Prof. dr Raša Karapandža, profesor EBS Univerziteta u Visbadenu, Nemačka

Vredan lopov je najgora kombinacija

01.04.2018. Biljana Stepanović 1
Prof. dr Raša Karapandža, profesor EBS Univerziteta u Visbadenu, Nemačka Prof. dr Raša Karapandža, profesor EBS Univerziteta u Visbadenu, Nemačka

Mislim da je glavni razlog ćutanja dela akademske zajednice strah. U tome ih donekle i razumem. Meni je čak u Nemačku redakcija provladinog tabloida „Alo" slala preteća pisma i tražila od dekana i predsednika Univerziteta u Visbadenu da me otpuste. Zloupotreba i ponižavanje Univerziteta u Beogradu nije ništa novo u našoj politici i nažalost politika je za ovo potčinjavanje i ponižavanje uvek pronalazila (ili postavljala) izvršioce sa samog univerziteta.

Profesor Raša Karapandža podigao je veliku prašinu kad je pre četiri godine analizirao doktorat Siniše Malog i utvrdio da je falsifikat. Otvaranje ove teme napravilo je neprilike i Fakultetu organizacionih nauka i vlasti i aktuelnom gradonačelniku Beograda. Ali i otvorilo pitanje akademske čestitosti i nateralo akademsku zajednicu da se izjasni, ili da ćuti, što je takođe nekakvo „izjašnjavanje". Četiri godine kasnije ni ovaj ni drugi slični slučajevi nisu rešeni, ali je Karapandža, uz akademika Dušana Teodorovića i dr Milovana Šuvakova, pokrenuo peticiju sa zahtevom da se poštuje akademska čestitost i da se ne dodeli doktorska titula za plagirani doktorat. Sve ovo može se smatrati borbom za krucijalni interes Srbije, a to je kredibilitet visokog obrazovanja.


Kako ste se uopšte odlučili da proverite doktorat gradonačelnika Beograda Siniše Malog?

Jedini razlog zašto sam odabrao da se bavim analizom doktorske teze baš Siniše Malog je taj što je on doktorirao na Univerzitetu u Beogradu. Ostali političari čije su doktorske teze dovedene u pitanje su doktorirali na po meni poprilično bizarnim institucijama. Uzmite na primer doktorsku tezu ministra Nebojše Stefanovića. On je svoju tezu napisao na srpskom, na ćirilici. Tako napisanu tezu su mu ocenili Korejac, Francuz i Mića Jovanović – čovek koji je lagao da je doktorirao na Londonskoj školi ekonomije (LSE). U tom konkretnom slučaju potpuno je jasno da dva od tri člana nisu mogli ni da pročitaju tezu gospodina Stefanovića, dok za trećeg člana komisije nije uopšte jasno da li ima doktorsku titulu koja je preduslov za učestvovanje u takvim komisijama u Srbiji. Nakon toga, postaje besmisleno svako čitanje i analiza bilo koje teze „odbranjene" na Univerzitetu Megatrend/Džon Nezbit/ kako god da se danas zove, jer teze tamo ne čitaju ni članovi komisije koji te teze ocenjuju.


Na koji način ste proveravali tezu Siniše Malog i do kojih zaključaka ste došli?

Analiza i dokumentovanje plagijata je složen proces koji se sastoji iz više koraka: prvo, standardnim softverskim rešenjem TurnitIn analizira se ceo tekst teze i dokumentuje koje su rečenice u toj tezi identične sa bilo kojim tekstom u velikoj bazi naučnih radova, knjiga i veb-sajtova. Potom, ukoliko TurnitIn software ukaže da je Siniša Mali na primer kopirao tekst iz knjige profesora Begovića, Živkovića i Mijatovića, potrebno je proveriti datum objavljivanja te knjige, kako bismo bili sigurni da nisu ti autori tekst kopirali od Siniše Malog, a ne Siniša Mali od njih, kao što sumnjamo. Ovu proveru je potrebno uraditi za svaki tekst na koji se potencijalno sumnja da je izvor iz koga je Siniša Mali kopirao.

