Da li kompjuteri mogu da nadoknade manjak inspektora

Ako je informacioni sistem mozak, ljudi su srce svake kompanije, pa i Poreske uprave. A u ovom slučaju srce ne izgleda dobro. Ono što od dramatičnog pada broja zaposlenih više zabrinjava je to što i pored nekoliko rundi zapošljavanja, pre svega poreskih inspektora, PU nikako ne može da nađe dovoljno odgovarajućeg kadra

Ocena privrede je da je svaki peti privredni subjekt neregistrovan, da je od 10 do 30 odsto prometa neoporezovano, kao i da se porez i doprinosi na zarade ne plaćaju za sva radno angažovana lica. Ovo su nalazi ankete među privrednicima koja je rađena tokom krize i poslužila je kao podloga za kreiranje novog programa za suzbijanje sive ekonomije, trećeg po redu od 2015. godine.

Stvari su se nešto popravile tokom poslednjih desetak godina pošto je, prema studiji iz 2013. godine, siva ekonomija iznosila oko 30 odsto BDP-a.

Ključni element borbe protiv sive ekonomije je poreska administracija, odnosno Poreska uprava, koja se i sama nalazi u procesu reforme još od 2015. godine.

Najočiglednija promena u Poreskoj upravi (PU) je smanjenje filijala sa 178 na svega 37 još 2019. godine. Istovremeno, tekao je proces digitalizacije, odnosno omogućavanja da se elektronski podnose poreske prijave, preko tzv. e-poreza.

Ovo je za poreske obveznike verovatno i najveći napredak, jer se skoro svi porezi mogu prijaviti elektronski, nema više odlazaka u filijale PU, čekanja u redovima i gubljenja vremena. Uvedeno je elektronsko izdavanje uverenja o plaćenim porezima.

S druge strane, manje popularno rešenje je bilo oporezovanje paušalaca zbog kog su više puta izlazili na ulice, protestujući protiv poreskih rešenja i uopšte poreske politike prema njima.

LJUDSKI RESURSI NAJVEĆI IZAZOV

Srđan Svirčev, poreski ekspert u Svetskoj banci koja finansira transformaciju PU kreditom od 52 miliona dolara, ocenjuje da je najveći napredak donela elektronska fiskalizacija koja ne samo da je pomogla u boljoj naplati PDV-a, već je omogućila građanima da u realnom vremenu provere da li im je izdati račun ispravan.

„Pored elektronske fiskalizacije, Poreska uprava je unapredila analizu rizika na osnovu kojih ide u kontrolu, mada u ovom segmentu ima prostora za značajniji napredak kada se bude unapredio informacioni sistem koji koristi uprava”, napominje on.

Prema njegovim rečima, digitalizacija omogućava lakši pristup, transparentnost i predvidljivost usluga, što je najvažnije za poreske obveznike.

„Većina poreskih prijava se danas može podneti elektronski, što drastično smanjuje vreme koje su obveznici ranije provodili u interakciji sa Poreskom upravom. Digitalizacija poreskih usluga omogućava lakše prikupljanje i obradu podataka, što treba da omogući efikasniji i kvalitetniji rad poreskih inspektora“, objašnjava Svirčev.

S tim u vezi, digitalizacija ne može da nadoknadi manjak poreskih inspektora već, kako dodaje, zahteva od inspektora neke nove veštine koje ranije nisu bile u fokusu.

„U narednom periodu je važno da postojeći inspektori prođu kroz obuku kako bi znali da na pravi način koriste nove informacione sisteme koji im stoje na raspolaganju”, kaže Svirčev, uz napomenu da su upravo ljudski resursi ključni izazov za poreznike.

Pomenuli smo broj poreskih inspektora, to nije pitanje koje može da se reši u kratkom roku, jer na tržištu ne postoji dovoljno kadra kako bi se upražnjena radna mesta popunila. Postoji i problem konstantnog odliva kadrova iz uprave, pogotovu poreskih inspektora.

„To su pitanja koja treba rešiti kroz strategiju upravljanja ljudskim resursima, koja će podjednako biti fokusirana na postojeći kadar, konstantno obrazovanje kroz rad, kao i na kompetencije koje treba da imaju novozaposleni u Poreskoj upravi. Što se tiče podataka koje prikuplja i obrađuje uprava, ti podaci treba da omoguće dalju digitalizaciju usluga Poreske uprave i organizaciju posla unutar uprave, posebno u odeljenjima za strateške rizike, poreskom računovodstvu i naplati”, navodi on.

