ANALIZA: Kako će digitalizacija uticati na energetski sektor?

U centru globalne makroekonomije i
geopolitike danas postoji značajan paradoks: ekonomija postaje sve globalnija,
dok se politika sve više spušta na lokalni nivo. Ekonomija je danas na
globalnom nivou povezana više nego ikada ranije, piše Mark Spelman na sajtu Svetskog ekonomskog foruma.

Na primer, usporavanje kineske
ekonomije u talasima utiče na robno izvozne zemlje. Na političkom nivou za to
vreme vidimo sve više i više političkih reakcija na geopolitičke izazove. Uspon
desničarskih i nacionalističkih pokreta i partija, težnja ka većoj regionalnoj
nezavisnosti i pad poverenja u globalne institucije neki su od pokazatelja
trenda rasta i jačanja „lokalnog“.

Ipak, u celom tom ponekad haotičnom
kontekstu, jedan trend je jasan i očigledan. Brzina i opseg digitalne
transformacije pogađa gotovo sve industrije. Digitalna agenda danas obuhvata
kombinaciju tehnologija, od clouda preko analitičkih platformi pa do mobilnih
uređaja. Sve te tehnologije zajedno stavljaju istraživanja i podatke u središte
novih poslovnih modela. Industrije, kompanije i biznis lideri danas se bore sa
svetom koji je sve više nestabilan i složen, dok se istovremeno od njih traže
još veća agilnost, brina i digitalna konkurentnost.

Digitalizacije energetike

Navedeni trendovi utiču i na
energetski sektor. Veliki deo fokusa celog sektora odlazi prema ceni nafte
povezanoj sa dinamikom potrebnih količina i proizvodnje, kao i uticaju na
efikasnost. Na kontinuirano visok stepen proizvodnje nafte utiču velike rezerve
sirovine u različitim delovima sveta, što primorava proizvođače da
prilagođavaju svoju produktivnost pomenutim uslovima.

Digitalizacija takođe utiče na
snabdevanje i to na različite načine. Postoje četiri trenda uočljiva na
tržištu: promena obrazaca potrošnje, novi načini prilagođavanja resusrsa,
ukrštanje sa drugim industrijama kroz partnerstva i veće korišćenje
industrijskih platformi.

Onlajn svet menja obrasce potrošnje.
Sve je manje vlasništva, a sve više plaćanja korišćenja određenih usluga ili
resursa. Automobili se iznajmljuju po satu; novi modeli auto-osiguranja
bazirani su na vremenu provedenom za volanom, a ne na paušalnom plaćanju;
automobili postaju digitalne platforme za sebe koje imaju samodijagnostiku,
satelitsku navigaciju, sisteme za razonodu i bivaju povezani sa infrastrukturom
i sistemima za kontrolu saobraćaja kako bi bila umanjena gužva na ulicama.
Pametniji automobili, pametniji domovi i pametniji aparati – svi oni će uticati
na potražnju energije.

Veliki deo promena biće moguć
zahvaljujući povezanim uređajima koji omogućuju protok informacija u realnom
vremenu. U pitanju je kombinacija podataka u realnom vremenu i analiza koje će
doprineti da resursi budu što efikasnije upotrebljeni. Ovaj pristup može biti
upotrebljen gotovo svuda: za prilagođavanje rada i kontrole motora avionskih
flota; za upravljanje performansama liftova u poslovnim kompleksima; za
unapređenje transparentnosti globalnih lanaca snabdevanja rezervnim delovima za
različite industrije.

Digitalne tehnologije će takođe pomoći
i prilikom gubitka bitnih veština ili kadrova u energetskom sektoru. Rast
mobilnih tehnologija pomoći će radnicima da lakše upoznaju i ovladaju novom,
sve kompleksnijom opremom. Digitalizacija polako zamagljuje industrijske
granice, a sve će više biti novih IT kompanija koje treba da omoguće
integraciju novih tehnologija.  

Velika prilika

Energetska industrija je poznata kao
industrija koja je orijentisana na dugoročne planove i ciljeve i industrija u
kojoj je za velike promene potrebno dosta vremena. Niske cene nafte i brzina
digitalizacije faktori su koji će uticati i na vrednost energije.

Digitalizacija može da unapredi
prihode i efikasnost radnika i poveća produktivnost. Sve to vodi socijalnim
benefitima kao što su predvidljivost i veća energetska sigurnost. Ipak, tu se kriju i
izazovi. Biće potrebne nove veštine, a bezbednost podataka će biti još važnija.