PREKOVREMENI RAD: Želja za boljim rezultatima često vodi u kontraproduktivnost

Produktivnost svakog od nas nakon određenog vremena opada. Zbog toga prekovremeni boravak na radnom mestu može postati kontraproduktivan i vrlo štetan za zdravlje.

Osim ako niste preduzetnik ili vlasnik malog biznisa, što zahteva izuzetno veliko investiranje vremena, to dodatno vreme koje provedete na poslu zapravo uopšte nećete uopšte korisno iskoristiti.

Nedavno istraživanje koje su sprovele različite organizacije i nezavisni stručnjaci, analiziralo je fizičke, mentalne, emocionalne i društvene aspekte rada dužeg od uobičajenih 40 sati nedeljno. Slede neki od zaključaka do koji su stručnjaci došli.

Radite li tokom dana duže od 10 sati, rizik od oboljevanja od srčanih bolesti povećava se za čak 60 posto

10 posto onih koji rade 50 ili 60 sati nedeljno imaju probleme u svojim vezama; taj procenat skače na čak 30 posto kod ljudi koji rade više od 60 sati nedeljno

Rad duži od 40 sati nedeljno povezan je s povećanom konzumacijom alkohola i duvana kao i sa preteranom telesnom težinom kod muškaraca i depresijom kod žena

Nakon 50 odrađenih sati u jednoj sedmici, produktivnost naglo opada

U kompanijama sa 40-satnim radnim vremenom, samo 23 odsto zaposlenih je imalo stopu odsustva s radnog mesta od 9 procenata, ali u kompanijama u kojima se radi više od 40 sati, stopu od 9 procenata odsustva imalo je čak 54 posto zaposlenih

Ljudi koji rade po 11 i više sati dnevno imaju značajno izražen rizik od depresije

Kako se povećavaju radni sati, povećava se i rizik od povreda. Oni koji rade 60 i više sati nedeljno, imaju 23 posto veći rizik od povreda

U firmama u kojima radnici često rade prekovremeno, otkriven je problem sa hroničnim umorom koji se povećava što je broj radnih sati u nedelji veći

U proizvodnim delatnostima, povećanje prekovremenih sati za 10 odsto uzrokuje smanjenje produktivnosti za 2,4 procenta

Kod administrativnih i drugih uredskih poslova, produktivnost se smanjuje i do 25 posto kad zaposlenici rade više od 60 sati tjedno

Mnogi od pronađenih problema povezuju se sa stresom koji pak povišava nivo kortizola, ometa san, apetit, izaziva povišeni krvni pritisak, ugrožava imunitet, pamćenje i raspoloženje