SVEGA DVA ODSTO MLADIH

Upravo dva najvažnija aspekta PU su digitalizacija, odnosno elektronsko prikupljanje i, što je još važnije, obrada ogromne količine podataka.

Prošle godine je započet proces nabavke gotovog integrisanog informacionog sistema. Na inicijalni poziv za predselekciju dobavljača javilo se devet kompanija.

U toku ove godine PU bi trebalo da izabere softver koji će biti mozak poreske administracije i koji će obrađivati podatke o svima koji plaćaju porez u Srbiji.

Konsultant Poreskoj upravi na poslu izbora je revizorsko-konsultantska firma KPMG.

Ako je informacioni sistem mozak, ljudi su srce svake kompanije, pa i Poreske uprave. A u ovom slučaju srce ne izgleda dobro. PU je za konsultanta na tom polju izabrala konzorcijum firmi Manpower Business Solutions i revizorske firme Ernst i Jang, koji bi trebalo da urade analizu stanja i uporede ga sa željenim stanjem, kao i da daju pregled najbolje međunarodne prakse.

Međutim, sudeći prema analizi koju je Fiskalni savet dao u Oceni fiskalne strategije za 2023. godinu, stanje nije baš dobro. Doduše, tako je već duži niz godina.

Poreska uprava je pre ravno 20 godina imala više od 8.000 zaposlenih na neodređeno. Kada je počeo prvi program transformacije Poreske uprave 2015. godine bilo je oko 5.200 zaposlenih.

Na kraju 2022. godine broj stalno zaposlenih pao je na svega 3.697. Istovremeno broj poreskih obveznika sve više raste zajedno sa ekonomijom, pa je PU od 2015. do 2020. povećala količinu naplaćenog poreza za skoro 36 odsto.

Ono što od dramatičnog pada broja zaposlenih više zabrinjava je to što i pored nekoliko rundi zapošljavanja, pre svega poreskih inspektora, PU nikako ne može da nađe dovoljno odgovarajućeg kadra.

To je vidljivo i po starosnoj strukturi, jer je oko polovine poreznika starije od 55 godina.

Kako se navodi u izveštaju Fiskalnog saveta, nijedna zemlja iz Centralne i Istočne Evrope sa kojima se možemo porediti nema tako lošu starosnu strukturu. Tamo je udeo starijih od 55 godina duplo manji nego kod nas.

Uporedo s tim u PU radi jako malo mladih, jer ljudi ispod 35 godina čine svega dva odsto ukupnog broja zaposlenih.

Savet upozorava da porez naplaćuju ljudi, a ne kompjuteri i da teško može biti uspešne kontrole naplate poreza bez dovoljno poreskih inspektora. Sa 900 poreskih inspektora u 2007. godini, njihov broj u 2020. pao je na ispod 500.

Tokom prethodne dve godine zaposlen je određeni broj, pa ih je na kraju 2022. godine bilo 661. Međutim, sistematizacijom PU njih bi trebalo da bude 1.165 ili skoro dvostruko više.

Manjak je i kod kancelarijske kontrole. Prošle godine je radilo 575 analitičara, dok je sistematizacijom predviđeno 882.

„Međunarodna praksa (i dosadašnje iskustvo Srbije) pokazuju da su ključni faktori za uspešnu borbu protiv sive ekonomije institucije koje je sprovode – poreske administracije i nadležni sudski organi”, upozoravaju u Fiskalnom savetu, dodajući da bez adekvatnog broja kvalifikovanih poreskih profesionalaca nije realistično očekivati dalje napretke u borbi protiv sive ekonomije, naročito u uslovima modernizacije i digitalizacije poslovanja koji zahtevaju visoko kvalifikovane kadrove kako bi uspešno rešavali sofisticirane oblike poreskih utaja koji uveliko prevazilaze puke slučajeve neizdavanja fiskalnih računa.

I samo Ministarstvo finansija u Izveštaju o realizaciji programa reforme upravljanja javnim finansijama 2021-2025. za 2022. godinu navodi da je jedan od ključnih izazova „nedovoljno IT resursa i kadrovskih kapaciteta za realizaciju reforme i nedostatak ljudskih resursa i znanja neophodnih za funkcionisanje novih sistema razmene informacija”.

REPRESIJA GDE NE TREBA

Možda i zbog nedostatka radnika, Poreska uprava nastupa represivno i to kada su u pitanju male firme, radnje, butici, frizerski saloni i drugi preduzetnici.

