Poreska uprava Srbije krenula je letos oštro – ali po kafanama i splavovima. Novi direktor Poreske uprave u noćne kontrolne akcije krenuo je lično. Od letos se sprovodi opsežna kontrola poštovanja poreskih propisa, poslovanja firmi koje ne plaćaju poreze, neprijavljene imovine. Za sada je rezulatat tih kontrola zatvaranje velikog broja kockarnica, privremeno stavljanje katanca na poznate beogradske splavove, restorane, barove, skoro sve kafane i pečanjere u Mrčajevcima, kao i brojne druge objekte po Srbiji.
Te aktivnosti poreznika u borbi protiv sive ekonomije i utaje poreza su za svaku pohvalu, ali javnost očekuje da inspektori konačno u državnu kasu „uteraju” novac koji joj duguju velike kompanije i takozvani uspešni biznismeni, estradne zvezde i sportisti, što je obećao čelni čovek Poreske uprave Marko Marinković, najavljujući da će borba protiv korupcije, sive ekonomije i organizovanog kriminala biti prioritet u njegovom radu.
Marinković je početkom avgusta postao prvi poreznik u Srbiji, nakon što je dotadašnji direktor Poreske uprave Aleksandar Miljković dao ostavku, dva meseca posle postavljenja na tu funkciju. Miljković je dao ostavku ubrzo po imenovanju Marinkovića za njegovog zamenika, jer se nije slagao sa njegovim načinom rada u toj državnoj službi.
Marinković je u Poresku upravu došao iz Bezbednosno-informativne agencije, po preporuci premijera Aleksandra Vučića. U BIA je do formiranja nove vlade radio kao glavni inspektor, a od tada je bio zadužen za borbu protiv korupcije. U Vladi je procenjeno da bi upravo stručnjak tog profila trebalo da bude na čelu službe koja obezbeđuje naplatu najvećeg dela budžetskih prihoda, pogotovo kad značajno padaju poreski prihodi. U avgustu je za oko 26 milijardi dinara bila manja naplata poreza, pri čemu su prihodi od PDV bili manji za osam milijardi, a akciza za 15 milijardi. Pad tih prihoda svakako je posledica pada kupovne moći građana, ali je razlog i siva ekonomija i neizdavanje fiskalnih računa.
O tome šta će sve biti meta poreskih inspektora, Miljković je na početku mandata rado govorio u medijima, obećavajući spektakularne rezultate. Među njima i naplatu zaboravljenog poreza na ekstraprofit. Taj porez je uvela nova demokratska vlast 2001. godine, kako bi oporezovala ljude koji su obogatili koristeći privilegije u vreme vlasti Slobodana Miloševića i neki od njih prešli u kategoriju tajkuna. U to vreme je prognozirano da će se po osnovu tog poreza prikupiti oko osam milijardi tadašnjih nemačkih maraka, a prokupljeno je svega 300 miliona maraka. Poreska rešenja su stopirana nakon što je Bogoljubu Kariću, kako je utvrđeno najvećem ekstraprofiteru, vraćen naplaćeni porez od 70 miliona maraka, plus zatezna kamata.
Stručnjaci sumnjaju da će Marinkovićev plan o vađenju iz fioka poreskih rešenja o naplati ekstraprofita doneti državi veću korist, pogotovo što je pravno nejasno da li su ta rešenja zastarela. Na to ukazuje i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić, koji smatra da je korisnije da se poreznici bave današnjim ekstraprofiterima.
„Ekstraprofit je privilegovano bogaćenje koje postoji i sada. To su ljudi koji su bliski partijama na vlasti i dobijaju poslove sa javnim i državnim preduzećima. Država to treba da spreči, a nije teško utvrditi ko dobro unovčava svoje partijske knjižice i poznanstva sa državnim funkcionerima”, kaže Arsić za „Novu ekonomiju”.
U Poreskoj upravi su uvereni da postoje pravne mogućnosti da se naplate prihodi države po osnovu skrivenih rešenja o nenaplaćenim poreskim dugovima, među kojima je 2.500 rešenja za područje Beograda za period od 2006. do sada, a na spisku dužnika su, kako navode, javnosti dobro poznata imena iz biznisa, sporta i estrade. Istovremeno je u Poreskoj upravi pokrenut postupak utvrđivanja odgovornosti za odlaganje naplate tih poreskih rešenja. Istraga bi trebalo da pokaže da li je bivši direktor Poreske uprave Ivan Simič bio u pravu kad je tvrdio da su iz vlade stizali usmeni zahtevi da budu odblokirani računi nekih biznismena.
Prema informacijama „Nove ekonomije”, upravo bi otkrivanje „zvučnog imena” velikog poreskog dužnika koji je imao zaštitu bivše vlasti trebalo da bude prvi veliki rezultat koji će ispostaviti čelnik Poreske uprave. To će svakako biti neko iz sveta biznisa, ali će sigurno uslediti bar neko ime i iz sveta zabave i sporta koje je utajilo porez ili „zagubilo” poresko rešenje.
Nastavak teksta možete pročitati u petnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
