Đedović: Do kraja decenije u energetiku potrebno uložiti 15 milijardi evra

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović rekla je danas na otvaranju konferencije „PowerTech 2023“ da je u srpski energetski sektor potrebno uložiti približno 15 milijardi evra u narednih 10 godina.

Ona je navela da su putokaz za razvoj i investicije dati Planom razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. godine, sa projekcijama do 2030. godine, koji je usvojila Vlada Srbije.

Ministarka je istakla da će novi proizvodni kapaciteti biti građeni uz aktivnu ulogu javnog sektora i stimulisanje investicija privatnog sektora.

Podsetila je na to da su donete izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE) i da su raspisane aukcije za tržišne premije za 450 megavati iz vetra i solara, kao deo trogodišnjeg plana koji podrazumeva da se dobije novih 1.300 megavati kapaciteta iz OIE.

Đedović je najavila da će uskoro biti raspisan i javni poziv za strateškog partnera za izgradnju solarnih elektrana snage jedan gigavat.

Prema njenim rečima, obezbeđeno je više od 300 miliona evra za investicije „Elektrodistribucije Srbije”, koje kreću ove godine i važne su kako bi bili obezbeđeni stabilan i pouzdan rad mreže i smanjenje gubitaka.

„Prioritet je i povećanje energetske efikasnosti, gde je pored ulaganja u javne objekte, obezbeđeno 50 miliona dolara za subvencije domaćinstvima“, naglasila je ministarka i precizirala da se na javni poziv prijavilo približno 130 lokalnih samouprava.

Đedović je napomenula da su nedavno usvojene i izmene Zakona o energetici, koje će omogućiti puno razdvajanje delatnosti transporta i snabdevanja u oblasti gasa, kao i odgovarajuće razdvajanje delatnosti u elektroenergetskom sektoru.

Prema njenim rečima, okvir energetske politike Srbije će u narednim godinama biti definisan Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom, kao i novom strategijom razvoja energetike Srbije.

„Za Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan je započeta javna rasprava, prva tribina u Privrednoj komori Srbije predviđena je za 11. jul, dok je za oba strateška dokumenta planirano da budu usvojeni do kraja godine“, dodala je Đedović.

Ona je rekla da Srbija ima ambicije da postane punopravna članica EU, kao i da vizija razvoja energetike prati viziju članica, „a to je da do 2050. godine izađemo iz uglja, odnosno da dekarbonizujemo naš energetski sektor“.

Međutim, kako je dodala, u našem regionu postepeno ukidanje uglja mora biti praćeno mehanizmima pravedne tranzicije kako bi bili zaštićeni rudari i rudarski sektor.

Đedović je podvukla da će biti potrebna podrška EU i značajna finansijska sredstva, kao i priliv privatnih investicija, kako bi se postigao napredak u procesu dekarbonizacije kakav Srbija želi.

Dodala je i da su razvoj tehnologija i inovacije pokretači promena u energetskom sektoru i uslov za smanjenje troškova i komercijalizaciju novih tehnologija.

Ona je ocenila da domaća industrija, koja se oslanja na energetski sektor, treba da osvaja nove tehnologije i povezuje se sa partnerima iz regiona, Evrope i sveta, objasnivši da ta veza sa svetom modernih energetskih tehnologija dolazi pre svega preko akademske zajednice, instituta i inženjerske struke.

„Želimo da naši stručnjaci uče od onih koji su najbolji u svetu, kao i da najbolji među nama mogu da podele svoja znanja sa drugima kako bismo kao država bili lideri u energetskoj tranziciji u regionu“, kazala je Đedović.

Počeli radovi na novoj hidroelektrani Dabar kod Bileće