Balon je pred pucanjem

Politika naglog i neopravdanog rasta zarada bez povećanja produktivnosti vodi se već nekoliko godina, što u uslovima defakto fiksnog kursa dinara značajno ugrožava konkurentnost naše privrede. Zabrinjava stopa rasta u prerađivačkoj industriji od simboličnih jedan odsto

Politička kriza u kojoj se Srbija nalazi već više meseci po svoj prilici okončaće se vanrednim parlamentarnim (a možda i lokalnim) izborima. Odluku da li će i kada biti izbora Aleksadar Vučić do slanja ovog broja Nove ekonomije u štampu nije saopštio, međutim, da su izbori maltene izvesni ukazuje čitav niz kratkoročnih ekonomskih mera kojima država pokušava da olakša ekonomski položaj stanovništva.

Inflacija sve više urušava standard

Rast cena osnovnih životnih potrepština, energije i komunalnih usluga u protekle dve godine ozbilјno je narušio standard stanovništva. Iako se inflacija po zvaničnim podacima primirila u julu (mesečni rast -0,1%) i avgustu (mesečni rast 0,4%), jesen će doneti nove talase poskuplјenja.

Novi udar inflacije uslediće manjim delom zbog rasta cena nafte i gasa na svetskom tržištu, a većim delom će biti posledica ekonomskih poteza srpske vlade. U novembru će struja, po treći put ove godine, poskupeti za 8%, a gas za 10%, u septembru je poskupelo centralno grejanje u Beogradu za 6%, a država će oktobarskim povećanjem akciza za 8% za naftne derivate, kafu, cigarete, alkohol izazvati pravi lanac poskuplјenja (akciza na prirodni gas uvodi se od 2025. godine).

„Spasavanje“ standarda ad-hok merama

Kao što je već objavlјeno u prethodnom broju Nove ekonomije, čak i po zvaničnim podacima plate u prvom polugodištu ove godine gube uveliko bitku sa cenama, a posebno su ugroženi zaposleni u javnom sektoru.

Vlada je pokušala da delimično ublaži tešku situaciju tako što su u rebalansu budžeta povećani transferi stanovništvu. Tako će penzije biti vanredno povećane, mimo zakonskih pravila (tzv. švajcarske formule) za 5,5%, za isti procenat su vanredno povećane plate u osnovnom i srednjem školstvu i zaposlenima sa srednjom spremom u zdravstvu, a majke sa decom mlađom od 16 godina dobiće jednokratno po 10.000 dinara.

Iz rebalansa će se isplatiti i oko 300 miliona evra dodatnih subvencija polјoprivrednicima, koji će između ostalog dobiti 18.000 dinara po hektaru umesto 9.000 dinara koliko je bilo predviđeno u originalnom budžetu.

Ovakvu „izdašnost“ vlasti nije bilo moguće pokriti prihodima budžeta, koji su čak bili veći nego što je planirano (uz izuzetak prihoda od PDV-a), pa je vlada morala da poveća akcize za 8% kako bi budžetski deficit održala ni nivou koji je dogovoren u stend-baj aranžmanu sa MMF-om.

Predizbornih 20.000 penzionerima

Rebalans budžeta je usvojen početkom septembra uprkos opstrukciji opozicije koja je pokušala da uz buku pištalјki i vuvuzela blokira rad parlamenta. To se završilo neuspehom, jer je vladajuća većina uspela da mnogo brže, bez rasprave, za samo nekoliko sati „provuče“ rebalans kroz skupštinsku proceduru.

U takvoj atmosferi niko od opozicije nije ni mogao da govori, pa javnost nije čula nijednu kritiku na račun rebalansa i pratećih zakona. Ali postalo je jasno da su se posle skupštinskog cirkusa stvari zaoštrile; prozapadna opozicija je pozvala predsednika Vučića da se pre kraja godine održe vanredni izbori za parlament i Beograd, a to su podržale i ostale opozicione stranke.

Na poziv za novim izborima (još uvek) nije dat odgovor, ali je posle zahteva za vanredne izbore usledio čitav niz poteza vlasti koji govore da će se po svoj prilici izbori održati pre kraja godine.

Pre svega Vučić je najavio, iako to nije predviđeno u rebalansu (a trebalo je) jednokratnu isplatu penzionerima po 20.000 dinara u novembru. Taj adut je Vučić i ranije koristio: tako je u februaru 2022. godine, neposredno pre izbora koji su održani 3. aprila 2022. godine, penzionerima jednokratno isplaćeno po 20.000 dinara.

Zašto je Vučiću toliko važno da penzioneri dobiju po 20.000 dinara neposredno pre izbora? Penzioner sa prosečnom penzijom od 37.798 dinara uz povećanje od 5,5% od septembra, dobiće penziju uvećanu za 2.079 dinara (pritom, 60% penzionera ima nižu penziju od proseka, pa će njima penzije biti povećane za manje od 2.000 dinara).

Taj novac oni neće praktično ni osetiti, pošto će im država odmah izbiti iz džepa preko povećanja cena energije i drugih proizvoda.

Zato isplata po 20.000 dinara neposredno pred izbore treba da posluži kako bi kreirala (kratkotrajni) privid bolјeg života penzionera sa niskom penzijama, jer upravo u tom sloju stanovništva Vučić je do sada dobijao najviše glasova.

Narodna banka kao Robin Hud

I Narodna banka Srbije se uklјučila u akciju kreiranja predizborne idile za stanovništvo. Kao grom iz vedra neba, donela je odluku da se ograniči kamata na stambene kredite na najviše 4,08% u periodu od 15 meseci.

Radi se o potezu bez presedana; do sada su se sve „olakšice“ kod otplate kredita svodile na prolongiranje rokova otplate, što je donosilo privremeno olakšanje, ali kako se kamata uvećavala, to i nije bio realni dobitak za dužnike. Ovog puta teret niske kamatne stope snosiće isklјučivo banke, bez prava da to prebace na klijente.

Umanjenje kamate će se primeniti na preko 100.000 stambenih kredita. Usled rasta euribora, korisnici stambenih kredita su se našli u veoma nezgodnom položaju; kamata za stambene kredite skočila je sa 2,5% do 3%, koliko je bila pre maja 2022. godine, na 7% do 7,5%. Kod pojedinih kredita, rate su u septembru ove godine bile veće čak za 70% nego pre samo godinu i po dana.

Uz ograničenje visine kamate na 4,08% dužnicima će se rata smanjiti za 25% ukoliko su kredit uzeli u prethodnih nekoliko godina (ko je pri kraju otplate kredita, neće se mnogo usrećiti). NBS je i ukinula pravo banaka da naplaćuju prevremenu otplatu stambenih kredita.

Ovakav upliv NBS na poslovanje banaka je do sada bio potpuno nezamisliv. Čak je i sâma NBS pre godinu dana tvrdila da se ne može mešati u obligacione odnose između klijenata i banaka, da bi odjednom potpuno promenila stav.

Banke naravno ne treba mnogo žaliti jer su u prvom polugodištu ove godine, pre oporezivanja, iskazale profit od čak 607 miliona evra. To je povećanje dobiti od 90% za samo godinu dana.

Uprkos tome, iako odluka NBS na prvi pogled deluje „pravično“, ona je veoma problematična. Pre svega, narušena je pravna sigurnost, pošto se aktom državnog organa menjaju ugovorne obaveze, a država se ne nalazi ni u kakvom vanrednom stanju, niti su nastupile vanredne teške ekonomske okolnosti, koje zahtevaju ovakvu intervenciju.

Umesto da primenjuje ovakvu meru, država je mogla bankama da naplati poseban porez na profit na kraju godine i da onda građanima sa niskim primanjima dodeli određenu pomoć. Takvu meru već su primenjivale pojedine države i na takav postupak niko ne bi mogao da istakne nikakve primedbe.

Treba pomenuti još jedan potez Narodne banke koji će dovesti do povećanja kamata privredi i građanima ako budu uzimali nove kredite. NBS je zbog vladinih mera (povećanje transfera stanovništvu i povećanje akciza) koje su inflatornog karaktera bila prinuđena da poveća obavezne rezerve banaka i tako povuče oko milijardu evra likvidnosti od banaka.

Korpa za spas od bede

Koliko god vlast tvrdila da se u Srbiji živi sve bolјe i da su plate „nikada veće u evrima“, realnost je da je u prethodne dve godine došlo do velikih poskuplјenja osnovnih namirnica i pada standarda najširih slojeva stanovništva.

U „potrošačkoj korpi“ koju prati Nova ekonomija od februara 2022. godine najveći broj artikala poskupeo je za više od 50% (pojedinim artiklima smanjena je „gramaža“ da se prikrije poskuplјenje).

Toga je očigledno postala svesna i vlast, čim je odabrala 20 artikala koji će se prodavati po nešto nižim cenama do kraja godine. Ta mera, iako zakasnela i kratkog daha, nije loša, jer i proizvođači i trgovci mogu da se odreknu marže na pojedinim artiklima (bez toga da imaju velike gubitke).

