Projekat UGT solarnih elektrana pokreće srpske obnovljive izvore unapred u saradnji sa EPS-om

Ugovor za realizaciju projekta izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana u Srbiji potpisan je sa konzorcijumom kompanija Hyundai Engineering i UGT Renewables, saopštila je Vlada Srbije u oktobru prošle godine. Ugovor se odnosi na šest postrojenja ukupne snage 1 GW i za sada se kasni sa izvođenjem. U srpskoj energetici ovaj projekat bi napravio značajnu razliku i za Elektroprivredu Srbije (EPS), ali i za ceo sistem.

Ovaj ugovor predviđa postavljanje solarnih panela ukupne snage od najmanje 1.000 MWAC/1.200 MWDC. Plan uključuje i baterijske sisteme za skladištenje električne energije snage do 200 MW i kapaciteta do 400 MWh. Ovaj projekat treba da obezbedi dodatni gigavat snage iz obnovljivih izvora energije. Ovo je i razlog zašto je projekat značajan za Srbiju koja ima probleme sa diversifikacijom i investicijama u energetskom sektoru.

„Ovaj projekat bi bio višestruko značajan za energetsku situaciju u Srbiji jer treba značajno da poboljša naše kapacitete, a ako postoje kašnjenja, ne bih znao šta je razlog. Gradnja je trebalo da počne ove godine, ali koliko znam ništa još nije započeto“, kaže ekonomista Saša Đogović. Kako dodaje, u ovom trenutku bilo bi značajno da se ovakav projekat ostvari.

Na ovo pitanje su nam odgovorili iz EPS-a, da se „zbog obima i složenosti pripremnih aktivnosti početak realizacije očekuje naredne godine“.

Investiranje u strateški projekat gradnje solarnih elektrana snage 1 GW sa baterijskim skladištem za prvih devet meseci ove godine bilo je planirano u iznosu od 10 milijardi dinara, dodaju iz ove kompanije.

Vlada Srbije je 10. oktobra 2024. godine usvojila Zaključak o projektu izgradnje bez upravljanja i održavanja samobalansiranih solarnih elektrana velikog kapaciteta sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije u Srbiji, kao projekta od značaja za Srbiju.

Planira se izgradnja solarnih elektrana u opštinama Negotin, Zaječar, Odžaci, Lebane, Leskovac i Bujanovac, a projekat obuhvata razvoj, izgradnju, puštanje u rad, kao i upravljanje i održavanje postrojenja tokom dve godine nakon završetka izgradnje.

Ovim projektom ostvaruju se ciljevi energetske tranzicije i ispunjavaju međunarodne obaveze, a biće eliminisana potreba za uvozom električne energije i osigurano dugoročno snabdevanje potrošača po ekonomski pristupačnim cenama, rekli su zvaničnici tada.

Očekivalo se da će izgradnja projekta početi od 2026. godine. Nakon toga usledio bi komercijalni rad od 2028. godine. Prema odgovorima iz EPS-a nije jasno da li će se u u ovom slučaju sve pomeriti za godinu dana.

UGT Renewables su objavili na svojoj internet strani još 2022. godine da bi mogli da uđu u pregovore da postanu strateški partner sa EPS-om, jer je država najavila transformaciju preduzeća za 2023. godinu, što je otvorilo put i privatizaciji. Ove najave se za sada nisu obistinile, ali je jasno da su EPS-u i dalje potrebni investitori.

„Od ranije znam da su oni pokrenuli ideju „izgradi-ostvari profit-prenesi vlasnistvo” sa EPS-om. U tehničkom i ekonomskom smislu ovo je moguće, ali u praksi ne vidim da se ostvaruje iz objektivnih razloga, jer da se ostvaruje verujem da bi više informacija bilo u medijima. Sve investitore privlači izvesnost, a odbija neizvesnost pa tako verujem da će rešavanjem ovih pitanja doći bolja vremena za investicije u energetsku infrastrukturu“, kaže Ilija Batas Bjelić, viši naučni saradnik na Institutu tehničkih nauka SANU.

Situacija u energetskom sektoru Srbije postala je i više nego katastrofalna posle totalnog kolapsa EPS-a 2022. godine, a transformacija je pokušaj države da bolje upravlja ovim preduzećem. Ove godine najveći proizvođač struje u Srbiji bori se sa jako niskim vodostajem. Veliki deo energije Srbija dobija upravo iz reka, ali još uvek i iz uglja zbog nedovoljnih investicija u obnovljive izvore energije (OIE). Udeo energije dobijen iz OIE se uvećao, ali investicije u ovoj oblasti tek treba da počnu sa radom, čime bi upotreba uglja trebalo da opadne.

EPS do 2030. godine planira da 45 odsto proizvedene struje dobije iz OIE. U 2023. godini ova brojka je već bila na 41,58 odsto, a država se nacionalnim energetskim klimatskim planom obavezala da do 2030 godine to bude na 45,2 odsto za struju dobijenu iz OIE. Sa druge strane Srbija se obavezala da će smanjiti i udeo struje koju dobija iz uglja za do 25 odsto do 2030. godine.

Hjundai će graditi solarne elektrane u Srbiji dovoljne da “obezbede energetsku sigurnost zemlje”