NOVA TRKA: Monumentalna arhitektura tehnoloških giganata

Kupertino izgleda kao i mnoga druga mala, monotona mesta na severu Kalifornije, sa zbijenim kućama i šoping centrima. Međutim, do kraja ove godine, ovo mesto će biti i dom Appleove najnovije kreacije: enormno velike građevine u obliku prstena koja će da služi kao sedište ovog tehnološkog giganta.

Nekoliko meseci pre nego što je preminuo 2011. godine, osnivač Applea i tvorac ovog projekta Stiv Džobs, predviđao je da će ova građevina nalik svemirskom brodu biti „najbolja poslovna zgrada na svetu”, a radiznalci iz različitih krajeva sveta pohrlili su da vide ono što se gradi u Kupertinu.

Oko 13.000 radnika pet godina je gradilo ovu zgradu. Ceo kompleks obuhvata površinu od nekoliko gradskih blokova. Do sada je sve bilo skriveno, osim visokih kranova i ogromne gomile peska koja je bila visoka poput Velike piramide u Gizi, a mnogi su veličinu projekta često i upoređivali upravo sa gradnjom egipatskih monumenata. Svaki komad stakla na četvorospratnoj građevini zakrivljen je, što je zahtevalo i posebna okna napravljena u Nemačkoj. Upravo su za ovu zgradu proizvedeni najveći komadi zakrivljenog stakla do sada. Uz cenu od oko pet milijardi dolara, ovo će sasvim sigurno biti najskuplja poslovna zgrada ikada sagrađena.

Poslednje Džobsovo javno pojavljivanje bio je upravo sastanak sa gradskm savetom Kupertina, kada je tražio dozvolu za ovaj projekat. Zgrada koju je dizajnirao britanski arhitekta Norman Foster u isto vreme pokazuje i razmetljivost Applea bogatstvom, ali je i svetilište elegantnog dizajna kojem je Džobs uvek težio.

Unutar zgrade, ali i u unutrašnjem dvorištu nalaziće se ogromni zeleni prostori, koji će podsećati na voće koje je cvetalo u kraju u kojem je Džobs odrastao. Appleov glavni dizajner Džonatan Ajv, koji je najzaslužniji što iPod i iPhone izlgedaju tako kako izgledaju, nadgledao je sve detalje uz stroge provere, baš kao što to radi i sa svim novim gedžetima ove kompanije.

„Silikonska dolina je dobila versajski momenat”, izjavio je Luis Mozingo, profesor sa Berkli univerziteta i autor knjige „Pastoralni kapitalizam”, u kojoj se bavi sedištima korporacija. 

Prošle godine Facebook je otvorio novo sedište u Menlo Parku, zgradu koja se prostire na 430.000 kvadrata. U pitanju je verovatno najveći open-office prostor na svetu. U međuvrmemenu, Google radi na zanimljivoj ideji za novo sedište koje će, prema planovima, biti zasnovano na konceptu pomerajuće staklene zgrade. 

Druge tehnološke kompanije kao što su Nvidia, Samsung ili Uber, zajedno će potrošiti više od milijardu dolara na nove zgrade koje će reprezentovati njihov uspeh. Svi ti projekti značajno će izmeniti monotoni pejsaž generičkih ofis-parkova koji su do sada dominirali. No, to će predstavljati i kulturnu promenu u Dolini, koja je oduvek prednost davala garažama (u kojima su se rodile firme poput HP-a ili Applea) umesto sjaju.

Od svih projekata u Silikonskoj dolini, Appleov je ubedljivo najveći i istovremeno najtradicionalniji, ma koliko moderno izgleda. Foster, koji je dizajnirao futuristički izgled Vembli stadiona u Londonu, odlučio je da zgrada bude pre svega elegantne estetike. 

Zgrada koja inače liči na džinovsku verziju dugmeta iPhonea, biće elegantna i upakovana baš kao i ostali proizvodi Applea. Biće pomalo i sterilna, baš kao i Appleove prodavnice. Posetioci neće biti dobrodošli i moći će da zgradu vide samo sa posebnog vidikovca na drugoj zgradi – sasvim u skladu sa firmom koja inače često ume da bude tajanstvena.

