Orezano drveće pretrpelo manje štete tokom oluje

Tokom nedavnih vremenskih nepogoda koje su pogodile zemlje regiona i Srbiju, u Novom Sadu je bolje sačuvano drveće koje je orezano i redovno održavano. Loše su prolazila stabla sa razgranatim krošnjama

Održavanje gradskog zelenila je veoma zahtevan posao, ali se tokom oluje u Novom Sadu pokazalo da je to veoma važno za spas gradskog drveća, piše u svom autorskom tekstu za portal Klima 101, Dejan Stojanović, pomoćnik direktora Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu:

Pregledom terena utvrđeno je da su u Novom Sadu bila ugroženija stabla u zapadnom delu grada sa strane odakle su dolazili olujni vetrovi, bez obzira na vrstu drveća i starost, dok su u gradu su češće bila oštećena i padala visoka stabla sa razgranatim krošnjama.

Međutim, u situacijama gde su se u drvoredima u istim ulicama nalazila i skorije orezana i neorezana stabla, očigledno je bilo da je manje lomova i izvala kod orezanih stabala, što govori u prilog tome da intenzivnije mere održavanja mogu imati dugoročne pozitivne efekte.

Stojanović kaže i kako je teško odgovoriti na pitanje kako izgleda upravljati gradskim zelenilom: „U tom pitanju je sadržan dugačak niz potpitanja kako iz sfere pejzažne arhitekture, šumarstva i ekologije, tako i onih socijalno-vrednosnih“, dodaje .

Građani ne vole da vide komunalne radnike sa motornim testerama u svom kraju, pogotovo kada se stabla ruše i uklanjaju. I to je sasvim razumljivo, oni ne mogu da znaju da li to znači da uskoro u komšiluku mogu da očekuju neku novu zgradu ili se drveće seče iz opravdanih razloga.

Ipak, potrebno je i više poverenja u stručne ljude. Za stručne ljude, kako Stojanović navodi, opravdanost seče stabala leži pre svega u bezbednosti.

„A kada se u vašem okruženju nalazi džinovsko drvo koje je prestarilo, pitanje je trenutka kada će se neka grana odlomiti ili celo stablo pasti. Rizici su veliki s obzirom na to da smo imali više ljudskih žrtava u protekloj deceniji“, dodaje se u tekstu.

Aktivisti za zaštitu životne sredine bore se protiv seče starog drveća sa vrlo konkretnim argumentom: da su ona centar biodiverziteta, kao i da skladište značajne količine ugljen-dioksida, što je bitno u borbi protiv globalnog zagrevanja.

„Bilans olujnog vremena ne uključuje samo panjeve ostale nakon seče dugovečnih stabala – u parkovima i na drugim zelenim površinama u svojim gradovima sigurno ste zatekli i uništeno mlado drveće. To nam ukazuje na kompleksnost situacije. Vetrovi nisu lomili i rušili isključivo drveće koje postoji od pamtiveka, već i ono znatno mlađe – potencijalno zdravije i vitalnije“, dodaje Stojanović.

Osetljivosti takvih sadnica leži i u slabijem i manje razgranatom korenovom sistemu. U prve tri godine drveću je potrebna posebna nega – obogaćivanje zemljišta humusom, redovno zalivanje, malčiranje kojim se čuva vlažnost i sprečava rast korova, itd.

Osim seče, građani su nepoverljivi i prema orezivanju

Veliki je pritisak javnosti da se stabla ne diraju bez obzira na njihovu starost, kaže Stojanović.

Stanovništvo nije sigurno da li se gradski drvoredi uklanjaju planski, da li se uklanja oštećeno i bolesno drveće i da li će na njihovo mesto doći nove sadnice.

Treba da pratimo zdravstveno stanje drveća i da ih postepeno, odnosno sukcesivno, zamenjujemo onda kada je njihovo stanje narušeno.

U Insitutu za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu u tom procesu koristi se i specijalni elektronski uređaj, rezistograf, kojim se utvrđuje stepen truleži u stablu te se na osnovu toga odlučuje o njegovom eventualnom uklanjanju.

Stručnjaci se neće susreti sa otporom tek pri tom poslednjem koraku: seči drveta. Predmet sumnji je i orezivanje.

Uprkos tome što efikasnost ove prakse javnost dovodi u pitanje, ona je sasvim normalna, uobičajena i štaviše – poželjna, procenjuje se da se oko 60 odsto aktivnosti u urbanom šumarstvu u toku dana svodi na odstranjivanje suvišnih delova vegetacije.