Mario Trojani jedan je od najpoznatijih slobodnih fotografa koji je svojim objektivnom ovekovečio neke od najlepših predela na svetu. Poslednjih nekoliko godina najviše je slikao Izrael, a njegove fotografije ljudi, detalja iz njihovog svakodnevnog života, kao i biljaka, životinja, pijaca, ulica, trgova sela i gradova mogu se videti na mnogim zvaničnim stranicama te bliskoistočne zemlje.
Trojani je poreklom Italijan, ali ga je ljubav pre četiri godine odvela u Izrael gde je i ostao. Sada živi u Tel Avivu gradu koji je, kako kaže, grad mnogo nacionalnosti, gde se mogu sresti ljudi iz različitih zemalja sa različitim kulturama i jezicima.
„Zaljubio sam se u svetlost Izraela. Ona je vrlo jaka i menja se mnogo puta tokom dana. Putovao sam dosta i mislim da je Tel Aviv jedno od najlepših mesta na svetu za život. Ostao sam ovde jer je ovo mlada zemlja sa dobrom energijom. Tu živite dan po dan, a ja volim da živim u sadašnjosti bez razmišljanja o prošlosti ili budućnosti. Ovde mogu da budem ono što jesam“, kaže Mario Trojani.
Fotografijom je počeo da se bavi sa 18 godina. Prvo je radio u studiju kao asistent i nakon toga je postao fotoreporter.
„Volim da fotografišem. Vremenom sam odlučio da putujem i da pričam priče svojom kamerom. Tako sam ušao u saradnju sa različitim magazinima koji su se bavili putovanjima i oni su objavljivali moje slike“, priča Trojani.
Fotografisanje je njegov način da vidi svet svojim objektivom i da uhvati trenutak. U svakoj njegovoj slici, kaže, može se naći jedan mali deo njega.
Sa svojim aparatom je obišao mnoge zemlje. Putovao je u Indiju, Indoneziju, Kinu, prošao kroz Evropu, ali je i išao u Brazil, Maroko…Iz svake zemlje poneo je lepe utiske i udisao pravi život tih naroda.
„Put u Indiju ću pamtiti po tome što sam putovao vozeći se na krovovima autobusa i u vozovima koji su bili toliko puni da je jedva moglo da se diše. Poseban utisak na mene je ostavio indijski narod koji je divan i prijateljski nastrojen“, kaže on.
U Kini je bio prvi put 1990 godine. Bila je to, kaže, neka druga – stara Kina. Prvi put je probao nepoznatu hranu, hodao neuređenim ulicama, komunicirao sa lokalnim stanovništvom koje nije znalo engleski jezik, pa je bilo teško sporazumeti se s njima.
„Sećam se Šangaja koji tada nije imao mnogo nebodera, ljudi koji su ujutru vežbali tai ći…“, kaže on.
Svako mesto za njega ima posebnu inspiraciju. Voli da fotografiše ljude u svakodnevnim situacijama, dok rade, prodaju na pijaci, na ulicama, ali jednako voli i prirodu.
„Zanimljivo je fotografisati more, talase, oblake…To je kao slikanje. Jednostavno pomešate boje prirode i stavite ih u jednu fotografiju“, opisuje naš sagovornik.
Uz fotografiju, njegova velika strast su kompjuterske nauke. Prema njegovim rečima, to je drugi način viđenja realnosti.
„Pre nego što krenete da programirate morate analizirati želje klijenta i tek onda naći pravo rešenje. Morate razumeti ljude i naći najjednostavniji način da im objasnite to što radite. Znanje iz IT-ja mi je puno pomoglo da bolje radim digitalnu fotografiju“, kaže Trojani.
Jedan je od retkih koji je imao priliku da provede četiri meseca u Laplandu kao zvanični fotograf naučno istraživačkog tima koji je istraživao uticaj katastrofe u Černobilju na promene u lancu ishrane.
„Reno i Univerzitet Parme su bili sponzori ove ekspedicije. Pozvali su me i pitali da li bi hteo da učestvujem i ja sam naravno prihvatio“, kaže on.
Mario Trojani imao je mnogo izložbi dosad. Poslednje su bile u Milanu i dve u Tel Avivu. Njegova sledeća izložba biće održana u novembru u Njujorku, nakon čega će uslediti i izložba u Kini.