ANALIZA: Koje veštine nedostaju radnicima u Evropi?

Tehnološki napredak i globalizacija menjaju naš način života, učenja, rada i poslovanja u celom svetu. Budućnost evropske konkurentnosti i uspešan rast zavise od veština radnika. 

Međutim, Evropa je suočena sa nedostatkom veština. Svaki peti Evropljanin ima poteškoća sa čitanjem i pisanjem, a još više ih ima problema sa računanjem.

Dve petine stanovnika informatički su nepismene. Tim ljudima preti velika opasnost od nezaposlenosti, siromaštva i društvene isključenosti. Sa druge strane, previše ljudi radi posao koji ne odgovara njihovim sposobnostima. Svaka treća osoba koja završi studije radi na mestu za koje nije potrebna fakultetska diploma. 

Uprkos stopama nezaposlenosti koje su u mnogim zemljama i dalje previsoke, gotovo polovina poslodavaca tvrdi da ne mogu da pronađu radnike sa odgovarajućim veštinama.

Nikako ne možemo dopustiti da se u Evropi izgube toliki talenti, kaže Marijan Tisen, poverenica EK za zapošljavanje, socijalna pitanja, veštine i mobilnost radne snage. Ona je predstavila novi program veština za Evropu, kojim će se osigurati veštine za bolja radna mesta.  Naglasak će biti na razvoju osnovnih i naprednih veština, na jednostavnijem prikazu kvalifikacija, uključujući one koje se ne uče u školi, te pružanju boljih i pravovremenih informacija o veštinama koje su poslodavcima potrebne danas, ali i u budućnosti. 

Prenosimo deo njenih zamisli.

Pokretač rasta privrede

„Dopustite mi da sledećim trima primerima predstavim šta želim da postignem. Kao prvo, moramo poboljšati nivo veština. Trebalo bi da osiguramo da svi poseduju veštine čitanja, pisanja i računanja, kao i informatičke veštine potrebne za tržište rada i za život. 

Obrazovni sistemi i sistemi strukovnog obrazovanja pritom imaju važnu ulogu, ali za one koji odustanu mora se osigurati druga šansa. U tom kontekstu program će obuhvatati garanciju za veštine. Njime se pozivaju države članice da osmisle kako svima na prilagodljiv način omogućiti da unaprede osnovne i steknu napredne veštine.

To će biti dobar temelj za poboljšanje uslova života i rada za milione Evropljana, te pokretač rasta i napretka privrede.  Kao drugo, moramo osigurati da stručno obrazovanje i osposobljavanje ljudima postane prvi izbor, a ne „druga opcija“, te da nakon njegovog završetka mogu nesmetano da uđu u svet rada ili da nastave školovanje. Osim toga, treba podsticati učenje na osnovu rada kako bi se razvile veštine na visokom nivou, između ostalih u naprednim sektorima koji mogu podstaknuti inovacije i rast u Europi“.

Iskoristiti talente

Kao treće, navodi Marijan, treba osigurati da se ljudski talenti iskoriste i da se veštine prepoznaju i uvaže u svim ekonomskim sektorima unutar EU, ali i izvan njenih granica. 

„Tako bismo mogli da iskoristimo veštine migranata i tražilaca azila i privući visokokvalifikovane stručnjake iz inostranstva.  Zajedno možemo da prebrodimo nedostatak veština i pomognemo ljudima koji žele da napreduju, uspeju, iskoriste svoj potencijal i promene svoj život nabolje.  

To dugujemo istovremeno mladom čoveku koje je završio studije i „zapeo“ na niskokvalifikovanom poslu, pedesetogodišnjem inženjeru čije su veštine pregazile nove tehnologije, mladiću koji zbog poteškoća sa čitanjem i pisanjem ne može da napreduje u karijeri… Udružimo li snage sa državama članicama, regionalnim i lokalnim zajednicama, socijalnim partnerima, obrazovnim ustanovama i ppreduzećimaa, možemo da promenimo stvari nabolje.