Udovički: Politička elita krivi proteste za probleme koje nije u stanju da reši
Autorski tekst direktorke i predsednica Upravog odbora CEVES-a Kori Udovički
Centralno naselje na Zlatiboru poslednjih godina postaje pravi mali grad, sa soliterima i šoping centrima. Slično kao i Budva na crnogorskom primorju, u kojoj je prema moru izgrađen svojevrsni „bedem“ od zgrada, gubi svoje prirodne vrednosti.
Izgradnjom višespratnica i na Zlatiboru i u Budvi, kao i u Beogradu, kako ocenjuje hidrogeolog i bivši sekretar za životnu sredinu u gradskoj upravi Beograda Branislav Božović, dobio se „kineski zid koji nas zaklanja od prirodnih vrednosti po kojima su poznata ta područja“.
„Iz toga ćemo se teško izvući i za to treba izuzetno mnogo vremena. Lako je nešto uništiti, a vrlo teško obnoviti. Kopaonik liči na užas, takva je nažalost i Budva, primorski grad u Crnoj Gori… Grad Budva više nema blagotvorni uticaj lepog morskog vazduha“, kaže Božović.
Prema njegovoj oceni, iste zidine je dobio i Zlatibor, Kopaonik, Divčibare – a to će dobijati i ostali planinski centri.
„Neka vam bude jasno da je i ‘Beograd na vodi’ jedan veliki kineski zid prema generalno prijatnom klimatu Beograda, to su stvari koje su potpuno poremetile prostorno planiranje u odnosu na prirodne uslove“.
Kako naglašava, najveću cenu će plaćati oni koji će kasnije tamo i živeti. Božović podseća da je prostor, prema ustavu, resurs svakog građanina, a ne „onoga koji odlučuje da se to da nekome za male pare“.
Božović kaže da se izgradnja na Zlatiboru pravda tvrdnjom kako je veliki deo te planine pod zaštitom, kao i propisanim procentom te teritorije koji može da se koristi za izgradnju određenih vrsta objekata, turističkih ili sportskih.
Ta teritorija je kako naglašava, sa sumnjivim i nikakvim komunalnim rešenjima i planovima pretvorena u jedan grad. Nadležni pored toga, tvrde kako to još ne ispunjava onaj procenat gradnje koji je dozvoljen na Zlatiboru i na teritoriji Opštine Čajetina.
„Koncentracijom toga što se dešavalo i što se sada dešava na Zlatiboru zapravo je ugroženo mnogo više, ukupna okolina i svi pravci prenošenja uticaja i ugrožavanja okolne teritorije uključujući i površinske i podzemne vode, vazduh i sve ostalo. Oni će uskoro da izbace Zlatibor iz nečega što bi se zvalo lečilište, klimatski prostor koji je pogodan za letovanje i zimovanje“, smatra Božović.
Prema njegovom mišljenju, Zlatiboru je učinjena šteta u odnosu na ciljeve koje bi trebalo da ispuni.
Božović skreće pažnju da se na ugroženim planinama u Srbiji često koriste komunalna rešenja, koja u stvari uopšte nisu celovita:
Ono što je u prirodi označeno kao prirodno dobro za razvoj turizma, lečenja, medicine, zdravlja, obrazovanja pretvoreno je u zone u kojima se gomila profit na račun opet nečega što je opšte dobro.
Prema njegovim rečima, to je čuvena priča o javnom interesu i javnom dobru. I ovde se „jurnulo“ na javno dobro da bi se ostvarili privatni interesi.
„To se odnosi na ono što se dešava i na Kopaoniku i Divčibarama, a ponovo će se vratiti i u Beograd kada se budu napadale reke i Dunav i Sava koje su i sada zagađene. Uskoro će da krenu ta ulaganja, opet iz narodnog džepa, za razvoj raznih programa na vodama i rekama“, kaže Božović.
Kako je ranije pisala Nova ekonomija, Opština Čajetina je tokom 2021. godine izdala „rekordnih“ 262 rešenja za građevinsku dozvolu. Tokom 2020. godine izdato je 198 rešenaja.
Kako je potvrđeno u nadležnoj upravi, tokom 2022. godine izdato je 346 građevinskih dozvola. Dakle u poslednje tri godine, izgradnja na Zlatiboru bila je u stalnom porastu.
Centralno naselje na Zlatiboru, jul 2022. godineFoto: Nova ekonomija/Čedomir Savković
ŠTA DONOSI URBANIZACIJA NA PLANINAMA?
„Zaštićena područja pružaju dom najrazličitijim biljnim i životinjskim vrstama koje su često na rubu izumiranja, obuhvataju 7,81 odsto teritorije Srbije, čime zaostajemo za većinom evropskih i svetskih zemalja. Očuvanje prirode je direktno vezano i za dobrobiti ljudi“, objasnila je Iva Svilar iz organizacije za očuvanje prirode WWF Adria.
Kako dodaje, zaštićena područja i divlje vrste izloženi su mnogobrojnim pritiscima kao što su fragmentacija i degradacija staništa, prekomerna eksploatacija prirodnih resursa i divljih biljnih i životinjskih vrsta, zagađenje vode, vazduha i zemljišta, nelegalna seča i krivolov kao i klimatske promene.
„Ograničene mogućnosti za delovanje upravljača, kao i nedovoljno ažurno i sporadično delovanje državnih i organa lokalne samouprave (pre svega inspekcijskih), dovode do čestog kršenja propisa od strane investitora u zaštićenim područjima, koje najčešće ostaje nesankcionisano“, dodaje Svilar.
Primeri za ove probleme su nelegalna izgradnja vikendica u Specijalnom rezervatu prirode Uvac, planirana izgradnja skijališta Beljanica i hidroakumulacije Beljanica, staklenog vidikovca na vrhu planine Kablar kao i panoramskog točka na prostoru Spomenika prirode Parkovi Vrnjačke Banje, a ne samo izgradnja solitera na Zlatiboru.
Tradicionalno je kako naglašava, najveći pritisak divlje gradnje u nacionalnim parkovima Fruška gora i Kopaonik kao jednim od omiljenih turističkih destinacija. Od skora im se pridružio i Nacionalni park Tara koji je dugo bio van fokusa investitora.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
