Divljanje na krilima javnih investicija

Nakon tragedije 1. novembra kada je u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu poginulo sada već 16 ljudi, nakon kasnijih istraga, smena, ostavki i hapšenja, optužbi za nepoštovanje propisa, požurivanje i skraćenje rokova, svi su očekivali da će se propisi ili bar poštovanje propisa u izgradnji zategnuti

Na sednici Skupštine Srbije održanoj u prvoj polovini marta usvojeno je više od 60 zakona, ali je među predlozima zakona koji su čekali na usvajanje jedan preskočen.

Na iznenađenje javnosti, sa zasedanja odbora za finansije skinut je predlog izmena zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo Beograd 2027. Taj predlog zakona koji je Skupštini prosleđen 17. januara nije se kasnije našao ni pred poslanicima na glasanju.

Od svih zakona koji su se našli pred poslanicima u ovoj godini, ovaj predlog je u javnosti izazvao najviše pažnje, a osmišljen je da dopuni zakon usvojen krajem 2023. godine.

ODLAGANJE POD PRITISKOM

Nakon tragedije 1. novembra, kada je u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu poginulo sada već 16 ljudi, nakon kasnijih istraga, smena, ostavki i hapšenja, optužbi za nepoštovanje propisa, požurivanje i skraćenje rokova, svi su očekivali da će se propisi ili bar poštovanje propisa u izgradnji zategnuti.

Međutim, Vlada je odlučila da je pametno dodatno skratiti procedure kako bi ubrzali gradnju objekata za potrebe specijalizovane izložbe Ekspo 2027.

Nije teško zamisliti otpor koji je usledio, pre svega struke, a zatim i opšte javnosti.

Zahtev da se ovaj predlog zakona povuče iz Skupštine potpisalo je više od 20 institucija, uključujući fakultete kao što su Građevinski i Arhitektonski i strukovna udruženja kao što su Inženjerska komora Srbije, Akademija arhitekture Srbije, Savez građevinskih inženjera Srbije i Udruženje arhitekata Srbije.

Čini se da je pritisak da se ovaj zakon, koji je član Anketne komisije i profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Vladan Kuzmanović nazvao „ozakonjenjem pada nadstrešnice u Novom Sadu u pravnom smislu“ ne usvoji bio toliki da se ipak odustalo od te ideje. Mada, predlog zakona nije povučen, i možda je ostao da sačeka da se strasti malo primire.

Šta bi moglo da piše u predlogu zakona koji je izazvao toliko otpora?

Pre svega, kao što i piše u njegovom obrazloženju, cilj je da se svi objekti i infrastruktura izgrade pre početka održavanja izložbe. Rok je više puta pominjan, decembar 2026. godine, kako bi učesnici izložbe imali vremena da opreme paviljone do maja 2027. godine kada izložba treba da počne.

OBESMIŠLJAVANJE UPOTREBNE DOZVOLE

Aleksandra Koneski Mladenović, arhitekta i član Inicijative Zahtevi inženjera čiji je primarni cilj depolitizacija Inženjerske komore Srbije, ističe da su izmene zakona o planiranju i izgradnji u sprezi sa izmenama specijalnog zakona o Ekspu, a jedna od poenti je da za korišćenje infrastrukturnih objekata od značaja za zemlju nije potrebna upotrebna dozvola da bi bili u funkciji.

„Da bi objekti, recimo putevi, dobili upotrebnu dozvolu potrebno je da i imovinsko-pravna situacija bude čista, da zemljište bude otkupljeno od privatnih vlasnika. Međutim, u praksi otkup zemljišta može dugo da traje, pa su onda smislili da za korišćenje nije potrebna upotrebna dozvola, već samo tehnički prijem. Time se, prvi put za ovaj tip infrastrukturnih objekata, uvodi probni rad“, objašnjava naša sagovornica.

Prema predlogu zakona, ovo bi važilo za državne puteve i oni bi mogli da budu na probnom radu do 24 meseca.

Ovo je posebno „zagrebalo“ uši javnosti, pošto je utvrđeno da ni zgrada železničke stanice u Novom Sadu nije imala upotrebnu dozvolu.

ZGODNE PREČICE

Drugo sporno pitanje u predlogu zakona o posebnim postupcima u vezi sa Ekspom su fazne građevinske dozvole.

Objekti u okviru Ekspa mogli bi, prema ovom predlogu, da dobijaju građevinske dozvole po fazama izgradnje, gde bi jedna faza bili temeljni radovi, a druga faza ostatak objekta. Predlog zakona predviđa da se za drugu fazu, za etape gradnje izdaju građevinske dozvole na zahtev investitora, a on bi i definisao faze.

Građevinska dozvola za ceo objekat bi se na kraju izdala po Zakonu o planiranju i izgradnji.

Prema mišljenju stručnjaka, ovakvo zakonsko rešenje moglo bi se zloupotrebiti, pa bi moglo naknadno da se gradi iako toga nije bilo u prvobitnom rešenju.

Recimo, hipotetički, moglo bi se proglasiti da je gradnja nekog hotela zapravo za potrebe Ekspa i da za njegovu gradnju važe nova pravila. Opet, hipotetički, mogao bi novi hotel koji se planira na mestu Generalštaba koji će nositi Tramp brend, da dobije priliku da se gradi sa ovim prečicama.