U mojoj analizi doktorata Siniše Maloga predstavio sam dokaze da je on ne samo kopirao tekst, već i doslovce prevodio sa engleskog jezika iz doktorske teze dr Hajlemarijama o privatizacijama u Eritreji. Ovakve doslovne prevode, softversko rešenje TurnitIn neće pronaći. Takva doslovna prevođenja se obično pronalaze čitanjem radova koji se sa radom koji se analizira poklapaju u tome koje radove citiraju. Npr. TurnitIn će pronaći da je Siniša Mali citirao više radova koje je citirao i dr Hajlemarijam. Potom je potrebno pročitati doktorsku tezu Siniše Malog i doktorsku tezu dr Hajlemarijama i onda „ručno" pronaći doslovce prevedene delove ukoliko postoje.

Pošto je optužba za plagijat veoma ozbiljna optužba, sve ovo treba dokumentovati i obezbediti da rezultati te analize budu dostupni i proverljivi javnosti ne samo u trenutku analize, već i nakon mnogo godina. Da bi se to postiglo, nije dovoljno objaviti tekst i staviti rezultate analize na raspolaganje javnosti. Potrebno je i snimiti sve izvore iz kojih je Siniša Mali kopirao tekst i to na način koji je objektivan i svima dostupan. Na primer, ako je Siniša Mali kopirao tekst sa veb-sajta Privredne komore, nakon nekoliko godina Privredna komora svojom voljom ili pod pritiskom može da izmeni sadržaje na svom sajtu. Zato je bilo neophodno sve veb-sajtove sa kojih je Siniša Mali kopirao tekst snimiti koristeći Wayback machine – veb-sajt koji služi za snimanje istorije interneta. Taj sajt sačuva veb-stranicu koja mu se zada i zapiše vreme kada je ta stranica snimljena.



Nastavak teksta možete pročitati u 49. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Uros 06.04.2018. 14:29:59

    Hrabro profesore! Samo hrabro i jako!

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Čemu služi rekonstrukcija vlade

Ovako je išla cela stvar sa tom rekonstrukcijom Vlade Srbije: Prvo se premijerka Ana Brnabić prenemagala pred novinarima da ne shvata dokle će da joj dosađuju pitanjima o rekonstrukciji vlade, kad...

30.03.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Dušan Perović, predsednik Termovent komerca

Čim zafali para, strani investitori odoše

Postavlja se pitanje da li treba da rađamo decu, jer kada se rode gde će raditi ako sve bude automatizovano. Iskustva moje kompanije su takva da nam prave zanatlije nedostaju, a mi smo kompanija na...

30.03.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Fiskalni savet vs. Republički zavod za statistiku

Na zaposlene razbroj s’

Dok Fiskalni savet postavlja logično pitanje – kako je to samo u Srbiji moguće da kod ovako visokog rasta zaposlenosti (prema zvaničnim statističkim podacima) imamo najmanji privredni rast u region...

30.03.2018. Radmilo Marković Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji 4. deo

Zakon o privatizaciji iz 2001. godine

Kružile su procene da u Srbiji postoji više od 7.000 preduzeća sa društvenim kapitalom koja mogu biti predmet privatizacije. Na kraju, u postupku privatizacije našlo se manje od 3.000 preduzeća. Od...

30.03.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Tibor Jona

Kakav nam spomenik Miloševiću treba?

Otvoreno pismo inicijativi za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću  Poštovani / Poštovana, Najpre želim da vam čestitam na vašoj hrabroj inicijativi da se naša tranzicijom napaćena Otadžbina ...

30.03.2018. Tibora Jona Detaljnije
<Marko Somborac upoređuje glavne ekonomske rezultate sa zvaničnom verzijom

Prilično retuširana slika stvarnosti

Dobar karikaturista nikako nije „samo crtač". Ne - da bi napravio dobru karikaturu, i te kako mora dobro da poznaje različite discipline i da bude upućen u takozvani „društveni ambijent". Kako ekon...

30.03.2018. Paralelni intervju Detaljnije
<Prof. dr Raša Karapandža, profesor EBS Univerziteta u Visbadenu, Nemačka

Vredan lopov je najgora kombinacija

Mislim da je glavni razlog ćutanja dela akademske zajednice strah. U tome ih donekle i razumem. Meni je čak u Nemačku redakcija provladinog tabloida „Alo" slala preteća pisma i tražila od dekana i ...

