U kakvom stanju Rasim Ljajić ostavlja Partizan, a kako ga je zatekao: Dug fudbalskog kluba smanjen za više od 30 odsto

Kada je, u oktobru 2024. godine, Rasim Ljajić preuzeo rukovođenje Partizanom, dug ovog fudbalskog kluba iznosio je oko 60 miliona evra. Nepune dve godine kasnije, dug je smanjen na 38 miliona. Drugim rečima, dug jeste smanjen, ali je i dalje visok. Tokom proteklih godina, neki od ključnih razloga za poboljšanje finansijskih rezultata bili su smanjenje broja zaposlenih i vredni transferi. Ipak, poreske obaveze ostaju jedan od najvećih finansijskih problema crno-belih.

Krajem oktobra 2024. godine, Rasim Ljajić izabran je za predsednika Privremenog organa Fudbalskog kluba Partizan. U startu je bilo jasno koji je vodeći problem za klub – novac.

Gotovo dve godine kasnije, Ljajić je podneo ostavku. Preciznije, Uprava kluba je odlučila, na sastanku kom su prisustvovali predsednik kluba Rasim Ljajić, generalni direktor Danko Lazović, sportski direktor Radosav Petrović i šef stručnog štaba Saša Ilić – da podnese ostavku nakon utakmice protiv Hetafea, koja je zakazana za 27. avgust. Ostavke su, inače, usledile zbog loših rezultata u domaćem šampionatu.

Krenimo redom. Prema Ljajićevim navodima, klub je, kada ga je on preuzeo, bio u dugu od oko 60 miliona evra. Od toga je oko 22 miliona evra dugovao državi na ime poreza, oko 10 miliona igračima, 4,5 miliona agentima, a značajne obaveze postojale su i prema drugim klubovima – oko šest miliona evra.

Dugovi su se odrazili i na svakodnevno funkcionisanje. Konkretno, Ljajić je po stupanju na funkciju rekao kako se dešavalo da dođe do isključenja struje i vode zbog dugova.

„Isključe struju, pa zovete da ih molite da ponovo uključe, jer ćete platiti neki deo dugovanja. Isto se dešava i sa vodom. Da nije bilo donacija Nikole Petrovića i Milije Babovića, koji su se sami javili i uplatili sredstva, juče ne bismo mogli da isplatimo plate, s obzirom na to da je puštena menica koju nismo očekivali. Tu smo nešto rešili, krivi smo, to je dug i obaveza, iznenadili smo se, ali funkcionišemo na ovaj način, jer trenutno nemamo sistemsko rešenje“, naveo je Ljajić.

On je tada najavio sistematizaciju, kako bi se smanjili dugovi.

„Radimo ozbiljnu sistematizaciju, koja će biti završena za dva ili tri dana, kako bismo smanjili broj zaposlenih i istražili mogućnosti za smanjenje plata, koje su zaista ogromne. Mesečni troškovi za plate iznose 1.200.000 evra, uključujući radnu zajednicu i fudbalere, dok su nam prihodi praktično nula. Pokušavamo da organizujemo klub kao korporaciju, kako bismo u budućnosti mogli da funkcionišemo, ali sada se borimo da ostanemo na površini”, rekao je Ljajić.

Kako se smanjivao dug

Prvi rezultati pojavili su se nekoliko meseci kasnije. U februaru 2025. godine, Ljajić je saopštio da je ukupni dug smanjen na 48,2 miliona evra. Za nekoliko meseci izmireno je tri miliona evra obaveza prema drugim klubovima, 2,2 miliona prema igračima i 1,2 miliona prema različitim dobavljačima. Uštede na platama i zaradama iznosile su oko 1,6 miliona evra.

Mada, ni tada iznos od 48,2 miliona nije predstavljala konačan dug. Ljajić je rekao da Partizan samo Poreskoj upravi plaća oko 2.500 evra kamate dnevno, dok su postojali i sudski sporovi čiji bi ishodi mogli dodatno da povećaju obaveze.

Do juna 2025. dug je pao na oko 47 miliona evra. Ljajić je tada rekao i da je u Partizan otkako je on preuzeo funkciju ušlo 15 miliona evra, pri čemu su najveći deo predstavljali državna pomoć i sponzori, sa kojima će ugovori važiti, kako je tada rečeno, barem još dve godine.

U aprilu ove godine, saopšteno je da dug Partizana iznosi 38 miliona evra, što znači da je za vreme Ljajićevog mandata smanjen za više od 30 odsto. Tada je saopšteno i da je vrednost tima uvećana sa 17 na 45 miliona evra.

Početkom juna, Ljajić je u medijima ponovo govorio o finansijama Partizana. On je tada rekao da je godišnji budžet Partizana smanjen sa oko 22 miliona na približno 13 miliona evra.

“Platni fond za radnu zajednicu, igrače i sve zaposlene sada iznosi 781.000 evra bruto na mesečnom nivou, a u klubu je preko 200 ljudi. Primera radi, u novembru 2022. godine taj isti platni fond iznosio je čak 1.265.000 evra. To je smanjenje od četrdeset i nešto procenata“, rekao je tada Ljajić.

I dalje je jedan od značajnih troškova porez.

„Poreski dug iznosi 24.000.000 evra. Prošle godine je napravljen reprogram, a od 1. aprila ove godine plaćamo rate. Zato nam je neophodna prodaja igrača. Niko neće da čeka. Svakog meseca, uz tekuće obaveze koje redovno plaćate, za porez mora da se izdvoji 400.000 evra. Ko će te pare da vam da? Država pomaže kada je u pitanju monitoring, ali ne postoji niko ko će da dođe i da vam svakog meseca daje novac za troškove i plate”, rekao je Ljajić.

Značajni prihodi od prodaje igrača

Iz samog kluba rečeno je da najveći prihodi dolaze od prodaje igrača.

U sezoni 2024/25, prvoj sezoni sa novom upravom, Partizan je prema podacima Transfermarkta, od transfera prihodovao devet miliona evra. Istovremeno, klub je na dovođenje igrača potrošio oko 3,8 miliona evra, pa je transfer-bilans bio pozitivan za oko 5,2 miliona evra.

U narednoj sezoni, prema Transfermarktu, Partizan je na transfere potrošio oko 900.000 evra, dok je od prodaje igrača zaradio oko pet miliona. Klub je tako ostao u plusu.

Da li sledi kraj fudbala kakvog znamo: Fudbaleri traže da mogu da promene klub kad god požele i bez odštete