Evo kako se obavlja online registracija u Agenciji za privredne registre

U prva dva meseca ove godine registrovano je 4.996 preduzetnika – 14 odsto više nego prošle godine u isto vreme.

Od 1. januara ove godine Agencija za privredne registra omogućila je online registraciju preduzetnika, a uskoro će tu mogućnost imati i jednočlana privredna društva. Kako se koristi nova digitalna usluga, koje su njene prednosti, šta donosi osnivanje regionalnog privrednog registra?

Do 2. marta elektronski se registrovalo 100 preduzetnika, do danas 130. Prvi je digitalnu uslugu iskoristio preduzetnik iz Novih Banovaca.

Od do sada elektronski prijavljenih, 40 odsto preduzetnika je iz Beograda. Očekivano, najviše onih koji su se online prijavili bave se programiranjem ili, konsultatnstskim uslugama.

„I mi verujemo da će, poućeni našim iskustvima, ovaj broj ne registracija, nego korisinika ove usluge, rasti i za nekoliko godina da svi pređu na ovaj format postoji razlika u kvalitetu usluge, da nešto radite od kuće iz fotelje i na kraju krajeva i jeftnije“, kaže direktor APR-a Zvonko Obradović.

Pa umesto 1.500, preduzetnik koji se registruje elektronski, plaća 1.000 dinara. Da bi iz fotelje registrovao firmu, preduzetnik mora da ima elektronski potpis i mogućnost elektronskog plaćanja.

„Mi vas u pozadini aplikacije prijavljujemo na socijalno osiguranje, PIO na zdravtstveno, vi označite u prijavi da li ćete da budete u smislu prijave poreskoj upravi, paušalac ili obveznik PDV-a i čitav proces se završava tako što mi obavljajući proceduru sa drugim institucijama organima vratimo vam nazad rešenje sa elektronskim potpisom“. kaže on.

Početni problemi sa pribavljanjem elektronskog potpisa su otklonjeni, obezbeđuje ih pet sertifikacionih tela, neki naplaćuju svoje usluge, a elektronski potpis je moguće dobiti besplatno kroz ličnu kartu. napominje Obradović.

„Prevaziđene su neke dečije bolesti u različitim standardima tih sertifikacionih tela, pa smo imali elektronsko podnošenje treći godinu zaredom 163.000 finansijkih izveštaja za statističke potrebe je stiglo. 28.februara u ponoć je posao završen bez ijednog tehničkog problema“,dodaje.

Za privrendike koji posluju u regionu, u APR-u najvljuju regionalni prirvedni registar. Informacije koje će pružati treba da daju pozdane podatke o najvažnijim poslovnim dogadjajima u jednoj kompaniji, ali i da spreče zloupotrebe.

„Postoje i registri, mi i Makedinija imamo načina da dodjemo do podataka o oganičenjima, black listama, merama koje su izrečene, pa i jedna od ideja imati i te informaicije koje mogu biti od pomoći, što bi pomoglo u podizanju nivoa pravne sigirnosti“, zaključuje.

Prvi će biti pokrenut srpsko-makedonski registar, ali u APR-u očekuju da se vrlo brzo priključe i Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Albanija, Rumunija i Slovenija.