj avanturi, iznenada se pojavljuje neočekivana sila i rešava stvar. Umesto vertikalnog pešačenja uz stubove platforme, ponuđen nam je prevoz u metalnoj korpi koju podiže kran i to onaj sa Kosmopolitena. Korpa za osmoro, uz blagi povetarac, doživljaj za pamćenje. Visiš na čeličnoj sajli, majstor se namešta da nas što nežnije spusti, a vetar nas nosi na ivicu platforme, u ambis koji se završava  dubokim morem, dok izvršni direktor projekta upozorava kako manevar nije bez rizika, a ja ga molim da mi o potencijalnoj opasnosti priča kasnije, jednog lepog dana, ne mogu i da se plašim i da uživam u jedinstvenom  životnom trenutku. 

Adrenalin bi mi iscurio na pogrešan ventil. Baš me briga što smo na korak do bezdana. Razrogačenim očima gutam nepregledno Južno kinesko more, megaplatformu i jedva čekam da je obiđem. Ko da se bavi trivijalnostima tipa visi ti život na sajli, ubićemo se ako vetar ubaci u turbo brzinu. Zna kranista šta radi, ne bi postavili početnika da vozi šefove i ugledne goste koji su došli na gala svetkovinu. 

Poluuronjiva platforma (semi-submersible) za smeštaj 500 ljudi u stvari je ploveći hotel tj. flotel (floatel/floating hotel), višespratnica na vodi kao čelično ostrvo usred nekog okeana ili mora. Toliko je velika da nemaš utisak da je plovilo, nego zgrada, hangar na usamljenoj planini. Kosmopoliten nije jedan i jedini na planeti, ali je redak brodograđevni poduhvat, ne raste svaki dan u nekom brodogradilištu. Kažu, takvih hotela sa tri zvezdice postoji jedva tridesetak u svetu. Ima jednokrevetne, dvokrevetne i četvorokrevetne sobe sa kupatilima, konferencijske sale, kino dvoranu, kuhinju sa linijom za samoposluživanje, trpezariju,vešeraj, teretane, helidrom…. za radničku klasu, inženjere, električare, majstore, kuvare i ostale članove posade koji dirinče po dvanaest sati, pa bi da danu dušom kad skinu znojem natopljene kombinezone.

Funkcioniše tako što se sa Kosmopolitena  ka platfromi pored koje „stoji“,  izbaci teleskopski most i tih 36 metara izađe elegantno kao džedajev mač da spoji grdosije. Opisivanje  flotela može zvučati romantično, skoro pa kao medeni mesec na Karibima… može da bude, a ne mora da znači. Zamislite plutajući hotel zakačen za radno mesto, a radno mesto platforma za vađenje nafte negde na severu ili u Meksičkom zalivu ili u Nigeriji, na domaku Južne Amerike… 

Nastavak teksta možete pročitati u 42. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.