30.03.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Bogdan Petrović

Šamaranje opozicije

Izborne pobede u poslednjih nekoliko godina Aleksandar Vučić koristi kako bi uspostavio  autoritativan sistem rukovođenja državom. Nakon uklanjanja Tomislava Nikolića sa političke scene, ostao je p...

30.03.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Kako se finansira zdravstveni sistem u Srbiji

Para malo, bolesnih mnogo

Kako se finansira zdravstveni sistem u Srbiji Građani koji nemaju novca za odlazak kod privatnika, često se nalaze u nerešivoj situaciji – iako su godinama izdvajali za zdravstveno osiguranje, kad...

30.03.2018. Ana Simić Detaljnije
<Zašto GSP pravi milionske gubitke

Gigant koji vozi krntije

Pored čuvenih gubitaša, kao što su Putevi Srbije, RTB Bor ili Železara, kojima se bavi cela država, „ispod haube” krije se još jedan, ne manje ozbiljan klijent za trošenje državnog novca. Javno pre...

30.03.2018. Ivan Radanović Detaljnije
<PROSEČNE ZARADE U 2017. GODINI

Daleko je plata od 500 evra

Po novom obračunu prosečna zarada će biti nešto niža, a samim tim i mnoga socijalna davanja. U prosek se više neće računati nagomilani zaostaci zarada, u slučaju da budu isplaćeni kumulativno u je...

30.03.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Nastajanje startapova pod krovom Impact hub a

Od ulja za bradu do veštačke inteligencije

U martu je Imapct hab privodio kraju odabir pet od deset najboljih započetih startapova koji će biti u programu akceleracije, odnosno osnaživanja biznisa potrebnim većim znanjem, ali i konkretnom f...

30.03.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Cvijetin Milivojević, stručnjak za komunikacije i politički marketing

Od ove bolesti nema leka, ima samo zalečenja

Propaganda jeste prisilna sugestibilnost. To je naturanje jedne političke ideje, političke opcije ili jednog političkog kandidata svim zakonom dozvoljenim, ali i zakonom nedozvoljenim sredstvima i ...

30.03.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Srpski restorani na svetskoj fešti gastronomije Goût de France

Domaće namirnice na francuski način

Ministarstvo za Evropu i spoljne poslove je 2015. godine prihvatilo ideju Alena Dikasa, jednog od najpoznatijih francuskih kuvara,  da gastronomsku umetnost svoje zemlje planetarno predstavi i proš...

30.03.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Lazar Bodroža, reditelj i autor najboljeg srpskog filma na 46. Festu

Stvari su bolje nego što ih zaslužujemo

Vizuelni umetnik i reditelj Lazar Bodroža ima razloga da bude zadovoljan. Njegov debi film Ederlezi Rising je na ovogodišnjem Festu osvojio nagradu za najbolji film, on sam proglašen je najboljim r...

30.03.2018. Nenad Milosavljević Detaljnije
<Zoran Živković

Građani još veruju u laži i obmane

Sudeći po rezultatima nedavno završenih izbora za Skupštinu grada Beograda, izgleda da je narodni heroj Jugoslavije, akademik i publicista Vladimir Dedijer, imao pravo kada je, krajem šezdesetih go...

30.03.2018. Tamara Nikčević Detaljnije
<Novo zanimanje - profesionalni čekači u redovima

Stojimo ispred vrata umesto vas

Kako je nastao ovaj neobičan biznis? Te godine, masovna histerija za novim modelom Iphone-a bila je tolika da su je ljudi poredili sa „crnim petkom" – rasprodajama na kojima se ljudi doslovno bore ...

30.03.2018. Dušan Jurićf Detaljnije
<Kako utvrditi autentičnost umetničkog dela

Kupi falsifikat, pa sedi i plači

Lubardine slike koštaju od 10.000 do 20.000 evra, zavisi od formata. Izazov su za falsifikatore. Postoji lanac. Naručilac, pa osoba koja slika, pa pošiljalac, pa da naivnu osobu uvuku u priču. Sist...

30.03.2018. Jelica Stojančić Detaljnije
<Kostimograf Aleksandar Kovačević

Iščašene ideje i šnajdersko umeće

Ovaj 24-godišnji momak, student Tehnološko/metalurškog fakulteta, odsek za tehnologiju materijala, još kao srednjoškolac je naučio da šije. Odeću smatra delom identiteta i svakom komadu koji smisli...

30.03.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije