Dizel pojeftinio za tri dinara po litru
Litar evrodizela u Srbiji danas od 15 sati do petka, 12. decembra u isto vreme, koštaće maksimalno 198 dinara, a benzina evropremijum BMB 181 dinar.Prethodna cena evrodizela iznosila je 201 dinar po litr...
Vlada Srbije osnovala je novu Međuresornu radnu grupu koja treba da pripremi, izradi i sprovodi okvirni dokument za izdavanje zelenih i održivih socijalnih obveznica Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu.
Zadatak Radne grupe je da obezbedi sve neophodne informacije i dokumentaciju za izradu okvirnog dokumenta za potrebe izdavanja zelenih i održivih socijalnih obveznica na međunarodnom finansijskom tržištu, da izvrši ocenu i selekciju projekata koji će se finansirati od sredstava iz emisije zelenih i održivih socijalnih obveznica, da upravlja sredstvima emisije.
Radna grupa jednom godišnje treba da izveštava Vladu i investitore o sprovođenju i korišćenju sredstava nakon emisije zelenih i održivih socijalnih obveznica.
Predsednik radne grupe je ministar finansija Siniša Mali, a njegova zamenica je Ana Tripović, državna sekretarka u Ministarstvu finansija. Radna grupa će imati još 22 člana.
Zelene obveznice bi trebalo da služe za finansiranje investicija u oblasti zaštite životne sredine, odnosno projekata koji doprinose ekološkoj održivosti.
Radna grupa sa istim zadatkom osnovana je i u junu 2021. godine, a ministar finansija Siniša Mali je tada rekao da se prihvatljivi zeleni projekti mogu odnositi na obnovljivu energiju, energetsku efikasnost, kontrolu i prevenciju zagađenja, očuvanje biodiverziteta, održivo upravljanje vodom i otpadnim vodama, zelene zgrade i ublažavanje klimatskih promena.
U septembru 2021. godine usvojila je Okvirni dokument za izdavanje zelenih obveznica (Green Bond Framework), a ubrzo nakon toga emitovana je prva zelena evroobveznica u Srbiji iznosu od jedne milijarde evra sa rokom dospeća od sedam godina i kuponskom stopom od 1,00 odsto.
Ministar finansija je tada naveo da će se sredstva od izdatih zelenih obveznica koristiti i za finansiranje i refinansiranje troškova vezanih za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode za piće i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, za izgradnju metroa i moderne železnice, zaštitu od poplava, očuvanje biodiverziteta, kontrolu i prevenciju zagađenja, prikupljanje, preradu i reciklažu otpada, energtetsku efikasnost i obnovljive izore energije.
Obveznica je inače dužnička hartija od vrednosti koja emitenta (na primer državu) obavezuje da investitoru isplati pozajmljeni iznos zajedno sa pripadajućom kamatom, u tačno utvrđenom vremenskom periodu.
Kuponska stopa je kamatna stopu koju je emitent obveznice saglasan da plaća svake godine do dospeća obveznice.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