Jedna od prečica koja se uvodi je i to što neće biti potrebna saglasnost na studiju uticaja na životnu sredinu za gradnju objekata vezanih za Ekspo.

Koneski Mladenović ističe da bi se ovde projektanti mogli naći na udaru.

„Ako nemate obavezu da dobijete saglasnost na studiju uticaja na životnu sredinu, projektant u svakom slučaju mora da projektuje u skladu sa zakonima. Njega onda nema ko da kontroliše, a recimo investitor može da vrši pritisak na njega da što pre završi projekat. Projektant može i da pogreši u projektovanju. U slučaju da se posle nešto desi, mogla bi odgovornost da padne na njega“, ocenjuje ona.

LEKS SPECIJALIS KAO PRAKSA

Ova arhitektkinja ističe da gradnja ima svoju dinamiku i sve što se ubrzava povećava rizik da se nešto nepredviđeno desi.

„Za 14 godine imali smo 14 izmena Zakona o planiranju i izgradnji. Umesto da se neke sitnije stvari rešavaju podzakonskim aktima i pravilnicima, sve se stavlja u zakon“, žali se ona.

Nemaju samo inženjeri zamerke na predlog zakona, već i pravnici.

Ekonomski i građevinski bum na krilima javnih investicija zapravo se već izvesno vreme sprovodi na bazi posebnih zakona – leks specijalisa.

Prvi je onaj za Beograd na vodi iz 2015. godine, pa za izgradnju Moravskog koridora iz 2019. godine, pa Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju iz 2021. godine, koji je prošle godine ukinut, da bismo dobili i leks specijalis za Ekspo.

Deluje da država ne ume ili neće da realizuje nijedan baš veliki projekat po regularnim zakonima Srbije, već donosi posebne zakone da premosti procedure. A one se ne odnose samo na građevinske procedure, već i na one koje prate trošenje javnih sredstava.

IZA OČIJU JAVNOSTI

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, ističe da nekoliko stvari u vezi sa ovim predlogom zakona nije po zakonu, počevši da je i sam osnovni leks specijalis sporan.

„Mi smo ukazali Skupštini još kada je predlog došao tamo, da nisu poštovana bitna pravila u pripremi zakona. Kao prvo nije postojala javna rasprava, iako predlog zakona donosi bitne promene i od interesa je za javnost. Nije bilo javne rasprave ni kada je donošen osnovni zakon“, napominje on.

U predlogu zakona nigde nema ni procene finansijskih sredstava potrebnih za njegovo sprovođenje. Recimo, on predviđa uređenje fasada, mada nije jasno ko bi trebalo da to finansira – lokalne samouprave ili država.

„Ovo otvara i jedno generalno pitanje. Ako imamo standarde, iz bilo koje oblasti, i ako se oni primenjuju redovno širom zemlje, osim na jedan projekat, da li to znači da su ti standardi nepotrebni, pa se ljudi širom zemlje bespotrebno njima opterećuju ili možda postoje neki rizici ukoliko se ti standardi ne primenjuju“, pita Nenadić.

Organizacija Transparentnost Srbija je podnela i inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti ovog zakona, pošto se njime eliminiše zakon o javnim nabavkama.

„Ustavni sud do sada o tome nije odlučivao, a u međuvremenu je zaključeno poslova na osnovu tog zakona u vrednosti od oko 300 miliona evra“, ukazuje Nenadić.

EXPO I PRATEĆI OBJEKTI

A koliko je važan taj aspekt o primeni zakona o javnim nabavkama najbolje pokazuje iznos javnih sredstava koji su do sada ili će tek biti potrošeni na Ekspo.

Prema Fiskalnoj strategiji usvojenoj krajem prošle godine, za izgradnju Nacionalnog stadiona ukupno će biti potrošeno 67,5 milijardi dinara ili skoro 580 miliona evra.

Projekat Ekspo Beograd 2027. godine koštaće ukupno skoro 140 milijardi dinara ili oko 1,2 milijarde evra.

Pored toga, predstavljena je i stavka „linijska infrastruktura“ koja bi mogla da se odnosi i na infrastrukturu za potrebe Ekspa, gasovod, elektrovod itd. To će koštati ukupno 40,5 milijardi dinara ili oko 345 miliona evra.

U budžetu za ovu godinu postoji i stavka izgradnja saobraćajnica za potrebe Ekspa prema, kojoj bi od 2025. do 2027. godine trebalo da se potroši nešto manje od 15 miliona evra, a pod ovaj projekat može da se ubaci i izgradnja pruge od Zemun polja do Nacionalnog stadiona, čiji je planirani trošak u ovoj i sledećoj godini 33,5 milijarde dinara ili oko 285 miliona evra.

Ako bismo ozbiljno shvatili optužbe za korupciju u trošenju novca na kapitalne investicije, to bi bilo dovoljno dobro objašnjenje i zašto vlast želi da progura sve ove posebne zakone koji zaobilaze procedure, a takođe i zašto je otpor javnosti tako jak.