ANALIZA: Ko bi najviše profitirao od raspada Evropske unije?

Lideri Evropske unije u poslednje vreme smatrani su protivnicima Sjedinjenih Američkih Država na globalnoj pozornici, a danas je pitanje koji će delovi Evrope ostati složni i po kojoj osnovi.

Ishod britanskog referenduma o napuštanju Evropske unije potresao je svetska finansijska tržišta. Neposredni i srednjeročni izgledi za privredni rast u Velikoj Britaniji znatno su smanjeni, dok će učinak na ostatka Evrope biti negativan.

Neki od očiglednih političkih pobednika usled Bregzita su ljudi kojima se ne sviđa Zapadna Evropa i ono što ona predstavlja. Ironično, moglo bi takođe da se ispostavi da će od Bregzita koristi imati čak i Sjedinjene Američke Države – najveći evropski saveznik i najveći trgovinski partner EU – iako to neće biti tako u slučaju ako Donald Tramp, najverovatniji republikanski kandidat, pobedi na predsedničkim izborima.

Stanovništvo Velike Britanije premašuje 65 miliona ljudi i ona je bila, barem do prošlog četvrtka, peta po redu nacionalna privreda sa godišnjim BDP-om od gotovo tri biliona dolara. U kontekstu globalne ekonomije u vrednosti od 75 biliona dolara, Britanija je relativno mala i otvorena ekonomija koja uglavnom zavisi od spoljne trgovine – na izvoz na godišnjem nivou obično otpada 28 – 30 odsto privredne aktivnosti. To će se sada verovatno promeniti.

Na Evropsku uniju otpada oko pola britanskog izvoza, dok su izgledi za kontinuirani puni pristup tržištu trenutno slabi. Moglo bi da bude posledica za robnu razmenu, ali će doći do znatno većih posledica na polju izvoza usluga – uključujući finansijske usluge. U suštini, Velika Britanija mogla bi trenutno da ispregovara veliki udeo pristupa tržištu, ali to bi gotovo sigurno podrazumevalo prihvatanje pravila donesenih u Briselu – a to je upravo ono protiv čega su Britanci i glasali. Stoga će rast ekonomije Velike Britanije biti snižen tokom dužeg vremenskog perioda.

Primamljivost za ulagače

Izvesno je da će direktne posledice na svetsku privredu biti ograničene činjenicom da će ostale zemlje u određenoj mjeri profitirati od štete koju će pretrpeti Britanija. Primera radi, Ujedinjeno Kraljevstvo donedavno je bilo jedna od najatraktivnijih svetskih destinacija za direktna strana ulaganja, upravo zato što su ju kompanije smatrale solidnom bazom iz koje mogu da prodaju ostatku Zapadne Evrope. Primamljivost Velike Britanije – i otvaranje dobrih radnih mesta koje je usledilo – od ovog trenutka će se smanjiti.

Očigledno je da je sama Evropska unija veliki politički gubitnik, koji će – bez jedne šestine svog trenutnog BDP-a, doživeti pad privrednog položaja sa onog koji je bio samo malo ispod SAD-a na oko – a neki će reći i ispod – nivoa Kine (mereno trenutnim deviznim prometom). Tačna politička reakcija vođa Evropske unije trenutno je nejasna; ali, s obzirom na nesposoban način rešavanja krize evrozone nakon 2010. godine, povratak na dinamičniji rast deluje malo verovatno.

Slabija Evropa ima loše posledice za ceo svet, a bregzit su mnogi autoritarni lideri dočekali sa odobravanjem. Međutim, brojni autoritarni režimi finansiraju se izvozom prirodnih resursa. Sporiji globalni rast i niže cene nafte nisu dobre za zemlje poput Rusije ili Irana. Dok Kina ostaje privreda u kojem se rast znatno temelji na izvozu proizvedene robe u bogatije zemlje, pa usporavanje rasta u Velikoj Britaniji i u Evropskoj uniji ne pogoduje ni Kinezima. 

Podsticanje kreativnosti

Sa geopolitičkog i privrednog aspekta, Sjedinjene Američke Države potencijalno će najviše profitirati od raspada Evropske unije. SAD su se uzdigle do globalne prevlasti dok su se Evropljani međusobno borili i dok su njihova carstva propadala. Ulogu SAD-a nakon 1945. ponajpre je ugrozio Sovjetski Savez koji je, tokom određenog razdoblja, predstavljao pravi tehnološki izazov. Danas je Rusija mala privreda koje se još dodatno smanjuje, pa je suočena i sa padom stanovništva.

Sledio je Japan u 1980-im, sa svojim inovativnim praksama upravljanja i dobro vođenim kompanijama. Japan je danas znatno bogatiji od Rusije, ali i on i dalje pati od privrednih boljki i mogao bi zapeti u trajnoj silaznoj putanji. Lideri Evropske unije u poslednje vreme smatrani su protivnicima Sjedinjenih Američkih Država na globalnoj pozornici. Pitanje je koji će delovi Evrope ostati složni i po kojoj osnovi. Prosperitet se bazira na ljudima i idejama.

Ko može da privuče najtalentovanije ljude, da obrazuje njih i njihovu decu i da što većem broju pojedinaca da priliku za produktivni rad? SAD imaju neke ozbiljne probleme, ali su prihvat migranata i podsticanje kreativnosti smatrani njihovim najvećim prednostima tokom više od 200 godina. Velika Britanija je takođe bila relativno otvoreno društvo tokom poslednjih decenija, a brojni njegovi mladi ljudi želeli bi da tako i ostane. Međutim, stariji ljudi, koji žive izvan velikih urbanih područja, umesto toga su glasali za podizanje prepreka i – u značajnoj mjeri – pokušali da odseku zemlju od ostatka sveta.