Da li sledi kraj fudbala kakvog znamo: Fudbaleri traže da mogu da promene klub kad god požele i bez odštete

Fudbal kakav danas poznajemo sa transferima igrača iz kluba u klub isključivo u okviru prelaznih rokova (letnjih i zimskih) i za nadokandu ekipi iz koje fudbaler odlazi možda uskoro neće postojati. Tužba holandske fondacije JFP (Justice for Players – Pravda za igrače) protiv Svetske fudbalske federacije (FIFA) mogla bi da sruši kompletan fudbalski sistem kakav danas poznajemo, a da se na fudbalere primenjuje klasično radno pravo koje važi u evropskim zemljama, odnosno da kao i bilo koji drugi radnik imaju pravo da promene posao kad god požele i to bez nadoknade poslodavcu od kojeg odlaze.

Tužbeni zahtev holandske fondacije JFP u osnovi traži odštetu za preko 100.000 fudbalera koji su profesionalno igrali u Evropskoj uniji u poslednje 23 godine. Tužbu su podržala udruženja fudbalera iz Francuske, Belgije, Holandije, Poljske, kao i fudbalski savezi mnogih evropskih zemalja. Advokat i član JFP Dolf Zegar izjavio je za Dojče Vele da se „radi o milijardama“, ali da novac nije jedini cilj tužbe.

„Nije reč samo o novcu. Radi se o poštenim pravilima, za koja verujemo da su takođe važna. Namera nam je da razgovaramo o nagodbi za naknadu štete, ali želimo i da ovo bude okidač za uspostavljanje novih pravila u korist klubova i igrača, kako bi tržište rada u fudbalu bolje funkcionisalo. Presuda u slučaju Bosman značajno je promenila fudbal, dajući igračima veću kontrolu nad sopstvenim karijerama i doprinoseći ogromnom rastu plata u vrhunskom delu sporta poslednjih 30 godina“, rekao je Zegar.

Očekuje se veći potres od Bosmanovog pravila

Bosmanovo pravilo je tek 1995. godine omogućilo fudbalerima da mogu da bez nadoknade promene klub ukoliko im je istekao ugovor. Uvedeno je pošto je belgijski fudbaler Žan Mark Bosman tužio svoj klub Standard iz Liježa jer mu po isteku ugovora nije omogućio prelazak u drugi klub, već je tražio nerealno obeštećenje u nameri da ga ustvari zadrži u svom timu. Kristina Filipou, profesorka računovodstva i finansija u sportu na Univerzitetu u Portsmutu, upozorava da bi nagodba JFP i FIFA ili pobeda na sudu mogla da izazove veći potres u fudbalu nego što je to uradilo Bosmanovo pravilo.

„Ako kažete da neko može jednostavno raskinuti ugovor, onda se ceo sistem restruktuira. Moć se pomera, i to ga čini sličnijim običnim slučajevima zapošljavanja“, navela je Filipou.

Filipou je objasnila da se fudbaleri trenutno smatraju „nematerijalnom imovinom“ od strane klubova, čime im se dodeljuje vrednost u klupskom knjigovodstvu i dozvoljava određena fleksibilnost, kao što je raspodela vrednosti tokom dugoročnog ugovora i druge slične prakse. Ovo je posebno važno s obzirom na to da evropski klubovi često moraju poštovati finansijska pravila o profitu i održivosti, kako domaćih liga tako i UEFA. S obzirom na finansijske interese, ona očekuje da će JFP postići dogovor sa savezima i FIFA-om koji će sačuvati izmenjen sistem transfera, ali bi to moglo dovesti do znatnog smanjenja ili čak ukidanja naknada za transfere.

Šta ako dođe do promena?

Klubovi bi novo pravilo mogli da probaju da zaobiđu obaveznim uvođenjem otkupne klauzule u vreme važenja ugovora, ali je po njenom mišljenju veliko pitanje da li će i to biti odobreno u slučaju da JFP dobije presudu.
„Naknada za transfer (otkupna klauzula) je suštinski način da se otkupiš iz ugovora (ili to uradi u tvoje ime drugi klub). Ako se vratimo normalnim pravima zaposlenih, što ovaj slučaj i predviđa, onda to u potpunosti nestaje“, tvrdi Filipou.
Ona zato predviđa dalji rast plata za najbolje igrače, pri čemu bi Evropa ponovo atraktivna za fudbalere van EU područja, uz potencijalno skraćivanje trajanja ugovora.

„Dugoročni ugovori mogli bi postati besmisleni ako igrač može da napusti klub u bilo kom trenutku bez velike transferne naknade. To bi moglo biti problematično za manje klubove koji se oslanjaju na prodaju igrača, dok bi igrači u nižim ligama mogli biti u većem riziku u slučaju povreda ili bolesti ako kraći ugovori postanu standard“, upozorila je Filipou.

Ako do ovih promena zaista dođe, u praksi bi to značilo da bi veliki klubovi mogli da usred sezone otmu manjim klubovima najbolje igrače bez ikakve nadoknade. Filipou kaže da bi zato bilo dobro da se JFP i FIFA nagode ili da sud u slučaju spora vrednuje specifičnosti fudbalskog modela, ali da nema dileme da fudbal više nikad neće biti isti.

Povod za tužbu JFP protiv FIFA je bila tužba bivšeg fudbalera Real Madrida Lasane Dijare iz 2014. godine. On je tada želeo da raskine ugovor sa Lokomotivom iz Moskve jer je imao ponudu iz Belgije. Ruski klub je međutim uprkos presudi da Francuz ima opravdan razlog za raskid ugovora odlučio da protivprano zadrži njegovu licencu (registraciju), bez koje ga novi klub nije mogao zvanično registrovati. Evropski sud pravde je tek prošle godine presudio da FIFA pravila o transferima i licenciranju „ometaju slobodu kretanja profesionalnih fudbalera koji žele da nastave karijeru u drugom klubu“.

FIFA je zatim u decembru izmenila pravila i omogućila fudbalerima koji imaju sudske presude da mogu i bez papira iz prethodnog kluba da se registruju u novom. Advokati Dijare sada traže odštetu zbog desetogodišnjeg čekanja na pravdu, tvrdeći da pravo tužbe imaju svi fudbaleri koji su se u prethodnih 20 godina našli u sličnoj ili istoj situaciji.