Vlada osnovala radnu grupu za zelene i socijalne obveznice

Vlada Srbije osnovala je novu Međuresornu radnu grupu koja treba da pripremi, izradi i sprovodi okvirni dokument za izdavanje zelenih i održivih socijalnih obveznica Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu. 

Zadatak Radne grupe je da obezbedi sve neophodne informacije i dokumentaciju za izradu okvirnog dokumenta za potrebe izdavanja zelenih i održivih socijalnih obveznica na međunarodnom finansijskom tržištu, da izvrši ocenu i selekciju projekata koji će se finansirati od sredstava iz emisije zelenih i održivih socijalnih obveznica, da upravlja sredstvima emisije.

Radna grupa jednom godišnje treba da izveštava Vladu i investitore o sprovođenju i korišćenju sredstava nakon emisije zelenih i održivih socijalnih obveznica.

Predsednik radne grupe je ministar finansija Siniša Mali, a njegova zamenica je Ana Tripović, državna sekretarka u Ministarstvu finansija. Radna grupa će imati još 22 člana.

Zelene obveznice bi trebalo da služe za finansiranje investicija u oblasti zaštite životne sredine, odnosno projekata koji doprinose ekološkoj održivosti.

Radna grupa sa istim zadatkom osnovana je i u junu 2021. godine, a ministar finansija Siniša Mali je tada rekao da se prihvatljivi zeleni projekti mogu odnositi na obnovljivu energiju, energetsku efikasnost, kontrolu i prevenciju zagađenja, očuvanje biodiverziteta, održivo upravljanje vodom i otpadnim vodama, zelene zgrade i ublažavanje klimatskih promena.

U septembru 2021. godine usvojila je Okvirni dokument za izdavanje zelenih obveznica (Green Bond Framework), a ubrzo nakon toga emitovana je prva zelena evroobveznica u Srbiji iznosu od jedne milijarde evra sa rokom dospeća od sedam godina i kuponskom stopom od 1,00 odsto.

Ministar finansija je tada naveo da će se sredstva od  izdatih zelenih obveznica koristiti i za finansiranje i refinansiranje troškova vezanih za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode za piće i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, za izgradnju metroa i moderne železnice, zaštitu od poplava, očuvanje biodiverziteta, kontrolu i prevenciju zagađenja, prikupljanje, preradu i reciklažu otpada, energtetsku efikasnost i obnovljive izore energije.

Obveznica je inače dužnička hartija od vrednosti koja emitenta (na primer državu) obavezuje da investitoru isplati pozajmljeni iznos zajedno sa pripadajućom kamatom, u tačno utvrđenom vremenskom periodu.

Kuponska stopa je kamatna stopu koju je emitent obveznice saglasan da plaća svake godine do dospeća obveznice.

Kome Srbija najviše duguje?