Dok Apple pokušava da izgradi arhitektonsku ikonu, Facebook se trudi da uradio nešto suprotno. Ta firma je angažovala Frenka Gerija, američkog arhitektu koji je dizajnirao Gugenhajm muzej u Bilbaou, i zahtevala je da zgrada ne bude ni skupa ni raskošna, nešto poput hipstera koji kupuje dizajnerske farmerne da bi u njima izgleda kao da je tek izašao iz kreveta.

„To je jedna efikasna struktura. Ne postoji ništa „fensi” u vezi sa njom”, kaže Lori Goler, potpredsednik Facebooka za ljudske resurse. Džon Tenans, koji se bavi nekretninama za IT kompanije, nazvao je projekat Facebooka „antiarhitekturom”. 

To je, kako on kaže, vrlo jednostavna, praktična zgrada koja promoviše jedno vrlo produktivno okruženje. Cena „Zgrade 20”, kako je ovo zdanje nazvano, nije obelodanjena.

Ta zgrada će od ostatka Facebook kampusa biti odvojena Autoputem 84; gledano sa tog puta, zgrada će biti gotovo neprimetna. Parking se nalazi ispod nje, dok će prostor za izlaske biti na krovu. Niko, pa čak ni Mark Zakerberg, vlasnik Facebooka, neće imati sopstvenu kancelariju u klasičnom smislu. Facebook je svoje bogatstvo stekao povezujući ljude i ovakav otvoren koncept radnog prostora daje zaposlenima više prilike da se upoznaju i zbliže. 

Iako su u Facebooku mogli da angažuju najpoznatije svetske arhitekte, oni nisu oklevali da projekat urade u skladu sa svojom start-up tradicijom i prološću. Ambivalentnost između moći kompanije i njenog duha vidljiva je u celoj zgradi. U mnogim delovima zgrade vide se grede i električne instalacije i sve deluje kao da su spojeni avionski hangari i garaža. I to je izgled za koji je Facebook bio spreman da plati. 

Googleov plan je možda i najdrskiji od svih, što je uostalom i očekivano od brenda koji radi na vizionarskim projektima kao što su istraživanje kosmosa, produženja ljudskog života ili kreiranja samovozećih automobila. Kako rastu i po profitu i po broju ljudi, Google je rešio da nađe način da svoj prostor učini proširivim. 

Kompanija je angažovala dvojicu arhitekata, Tomasa Hedervika i Bjarkea Ingelsa. Njihov plan je da konstruišu kompleks mobilnih staklenih zgrada koje se šire i menjaju položaj poput Lego kocki u zavisnosti od toga kojim sektorima kompanije je potrebno više prostora. Strukturu kompleksa trebalo bi da menja specijalni kran. Tako je Google, koji je do sada uspeo da uzdrma mnoge industrije, rešio da ponovo promisli i suštinu arhitekture koja glasi: zgrade su statične.

Ono što povezuje sve ove projekte jeste to da su funkcionalni i zasnovani na open-spejs konceptu, kao bi podstakli saradnju među zaposlenima. Aktivan rad podrazumeva da će ljudi svoj posao moći da rade sa raznih mesta u zgradi, uključujući i klupe u spoljnim prostorima, kafea, soba za sastanke, ležajeva za dremku i to već postaje norma. 

Zgrade će biti značajno obogaćene biljkama i rastinjem. Apple će koristiti obnovljivu energiju da snabdeva svoj „svemirski brod”, a u kompleksu je sazađeno oko 9.000 drveta. Facebook na celom krovu svoje zgrade ima baštu. Tu su barovi sa sokovima i hranom.

Ipak, dok ovaj arhitektonski talas oslikava optimizam i bogatstvo velikog broja kompanija, Silikonska dolina na duži rok može nešto i da izgubi. Silikonska dolina je procvetala baš zahvaljujući upoznavanju ljudi u ofis-parkovima, restoranima i kafeima i razmeni velikog broja ideja.

Sada kada firme sebe pretvaraju u samodovoljne univerzume, to „miskovanje” će biti zaustavljeno. Inovativna arhitektura će inicijalno privući talente i turiste, ali nosi i rizik od temeljne promene okruženja koje je svetu podarilo mnogo dobrih ideja i inovacija.