Ko je kriv što se letovi otkazuju? Er Srbija bila previše optimistična

Avio-kompanija Er Srbija (Air Serbia) ima premalo aviona, premalo radnika, i preterala je u ekspanziji, piše Alen Šćuric u kolumni na regionalnom avio-portalu Zamaaero. 

On navodi da prebacivanje odgovornosti na Aerodrom Beograd za otkazivanja i kašnjenja letova nije pošteno, niti može i sme da umanji ogromnu odgovornost koju za to ima Er Srbija, koja je daleko veća od Aerodroma Beograd.

U analizi Šćuric navodi da je deo krivice Aerodroma Beograd jasan, da tu nema rasprave, te da su se kašnjenja dešavala i zbog problema u njegovom radu, ali da to ne umanjuje krivicu Er Srbije.

„Evidentno da je Er Srbija preterala sa optimizmom, previše je nategnula red letenja, nije ostavila rezervu i pogrešila, pa sada enormno ozkazuje, ozbiljno kasni i menja avione“, piše u kolumnni. 

Podseća da se velika kašnjenja i otkazivanja već dešavaju tri meseca konstantno, ali da je prošle nedelje broj otkazanih letova istinski bio značajan i daleko veći nego prethodnih nedelja.

„Veliki gubitak novaca, brdo nezadovoljnih putnika. A zašto? Zato što je kompanija bila preoptimistična. Ovaj portal (Zamaaero) je još u decembru iskazao skepsu nad ovako velikom ekspanzijom i rekao da će problemi biti veliki. I bio je u pravu. Kako to da stručnjaci kompanije to nisu uvideli? Zašto nisu napravili racionalniju ekspanziju? Zašto nisu povećali broj letova kasnije? Zašto na koncu, kada su videli da se sve urušava nisu smanjili broj letova i linija. Lufhanza je otkazala 35.000 letova. Er Srbija je mala beba za to. Ali Lufthanza je to napravila u februaru. Nisu prodavali letove, nemaju nezadovoljnih putnika“, piše u analizi.

Beogradski aerodrom: Zbog tehničkog kvara kasnilo 14 jutarnjih letova

U analizi se podseća  i na saopštenje koje je Er Srbija objavila za vikend u kojem govori o kombinovanom delovanju nepovoljnih faktora: kašnjenje dolazaka pojedinih aviona u flotu, kašnjenje završetka servisiranja aviona zbog usporenog lanca snabdevanja rezervnih delova, kašnjenje usled problema pojedinih aerodroma sa nedostatkom ljudstva, nepovoljnih vremenskih usluga i posledičnih gubitaka slotova.

Osvrćući se na to saopštenje, Šćuric navodi da je Er Srbija znala da postoje problemi sa snabdevanjem rezervnim delovima i da će biti kašnjenja u servisima i da je to tako već više od godinu dana.

„A ako kompanija to zna, a zna, zašto je onda planirala povratak aviona u ugovorenim rokovima. Svima je bilo jasno da se to neće desiti, pa je kompanija to morala da uzme u obzir kod planiranja operacija“.

Dalje u kolumni piše i da je kompanija (Er Srbija) znala i za probleme na aerodromima vezano za radnike, jer se i to dešava već više od godine dana, a i aerodromi su blagovremeno isto najavili i za ovu godinu – „zašto onda Er Srbija to nije uzela u obzir kod planiranja operacija?“

„Na koncu kompanija je morala da zna da postoji mogućnost kašnjenja isporuka aviona i nije iste trebalo da planira za operacije odmah po dolasku. Pogotovo je to bilo evidentno zadnjih par meseci, ali kompanija nije reagovala i mislila je da će se isto promeniti. Vrlo optimistično i nimalo realno. I ovo se znalo, kompanija je ovo morala uzeti u obzir, a nije“, piše Šćuric.

On navodi i da je važno naglasiti da ako je sada, sredinom juna tako haotično, šta će biti za deset dana kada se zahukta sezona i još poveća broj letova i operacija.

On ocenjuje i da je Er Srbija „navrat-nanos“ nabavila E190 i da tako popunjava rupe i da je „žalosno da kompanija ne iskoristi takav avion koji bi joj i te kako trebao u operacijama, nego on služi da popunjava rupe“.

„Koliko će sve to skupa koštati? Koliko će koštati hitni wet leasovi? Koliko će koštati silne kompenzacije, hotelski troškovi, rerutiranja na druge kompanije? Koliko operativnih problema i troškova vezanih uz to je imala kompanija u zadnjih tri meseca, psebno u poslednjoj nedelji? A koliko će još troškova imati u narednih četiri meseca? Kompanija navodno troši pola miliona do milion evra dnevno na ova kašnjenja i otkazivanja.  Ogroman novac“.

Menja se Zakon o vazdušnom saobraćaju, omogućnava se hitna izmena radnog vremena posade