Pad prihoda od PDV-a

Možda je najbolјi pokazatelј pada standarda i potrošnje stanovništva veliki podbačaj u naplati PDV-a; u rebalansu budžeta se predviđa naplata 824 milijarde dinara umesto 865 milijardi, koliko je bilo predviđeno po prvobitnom budžetu.

Pritom, kod izrade budžeta, računalo se na prosečnu inflaciju ove godine od 8%, dok je ona u prvom delu godine bila čak i duplo veća (u martu je dosegla nivo od 16,2%).

Po novim vladinim projekcijama, prosečna inflacija ove godine će biti 12%, što znači da je trebalo da prihodi od PDV-a, koji prate inflaciju, budu oko 920 milijardi dinara.

Manjak od 95 milijardi dinara u Vladi su pokušali da  objasne većim uvozom energenata prošle godine (što je tačno) i povećanog trošenja zbog rata u Ukrajini. Pravi razlog, koji ministarstvo finansija izbegava da pomene, jeste pad potrošnje stanovništva.

Početkom maja prošle godine završena je  famozna e-fiskalizacija, a privatni sektor je počeo da primenjuje sistem e-faktura tek od 1. jula prošle godine. Po tvrdnjama Ministarstva finansija, te dve mere trebalo je da značajno smanje sivu ekonomiju.

Da se tako dogodilo, naplata PDV-a u prvom polugodištu ove godine morala  je da bude znatno veća nego u prvom polugodištu prošle godine, jer tada nije funkcionisao ni sistem e-fiskalizacije ni e-faktura. Ispostavilo se da je, i pored uvođenja tih sistema, naplata PDV-a čak pala za 10% u realnim vrednostima.

Balon je pred pucanjem

U predizborne poteze vlasti možemo računati i odluku Vlade da jednostrano poveća od januara minimalnu zaradu na 401 evro, odnosno za 17,8%. To povećanje takođe će uticati na rast inflacije, pošto je porast minimalca veći od zbira stope inflacije i rasta BDP-a od 2%. Privreda će morati povećane troškove rada da pokrije povećanjem cena; to je čak priznao i predsednik Vučić u izjavi koja je prošla relativno nezapaženo u javnosti.

Politika naglog i neopravdanog rasta zarada bez povećanja produktivnosti vodi se već nekoliko godina, što u uslovima defakto fiksnog kursa dinara značajno ugrožava konkurentnost naše privrede. Zabrinjavaju podaci da je međugodišnja stopa rasta u prerađivačkoj industriji (koja je klјučan indikator performansi privrede) simboličnih 1%.

Kurs dinara se drži fiksiranim za evro uz pomoć nekoliko faktora: zaduživanjem države u inostranstvu povećava se ponuda deviza u zemlјu (javni dug je porastao za 11 milijardi evra za prethodne tri godine), stranim direktnim investicijama (četiri milijarde evra),  doznakama iz inostranstva (koje su naglo povećane prošle godine sa tri na pet milijardi evra) i rastom izvoza IT usluga.

Za zaduživanje ove godine Srbija mora da plaća izuzetno visoke kamate (koje su čak i preko 8% za pojedine zajmove), tako da će država iz budžeta samo za kamate ove godine platiti 150 milijardi dinara, 35 milijardi dinara više nego prošle godine. Naredne godine za kamate će platiti preko 200 milijardi dinara.

U prerađivačkoj industriji su praktično stale ozbilјne strane investicije i pored nikada većih subvencija koje odobrava naša država, a fabrike koje očajnički otvara predsednik Vučić davno su ugovorene. Tekuće strane investicije su uglavnom u stambenu izgradnju, koja nema uticaj na razvoj privrede i izvoz.

Srpska ekonomija se u ovom trenutku ponaša kao balon koji se sve više naduvava. Uz fiksan kurs dinara i inflaciju koja je više nego dvostruko veća od inflacije u zoni evra, Srbija gubi konkurentnost.

Povećane isplate stanovništvu kroz rebalans i pomoć penzionerima, povećanje akciza i povećanje minimalca mimo povećanja produktivnosti, jesu inflatorne mere. Srpska ekonomija sve više podseća na balon koji se polako naduvava.

Nezahvalno je prognozirati kada će taj balon pući (što je uz ovakvu haotičnu ekonomsku politiku vlasti manje-više izvesno), ali se taj trenutak opasno približava. Kako to izgleda kada pukne balon, mogli smo da vidimo krajem 2008. godine i početkom 2009. godine. Tada se dogodio nagli pad vrednosti dinara, a posledica pada kursa bilo je smanjivanje plata i penzija u odnosu na evro.