Međunarodna studija otkriva nisku pismenost građana o rizicima

Gallup International je u ime Vienna Insurance Group (VIG) ispitivao saznanja građana u vezi sa rizicima, u devet zemalja srednje i istočne Europe (CEE).

Reprezentativna studija otkriva značajne nedostatke pismenosti o rizicima i široko rasprostranjeno pogrešno shvatanje u vezi s finansijskom zaštitom koju pružaju državne i društvene institucije.

• Oko dve trećine stanovništva ima malo ili nimalo znanja o zdravstvenim, radnim, rizicima stanovanja, odgovornostima i sajber rizicima, koji su ispitani u studiji
• Sedam od deset ispitanika ne veruje da će se rizici verovatno ostvariti, uprkos tome što procenjuju da bi potencijalni gubitak (šteta) bio visok
• Oko dve trećine veruje da bi državni organi intervenisali u slučaju zdravstvenih rizika i invalidnosti na radu, a 60% veruje da bi se to desilo i u slučaju gubitka ili oštećenja stana ilii kuće

Pismenost o riziku kao obaveza društvene održivosti

Reprezentativnim istraživanjem, sprovedenim u junu i julu 2023. godine, anketirano je ukupno 9.000 ljudi starosti 18 i više godina na odabranim ključnim tržištima Vienna Insurance Group-e: Austriji, Bugarskoj, Češkoj, Hrvatskoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Srbiji i Slovačkoj.

Fokus je bio na percepciji ispitanika o najčešćim rizicima u svakodnevnom životu, verovatnoći da takvi rizici postanu stvarnost, potencijalnom uticaju i merama koje se preduzimaju za rešavanje rizika. Ova studija tržišta čini osnovu za VIG-ove planirane aktivnosti koje imaju za cilj povećanje pismenosti o rizicima u regionu CEE, čime se doprinosi društvenoj održivosti.

Uzimajući poslovni model kao osnovu, program održivosti VIG 25, koji je usvojen u celoj Grupi, definisao je šest sfera uticaja. Tri od ovih oblasti (investicije, preuzimanje osiguranja i poslovanje) se fokusiraju na pitanja životne sredine, a druge tri (zaposleni, kupci i društvo) se fokusiraju na društvene teme.

Kroz svoju posvećenost povećanju pismenosti o rizicima, VIG Grupa se bavi važnim društvenim pitanjima za koje do danas nije bilo puno potvrđenih nalaza. U delu svog novog programa održivosti, VIG je takođe revidirao svoju strategiju klimatskih promena za celu Grupu, koja je na snazi od maja 2019. godine, zamenivši je sa dva nova dokumenta: „Odgovorno ulaganje“ i „Odgovorno osiguranje“.

 Značajna potreba za opismenjavanjem o rizicima

Studija je imala sledeće oblasti fokusa: rizik od teže bolesti, nesposobnost za rad, rizik povezan sa stanovanjem, rizik odgovornosti za nesreću ili povredu koju ste sami prouzrokovali i internet prevare. Ispitanici su takođe pitani o verovatnoći da rizici postanu stvarnost, o mogućim troškovima i merama preduzetim za proaktivno upravljanje ovim rizicima ili ograničavanju nastalog gubitka ili štete.

 Prevladava oprez

Nalazi reprezentativne studije ukazuju na to da je prevencija, najčešća mera koja se preduzima da bi se zaštitili od potencijalnih rizika, zasnovana na pretpostavci: „Ako budem oprezan, neće mi se dogoditi“. Trećina ispitanika je rekla da ima osiguranje za pokriće zdravstvenih rizika, invalidnosti na radu i lične odgovornosti. U proseku, 45% stanovništva ima osiguranje za rizike povezane sa stanovanjem.

Između 20% i 30% je izdvojilo sredstva za ove rizike i očigledno pretpostavlja da je to dovoljno. Svaki peti nije preduzeo nikakve mere, između ostalog, i zbog troškova ili eventualnog izbegavanja ove vrste troškova.

 Pozivanje na državu

Jedno zapanjujuće otkriće studije je da značajan deo ispitanika veruje da će gubitak i štetu, barem delimično, pokriti država ili društvo. Dve trećine ispitanih, na primer, veruje da će organi vlasti uskočiti u slučaju zdravstvenih rizika i invalidnosti na radu, pri čemu 60% veruje da se to dešava u slučaju gubitka ili oštećenja kuće ili stana. Oko 40% čak očekuje da se to odnosi na gubitke koji proističu iz internet prevare, a skoro polovina veruje da ličnu odgovornost, takođe, pokriva država.

Očekivanje da će država ili društvo preuzeti troškove raste ukoliko je verovatnoća gubitka ili štete veća. Oko 90% ispitanika želelo bi da troškove povezane sa zdravstvenim rizicima i nesposobnošću za rad pokrije društvo u celini, a 80% bi volelo da to važi i za rizike povezane sa stanovanjem. Značajno više od polovine ispitanika smatra da ovaj pristup treba da važi i za troškove povezane sa internet prevarom i ličnom odgovornošću.

Traži se više saveta

Značajan deo anketiranih je najverovatnije svestan praznina u svom znanju kada je u pitanju rizik. Više od jednog od dva anketirana bi želelo više informacija i savete od stručnih tela. Otprilike isti broj bi bio spreman da da finansijski doprinos kako bi se zaštitio od gubitka ili štete. „Smatramo  da je naša odgovornost da ispunimo ovu želju za informacijama i savetima, pružajući objašnjenja i podižući svest, nezavisno od toga da li je prodaja izgledna“, kaže Hartvig ​​Löger.

Da rezimiramo, sedam od deset ispitanika nije u stanju da se uhvati u koštac sa rizicima na bilo koji smislen način, zbog nedovoljne pismenosti o rizicima i psiholoških barijera.

Nedostatak pismenosti o rizicima je u koreliciji sa nedostatkom finansijskog znanja.

Paralele se mogu povući između nalaza u vezi sa nedostatkom svesti o rizicima i teme o kojoj se trenutno intenzivno raspravlja – nedostatak finansijskog znanja: Studija otkriva da 80% osoba od 18 do 29 godina i 70% onih starijih od 30 godina imaju ograničena ili umerena finansijska znanja. Studija stoga pokazuje da postoji potreba za obrazovanjem i informacijama u ovoj oblasti.