Uspeh EPS-a biće i moj veliki uspeh

U ove dve godine, mnogo puta se od protivnika reformi čulo da ovo što ja zastupam nije politika Vlade, jer manje-više to nije nigde bilo eksplicitno zapisano. Sada će biti i napisano kako EPS treba da se menja u naredne četiri godine, sve sa ciframa

Aleksandar Obradović, prvi čovek Elektroprivrede Srbije, nedavno je postao prvi direktor javnog preduzeća u Srbiji koji je izabran na konkursu. Istina je i da je prethodne dve godine vodio ovu firmu, u v. d. stanju, ali i da je na rezultate konkursa čekao više od godinu dana. Kako u razgovoru za „Novu ekonomiju” kaže Obradović, ideja mu je da sistem Elektroprivrede Srbije promeni, učini ga efikasnijim i naravno, profitabilnijim.  Model je, dodaje, već poznat. ČEZ, u kome je izvesno vreme radio, firma je čija će iskustva u korporativizaciji Elektroprivrede Srbije koristiti.

U vreme kada je Češka ušla u tranziciju, Elektroprivreda Srbije bila je mnogo snažnija kompanija od ČEZ-a. Ali, odlučili su se za promene načina rada i za nepunih pet godina ova firma postala je jedna od najuspešnijih kompanija, ne samo u Češkoj, već u čitavoj Evropi, objašnjava Obradović.

Šta je to što možemo naučiti od ČEZ-a?

Pre svega, oni su vrlo brzo izašli iz koncepta javnog preduzeća. I koja je poenta  javnih preduzeća? To su neke institucije koje su po prirodi stvari monopolisti, koje posluju po nekim principima gde profit nije najbitniji, već neki drugi, viši interes. I dok god imate u vidu neki drugi, viši interes, te firme ostaju uglavnom veliki gubitaši. Češka je krajem devedesetih godine odlučila da podrži neke svoje velike kompanije, kao pandan krupnim stranim investicijama koje su se, u to vreme, pokretale u ovoj zemlji. Želeli su da imaju svoje, nacionalne šampione. Recept je tu vrlo jednostavan. Imate, s jedne strane, snažnu političku volju da se sprovedu reforme uz profesionalni menadžment, a s druge strane da se pruži podrška takvim kompanijama u razvoju ne samo na domaćem tržištu nego i u inostranstvu. Oko četiri do pet godina ozbiljnih reformi bilo je potrebno da postanu jedna od najprofitabilnijih firmi Evrope.

Da li vam deluje realno da profesionalni menadžer praktično donosi patriotsku odluku da uđe u posao restruktuiranja Elektroprivrede. Zar to ne bi trebalo da bude profesionalni izazov koji će biti i adekvatno plaćen?

Patriotizam ide do neke granice. Kadrovisanje mora da bude tržišno. Za mene je posao u koji sam ušao veliki karijerni izazov. Naravno, sa ovakvim platama. Veoma sam motivisan da ova transformacija Elektroprivrede Srbije bude uspešna, i to će za mene biti veliki karijerni uspeh. Ne možemo sve u sistemu na ovaj način motivisati. I ono što sam pokrenuo, u saradnji sa Vladom Srbije, jeste da se napravi drugačiji način kompenzacije nego što je bio do sada.

Kako je to moguće, ako se kod nas trenutno propagira da ljudi treba da traže posao u privatnom sektoru?

Biće potrebno dosta vremena da se obezbedi da dobri kadrovi požele da rade u  javnom sektoru. Posle perioda preduge tranzicije, ova preduzeća nisu atraktivna za najkvalitetnije kadrove. Često je prepušteno politici da se bavi tim preduzećima, dok su kvalitetni kadrovi orijentisani ka privatnom sektoru. Ili odlaze u inostranstvo. Nadam se da je ovim mojim primerom i željom da zapravo depolitizujemo i promenimo način razmišljanja, jasno da ako smo ozbiljni u nameri da zaista nešto promenimo u ekonomiji Srbije, moramo da krenemo od javnih preduzeća, a to je i EPS. Promene koje očekujemo u EPS biće jak signal i za profesionalne menadžere i poruka i da javni sektor može biti mesto gde se može profesionalno i tržišno funkcionisati.

Zaista mislite da je moguć toliki zaokret u pristupu države javnim preduzećima?

EPS ne sme da bude javno preduzeće. Uskoro ulazimo u treći krug liberalizacije tržišta i bićemo totalno izloženi otvorenoj tržišnoj utakmici. A, kao javno preduzeće imamo potpuno vezane i ruke i noge, odnosno funkcionišemo po sasvim drugom zakonu u odnosu na privredu. Postoji zakon o javnim preduzećima koji uključuje i ograničavanje plata u javnom sektoru. Kako onda da se borimo u otvorenoj tržišnoj utakmici s kompanijama koje nemaju nikakva ograničenja, plaćaju kadrove za koje smatraju da mogu da im donesu bolje poslovne rezultate, nemaju ograničenja koja se tiču javnih nabavki… To nije dobro za EPS. I mislim da je prepoznato od strane Vlade da EPS treba što pre da se transformiše za poslovanje po tržišnim uslovima. Često se priča kako ljudi u javnom sektoru rade dva i po sata dnevno, za razliku od privatnog sektora gde su ljudi zaista i angažovani puno radno vreme. Kod nas definitivno to nije slučaj. U našim proizvodnim kapacitetima ljudi rade odgovorne i teške poslove, kao i menadžment  koji se sigurno ne uklapa u pomenutu, dosta često citiranu, statistiku.

Liberalizacija tržišta električne energije započeta je u Srbiji pre gotovo dve godine. Ipak, većina korisnika sa visokog i srednjeg napona odlučila se da ne menja snabdevača strujom, i dalje koristi usluge EPS-a. Doživljavate li to i kao posledicu činjenice da baš EPS ima monopol nad resursima?

Najveći broj kompanija ostao je kod EPS-a. Mi zaista imamo resurse koji su u Srbiji, ali struju možete da uvezete iz drugih država regiona, a moguće je i ovde otvoriti termoelektranu na ugalj ili gas. Nemamo monopol nad svim prirodnim resursima u proizvodnji, jer je pokretanje proizvodnje slobodno za sve. Drugo je pitanje što mi, sa ponuđenom niskom cenom i dobrom uslugom, uspevamo da zadržimo potrošače. Njih čak 97 odsto odlučilo se da se snabdeva strujom kod EPS-a. To možda nije optimalno. Imamo, naime, neke klijente koje možda ne bismo želeli da imamo. Ali tek smo na početku tranzicije i trudimo se da što manje kompanija izgubimo sada na početku. Kasnije ćemo se truditi da zadržimo najbolje klijente, a da one koji nisu toliko profitabilni, prepustimo konkurenciji. Ovo je proces i to će trajati. Bila je opasnost, a to su neki i prognozirali, da će mnogi, čim se otvori tržište, naći nove snabdevače električnom energijom i da će svi otići od EPS-a.

Nastavak teksta možete pročitati u petnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“