Batagajka krater u Sibiru svake godine je sve širi, a iz svoje utrobe ispušta ogromne količine opasnog gasa. Taj gas može predstavljati opasnost za celu planetu.
Ogromna rupa pojavila se u tlu nakon raščišćavanja sibirske šume, posle čega je zemlja počela da tone i taj proces je ubrzan globalnim zagrevanjem i topljenjem permafrosta.
Što se led u krateru brže topi, to se on više širi i to oko 15 metara godišnje.
Profesor Džulijan Marton, geolog Univerziteta u Saseksu, kaže za Independent da zbog toga dolazi do otpuštanja velikih količina metana koje zagrevaju Zemlju.
„Kako klima postaje toplija, permafrost će se sve više topiti i razvijaće se ovakvi ‘termokarsti’. Pojavljivaće se sve više ovakvih kratera i erozija na površini tla u hladnijim oblastima”, kaže Marton.
Dr Kristofer Fogvil sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu, smatra da je otpuštanje većih količina metana iz oblasti permafrosta, veliki razlog za brigu.
Pored toga, ovakve jame se pored Sibira mogu naći širom severne hemisfere i u arktičkoj oblasti.
Ima ih i u podneblju bez večnog leda. Takva je rupa „Kapija pakla” u Turkmenistanu koja gori neprekidno već četiri decenije.
Ova jama je rezultat loše procene sovjetskih naučnika koji su počeli da buše tlo u potrazi za gasom. Bušilice su prodrle do podzemne pećine i nastala je duboka uvala.
U strahu da će iz rupe pokuljati otrovni gasovi, naučnici su odlučili da je zapale, nadajući se da će gas izgoreti.
Međutim, ona je i danas u plamenu.