Udruženje Zaštitnik privrednika i preduzetnika pokrenulo je peticiju protiv zatvaranja legalnih biznisa na 15 ili 30 dana zbog administrativnih propusta ili poreskih prekršaja koji nisu krivična dela.

Milena Amon, predsednica tog udruženja navodi primere njihovih članova kojima su radnje zatvorene na 15 dana zato što su imali par stotina dinara viška u kasi usled zaokruživanja ili ostavljanja kusura.

„Suludo je zatvoriti radnju zbog toga. Mi ne možemo da sravnjujemo kasu svaki čas. To se dešava i u velikim trgovinskim lancima, ali njima se nikada nije desilo da su ih zatvorili. Imamo slučaj da je jedan preduzetnik imao odluku o depozitu 2.000 dinara da bi imao da vraća kusur, ali nije imao nalog za isplatu i to je bio razlog da mu zatvore prodavnicu. Imali smo situacije da su zatvarane radnje ljudima koji su izdali račun, ali on se nije očitao u Poreskoj upravi, zbog neke greške u njihovom sistemu. Praksa zatvaranja poslova zbog prekršaja ne postoji više nigde u Evropi. To je kazna za krivična dela”, napominje Amon.

Ona dodaje da time država gura ljude u rad na crno, jer se, prema njenim rečima, rad na crno vrlo slabo suzbija, a veoma se isplati.

„Na internetu, Fejsbuku, Instagramu, na ulici, svuda imamo neregistrovane nelegalne biznise. Mi plaćamo poreze, takse, zakupe, knjigovođe i još mnogo toga, tako da se rad na crno isplati”, napominje Amon.

Ona ističe da je digitalizacija znatno olakšala komuniciranje sa PU, posebno od kada su počeli da komuniciraju sa obveznicima imejlom, ali i dalje je problem represivni stav PU.

To što se Poreska javila mejlom je odlično, ali zašto mora odmah pretnja oduzimanjem PIB-a?

Milena Amon, Udruženje Zaštitnik privrednika i preduzetnika

„Imamo slučaj da je firma zatvorena u APR-u pre 10 godina uz potvrdu PU da su obaveze izmirene. Sada je ta osoba osnovala novu firmu i odmah joj stiže imejl od PU u kome se tvrdi da ima neki dug, ne kaže se kakav, i da će oduzeti PIB te nove firme. Tek nakon duže prepiske saznajemo da se radi o dugu za PIO od 2.000 dinara, dok je firma istovremeno bila u pretplati 20.000 dinara po drugoj osnovi. To što su se javili mejlom je odlično, ali zašto mora odmah pretnja oduzimanjem PIB-a. Poreska uprava stalno ponavlja da želi da nastupa savetodavno, a ne represivno. I mi smo za to”, kaže Amon koja posebno ističe brojne probleme sa e-fiskalizacijom i elektronskim fakturama.

Recimo, jedan od problema je što nije propisano rešenje u slučaju da aparat ne radi.

„Nije uređeno kako da radimo tada. Ranije smo mogli da izdamo blok račun uz potvrdu servisa da je uređaj u kvaru”, napominje ona.

Đerđ Pap, poreski savetnik, napominje da je digitalizacija svima olakšala posao, ali posebno ističe da je rešeno jedno od najvećih uskih grla, zahtevi za preknjižavanjem.

Firme ukoliko bi imale pretplatu po osnovu jednog poreza, a dug po osnovu drugog, svejedno su dobijale opomene i kazne zbog duga, dok su zahtevi za preknjiženjem novca sa jednog na drugi račun trajali mesecima, pa i godinama.

Pap ističe da već neko vreme to nije problem.

„I sada se iznenadim kada nam reše zahtev posle nekoliko dana. Koliko sam shvatio, omogućili su da zahteve rešavaju i druge filijale poreskih uprava, a ne samo one u kojima su podneti zahtevi i gde su se stvarale gužve, što je moguće jer se radi elektronskim putem”, napominje Pap.

On ističe i da se kod e-fakture pojavljuju dečije bolesti, ali da digitalizacija predstavlja trajniji problem za one koji ne znaju.

„Oko 70, 80 odsto e-faktura je lako popuniti i poslati, ali za 20 do 30 odsto je potrebno poznavati materiju. Ko nije vičan knjigovodstvu, za njega to može biti problem. Zato su tu knjigovođe”, kaže Pap.