Nalazište litijuma Salar de Atacama u Čileu
Prema najnovijim procenama, Argentina je na pravom putu da do 2030. godine parira a potencijalno čak i nadmaši susedni Čile koji je trenutno vodeći proizvođač litijuma u Latinskoj Americi. Analitičari kompanije Eurasia Group očekuju da će proizvodnja litijuma u Argentini porasti pet puta sledeće i približno deset puta do 2027. godine.
Kako je preneo portal CNBC, investitori i operateri iz celog sveta bore se da se uključe u rastuće poduhvate Argentine u proizvodnji litijuma.
Litijum, koji se ponekad naziva i „belo zlato“ zbog svoje bele boje i visoke tržišne vrednosti, smatra se kritičnom komponentom takozvane energetske tranzicije, jer se koristi za proizvodnju auto-baterija, kao i drugih vrsta baterija za skladištenje električne energije.
Pored toga, on se koristi i u baterijama za mobilne telefone, kao i u punjivim baterijama za laptopove.
Analitičari konsultantske kompanije Eurasia Group kažu da proizvodnja litijuma u Argentini zavisi od predstojećih predsedničkih izbora, odnosno načina na koji njihov ishod uticati na makroekonomske izglede te zemlje.
Kako naglašavaju, ulozi Argentine su veliki, pre svega zbog njene mogućnosti da razvije snažan lanac snabdevanja i litijumom i litijumskim baterijama.
„Ako se argentinski litijumski ‘bum’ uguši, to će ometati snabdevanje sredstvima potrebnim za revoluciju električnih vozila (EV), posebno kasnije ove decenije kada se očekuje da se dodatno zaoštri odnos ponude i tražnje litijumom“, kažu analitičari zaposleni u toj kopmaniji.
Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?
Latinska Amerika trenutno proizvodi oko 35 odsto litijuma u svetu, prema Međunarodnoj agenciji za energiju, a u toj proizvodnji prednjače Čile (26 odsto) i Argentina (6 odsto). Procenjuje se da region drži više od polovine globalnih rezervi litijuma, uglavnom lociranih u Argentini (21 odsto) i Čileu (11 odsto).
Argentina trenutno ima dva projekta za ekstrakciju litijuma, jedan u severnoj provinciji Katamarka i drugi u susednoj Salti. Predviđa se da će obe operacije udvostručiti proizvodnju 2024. godine, a trenutno se priprema još 10 projekata za rudarenje i proizvodnju litijuma.
Čile je drugi najveći svetski proizvođač i prerađivač litijuma, posle Australije.
Levičarski predsednik Čilea, Gabrijel Boric objavio je u aprilu da država preuzima većinski udeo u litijumskoj industriji u toj zemlji, što vodećlju ljudi iz čileanskog biznisa nisu dočekali sa radošću.
Ovaj potez je protumačen kao kvazinacionalizacija čileanske industrije, pri čemu privatne kompanije sada moraju da uđu u partnerstvo sa vladom kako bi iskoristile resurse litijuma u zemlji.
Srbija je krajem 2021. i porečtom 2022. godine obustavila projekat Jadar za eksploataciju litijuma u blizini Loznice, zbog velikih protesta građana, ali se u poslednje vreme u javnosti ponovo pokrenula priča o tom projektu.
Projekat Jadar nameravala je da sprovede druga po veličini rudarska kompanija u svetu, Rio Tinto.
Cene litijum karbonata u Kini trgovale su se za oko 166.500 juana (23.124 američkih dolara), što je pad od skoro 70 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Gledajući unapred, međutim, očekuje se da će potražnja za litijumom biti povećana sve većom primenom tehnologija čiste energije, a neki analitičari veruju da bi cene mogle da skoče na rekordno visoke nivoe pošto svet počne da se suočava sa njegovom nestašicom.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Elektroprivreda Crne Gore potpisala je ugovor o gradnji svog prvog vetroparka – Gvozd, snage 54,6 MW, sa kompanijom Nordex, i ujedno postavila kamen temeljac za njegovu gradnju.Gvozd je prvi veliki proiz...
MOL Group i kazahstanska nacionalna naftna kompanija KazMunayGas (KMG) potpisale su sporazum o saradnji s ciljem zajedničkog istraživanja mogućnosti u sektoru nafte, gasa i petrohemije. Ovaj sporazum se osla...
Iz projekta "Mladi u biznisu" Evropske banke za obnovu i razvoj do sada je mladim preduzetnicima na Zapadnom Balkanu odobreno 1.700 kredita, vrednih ukupno 19,3 miliona evra, rečeno je na konferenciji održan...
Brisel planira da prisili kineske kompanije da prenesu svoju intelektualnu svojinu evropskim preduzećima kako bi mogle da dobiju subvencije EU, u okviru strožeg trgovinskog režima vezanog za čiste tehnologij...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
