Srbija

07.09.2023. 12:05

Nova ekonomija

Autor: Nova ekonomija

Kome Srbija najviše duguje?

Nova ekonomija/Paola Felix Meza

Srbija

07.09.2023. 12:05

Na prvom mestu liste najvećih poverilaca Srbije u strukturi javnog duga su kupci evroobveznica, kojima država duguje ukupno 8,9 milijardi evra, pokazuju podaci Uprave za javni dug na kraju jula ove godine.

Analiza javnog duga, pokazuje da su na drugom mestu kupci državnih dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti, kojima Srbija duguje oko sedam milijardi evra, a na trećem mestu su krediti stranih Vlada kojima država treba da vrati ukupno 3,3 milijarde evra.

Na četvrtom mestu je Međunarodni monetarni fond (MMF) kom država duguje 2,4 milijarde evra.

Zatim, kineska Eksport – import banka od koje je Srbija pozajmila oko 2,3 milijarde evra.

Sledi, Međunardona banka za obnovu i razvoj kojoj je Srbija dužna 2,2 milijarde evra, zatim krediti poslovnih banaka 2,1 milijardu evra. Na sledećem mestu po iznosu duga su državne dugoročne hartije u evrima po osnovu kojih Srbija duguje 1,9 milijardi, Evropskoj investicionoj banci Srbija duguje 1,8 milijardi evra.

Banci za ravoj Saveta Evrope država duguje 530 miliona evra, Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) nešto manje 526 miliona evra, dug Pariskog kluba iznosi 505 miliona evra,.

Ostale obeveze iznose oko 400 miliona evra, dug za staru deviznu štednju oko 382 miliona evra, Nemačkoj razvojnoj banci država duguje 163 miliona evra. Sledeća na listi je Japanska agencija za međunarodnu saradnju kojoj Srbija duguje 124 mliona evra, po osnovu državnih obveznica – restitucija dug iznosi 101 milion evra i Međunardnoj asocijaciji za razvoj Srbija duguje 40 miliona evra.

Srbija je, na kraju jula ove godine, bila zadužena 35 milijardi evra, što je 50 odsto BDP-a, prema podacima Uprave za javni dug.

Javni dug u julu 50,7 odsto BDP-a

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentari(3)

  1. Изгледа , да надлежне не брине спољни дуг Србије :Довољно је нарастао да се брине о себи !?

    1. U toj strukturi pojednostavljenog i zs medije priredjenih kriterijuma i iunosa, ne nalazi se deo koji se zove PPK, kupovna moc po glavi stanovnika, koja je centralni pokazatelj nemerene bede i siromastva i promasenih investicija u strukturi duga, jer drzava sama po sebi nije alijenirani entitet od gradjana i stanovnistva, bez kojih drzava nema ni drzavnosti niti postoji. Takodje nedostaje nepostojeca socijalna drzava, neposrojeca vladavina prava, i odliv finansijskih tokova u organizovani kriminal i krimknal belog okovratnika, kao i gradjevinski kriminal Srbije, koji cine žalosnu, nedopustenu okosnicu „razvoja“ i privrednog „bum zaduzivanja“ te iste improvizacije od drzave. Čudno je da EBRD, Svetska Banka, MMF, KFV, pariski llub poverilaca… Predstavnici EU i komisija, OECD, EP… ovo sto svi dnevno u Srbiji dozivljavaju i vide, kod ociju posmatraca ne vide.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.